Ako vam se ovo dešava u snu dobro pazite: U sekundi možete ostati bez daha, a posledice su kobne

Stručnjaci upozoravaju da bi klimatske promene mogle udvostručiti broj slučajeva opstruktivne apneje u snu u narednih 75 godina. Ova bolest javlja se kao posledica globalnog zagrevanja, postaje sve češća, a prvi simptomi javljaju se u snu!

Stručnjaci za san sa Univerziteta Flinders, prema MedikalEkspresu upozoravaju da apneja u snu postaje sve češća i ozbiljnija zbog globalnog zagrevanja, što dovodi do sve većeg opterećenja globalnog zdravlja i ekonomije.

Objavljena u časopisu Nature Communications, studija pod nazivom "Globalno zagrevanje može povećati teret opstruktivne apneje u snu" pokazuje da porast temperature pojačava težinu opstruktivne apneje u snu (OSA) i da će se, prema najverovatnijim scenarijima klimatskih promena, društveni teret OSA udvostručiti u većini zemalja tokom narednih 75 godina.

Glavni autor studije, dr Bastijan Lešat, stručnjak za san u FHMRI Sleep Health, kaže da je to prvo istraživanje koje opisuje kako bi globalno zagrevanje moglo uticati na disanje tokom spavanja i, posledično, na globalno zdravlje, blagostanje i ekonomiju.

- Ova studija nam pomaže da razumemo kako faktori životne sredine, poput klime, mogu uticati na zdravlje istražujući da li temperature okoline utiču na težinu OSA. Iznenadila nas je veličina povezanosti između temperature okoline i težine OSA. Više temperature su bile povezane sa povećanjem verovatnoće da će osoba doživeti epizode ​​apneje u snu tokom određene noći za 45% - kaže dr Lečat.

Foto: Freepik.com

On je dodao da se rezultati veoma razlikuju po regionima i da je to važno istaći.

- Važno je napomenuti da se ovi rezultati razlikuju po regionima: ljudi u evropskim zemljama imali su veće stope OSA kada su temperature porasle u poređenju sa onima u Australiji ili Sjedinjenim Državama, verovatno zbog različite upotrebe klima uređaja - prenosi sajt G4Media.ro.

Šta je apneja?

Apneja u snu je stanje koje prekida disanje tokom spavanja, ona pogađa skoro milijardu ljudi širom sveta i, ako se ne leči ili je teška, povećava rizik od demencije, Parkinsonove bolesti, hipertenzije, kardiovaskularnih bolesti, anksioznosti, depresije, smanjenog kvaliteta života, saobraćajnih nezgoda i ukupne smrtnosti, prema prethodnim studijama.

Foto: Shutterstock

Za ovu studiju, analizirani su podaci o spavanju preko 116.000 ljudi širom sveta, koristeći senzor koji je odobrila Američka agencija za hranu i lekove (FDA), postavljen ispod dušeka, kako bi se procenila težina OSA.

Za svakog učesnika, senzor je zabeležio prosečno 500 odvojenih noći podataka. Istraživači su zatim ove informacije uporedili sa detaljnim, 24-časovnim klimatskim podacima dobijenim iz klimatskih modela.

Ekonomsko modeliranje je sprovedeno korišćenjem indikatora "godina života prilagođenih invaliditetu", metrike koju koristi Svetska zdravstvena organizacija za procenu kumulativnog uticaja bolesti, nesreća i prevremene smrtnosti na društveno blagostanje.

- Uz pomoć ovih modela možemo proceniti koliko je povećanje prevalencije OSA, usled globalnog zagrevanja, opterećujuće za društvo, kako u zdravstvenom tako i u ekonomskom smislu. U 2023. godini, povećanje prevalencije OSA povezano sa globalnim zagrevanjem rezultiralo je gubitkom približno 800.000 godina zdravog života u 29 proučavanih zemalja - govori dr Lečat

Foto: Shutterstock

Ova brojka je uporediva sa uticajem medicinskih stanja kao što su bipolarni poremećaj, Parkinsonova bolest ili hronična bolest bubrega.

- Ukupni procenjeni ekonomski troškovi iznosili su približno 98 milijardi dolara, od čega je 68 milijardi dolara od izgubljenog blagostanja, a 30 milijardi dolara od smanjene produktivnosti na radnom mestu (odsustvo sa posla ili smanjena proizvodnja) - kaže Lečat i dodaje da se bez jačih mera za borbu protiv globalnog zagrevanja, teret OSA može udvostručiti do 2100. godine zbog porasta temperature.

Profesor Deni Ekert, koautor studije, dodaje da iako je istraživanje jedno od najvećih te vrste, ono je više bilo usmereno na zemlje sa visokim socio-ekonomskim nivoima, gde ljudi imaju pristup boljim uslovima za spavanje i klimatizaciji.

- Ovo može biti faktor koji je potcenio pravu veličinu zdravstvenih i ekonomskih troškova - kaže profesor Ekert.

Foto: Shutterstock

Pored pružanja novih dokaza o velikoj pretnji koju klimatske promene predstavljaju za ljudsko zdravlje, studija ističe potrebu za razvojem efikasnih intervencija za dijagnostikovanje i lečenje OSA.

- Veće stope dijagnoze i lečenja pomoći će u upravljanju i smanjenju zdravstvenih i produktivnih problema izazvanih OSA pogoršanom klimatskim uslovima - kaže profesor Ekert i dodaje za kraj:

- Zatim, želimo da osmislimo interventne studije koje istražuju strategije za smanjenje uticaja temperature okoline na težinu apneje u snu i istražuju fiziološke mehanizme kojima temperaturne fluktuacije pogoršavaju OSA.