Evropa na udaru: Zbog jedne greške čoveka preti nam katastrofa

Najnovija istraživanja pokazuju da Evropa gubi 600 fudbalskih terena, prirodnih i obradivih površina dnevno, koja su značajno doprinosila boljem kvalitetu života građana!

Zajedničko istraživanje lista "The Guardian" i partnera otkrilo je da Evropa gubi zelene površine koje su nekada bile sklonište za divlje životinje, apsorbovale ugljenik i obezbeđivale hranu brzinom od 600 fudbalskih terena dnevno.

Analiza satelitskih snimaka iznad Velike Britanije i kontinentalne Evrope tokom perioda od pet godina otkriva brzinu i obim kojom zelene površine postaju sive - guta ih asfalt za puteve, cigla i beton za luksuzne golf terene i stambena naselja.

Gubitak amazonske prašume dugo se meri pomoću satelitskih podataka i posmatranja na terenu, ali do sada nije sprovedeno tako veliko praćenje za Evropu.

U prvom istraživanju te vrste na kontinentu, projekat „Green to Grey“, sproveden u saradnji sa naučnicima iz Norveškog instituta za istraživanje prirode (NINA), otkriva u kojoj meri ljudska intervencija utiče na prirodu i poljoprivredno zemljište.

Foto: Shutterstock

Prema projektu, u kojem učestvuju "The Guardian“, "Arena for Journalism in Europe“, NRK i 11 drugih medijskih kuća, Evropa gubi oko 1.500 kvadratnih kilometara godišnje zbog izgradnje.

Između 2018. i 2023. godine, više od 9.000 kvadratnih kilometara zemlje - površina veličine Kipra - preći će iz zelene u sivu boju. To je skoro 30 kvadratnih kilometara nedeljno, ili 600 fudbalskih terena dnevno.

Prirodna područja su najviše pogođena - oko 900 kvadratnih kilometara godišnje, ali izgradnja takođe guta 600 kvadratnih kilometara poljoprivrednog zemljišta godišnje, ugrožavajući bezbednost hrane i zdravlje kontinenta.

- Gubitak zemljišta zbog razvoja jedan je od glavnih pokretača gubitka divljih životinja i gubitka biodiverziteta. Ali takođe gubimo obradivo zemljište kako se gradovi šire u zelene pojaseve i poljoprivredno zemljište - kaže profesor Stiv Karver sa Univerziteta u Lidsu.

Najčešći uzroci - oko četvrtine svih slučajeva - su izgradnja stanova i puteva. Ali priroda i poljoprivredno zemljište se takođe uništavaju luksuznim odmaralištima, turizmom, konzumerizmom i industrijom.

Foto: freepik

U Portugalu je, na primer, skoro 300 hektara zaštićenih dina na plaži Gale uništeno kako bi se napravilo mesto za novi teren za golf i odmaralište KostaTera, gde se nekretnine prodaju po ceni od oko 5,6 miliona funti. U Turskoj se preko 1 kvadratnog kilometra močvare u Izmiru prekriva betonom za izgradnju marine. U Grčkoj se gradi velika vetroelektrana u planinama Vermiljo u područjima označenim kao „divljina“. U Nemačkoj je pola miliona stabala posečeno u blizini Berlina kako bi se proširila Teslina gigafabrika.

Prema studiji, Turska prednjači u gubitku zelenih površina, sa 1.860 kvadratnih kilometara između 2018. i 2023. godine, ili preko petine ukupnog broja. Poljska (1.000 kvadratnih kilometara), Francuska (950 kvadratnih kilometara), Nemačka (720 kvadratnih kilometara) i Velika Britanija (604 kvadratna kilometara) su sledeće.

Ako se ovaj proces nastavi, upozoravaju stručnjaci, Evropa rizikuje da izgubi ne samo svoje klimatske ciljeve, već i bezbednost hrane, zdravlje i mesta koja je čine privlačnim mestom za život.