Evropa na udaru: Zbog jedne greške čoveka preti nam katastrofa

Najnovija istraživanja pokazuju da Evropa gubi 600 fudbalskih terena, prirodnih i obradivih površina dnevno, koja su značajno doprinosila boljem kvalitetu života građana!

Zajedničko istraživanje lista "The Guardian" i partnera otkrilo je da Evropa gubi zelene površine koje su nekada bile sklonište za divlje životinje, apsorbovale ugljenik i obezbeđivale hranu brzinom od 600 fudbalskih terena dnevno.

Analiza satelitskih snimaka iznad Velike Britanije i kontinentalne Evrope tokom perioda od pet godina otkriva brzinu i obim kojom zelene površine postaju sive - guta ih asfalt za puteve, cigla i beton za luksuzne golf terene i stambena naselja.

Gubitak amazonske prašume dugo se meri pomoću satelitskih podataka i posmatranja na terenu, ali do sada nije sprovedeno tako veliko praćenje za Evropu.

U prvom istraživanju te vrste na kontinentu, projekat „Green to Grey“, sproveden u saradnji sa naučnicima iz Norveškog instituta za istraživanje prirode (NINA), otkriva u kojoj meri ljudska intervencija utiče na prirodu i poljoprivredno zemljište.

Foto: Shutterstock

Prema projektu, u kojem učestvuju "The Guardian“, "Arena for Journalism in Europe“, NRK i 11 drugih medijskih kuća, Evropa gubi oko 1.500 kvadratnih kilometara godišnje zbog izgradnje.

Između 2018. i 2023. godine, više od 9.000 kvadratnih kilometara zemlje - površina veličine Kipra - preći će iz zelene u sivu boju. To je skoro 30 kvadratnih kilometara nedeljno, ili 600 fudbalskih terena dnevno.

Prirodna područja su najviše pogođena - oko 900 kvadratnih kilometara godišnje, ali izgradnja takođe guta 600 kvadratnih kilometara poljoprivrednog zemljišta godišnje, ugrožavajući bezbednost hrane i zdravlje kontinenta.

- Gubitak zemljišta zbog razvoja jedan je od glavnih pokretača gubitka divljih životinja i gubitka biodiverziteta. Ali takođe gubimo obradivo zemljište kako se gradovi šire u zelene pojaseve i poljoprivredno zemljište - kaže profesor Stiv Karver sa Univerziteta u Lidsu.

Najčešći uzroci - oko četvrtine svih slučajeva - su izgradnja stanova i puteva. Ali priroda i poljoprivredno zemljište se takođe uništavaju luksuznim odmaralištima, turizmom, konzumerizmom i industrijom.

Foto: freepik

U Portugalu je, na primer, skoro 300 hektara zaštićenih dina na plaži Gale uništeno kako bi se napravilo mesto za novi teren za golf i odmaralište KostaTera, gde se nekretnine prodaju po ceni od oko 5,6 miliona funti. U Turskoj se preko 1 kvadratnog kilometra močvare u Izmiru prekriva betonom za izgradnju marine. U Grčkoj se gradi velika vetroelektrana u planinama Vermiljo u područjima označenim kao „divljina“. U Nemačkoj je pola miliona stabala posečeno u blizini Berlina kako bi se proširila Teslina gigafabrika.

Prema studiji, Turska prednjači u gubitku zelenih površina, sa 1.860 kvadratnih kilometara između 2018. i 2023. godine, ili preko petine ukupnog broja. Poljska (1.000 kvadratnih kilometara), Francuska (950 kvadratnih kilometara), Nemačka (720 kvadratnih kilometara) i Velika Britanija (604 kvadratna kilometara) su sledeće.

Ako se ovaj proces nastavi, upozoravaju stručnjaci, Evropa rizikuje da izgubi ne samo svoje klimatske ciljeve, već i bezbednost hrane, zdravlje i mesta koja je čine privlačnim mestom za život.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.