Kompjuter zamenili biljkama: Jelena i Igor došli na selo i pokrenuli unosan biznis

Na nedavno održanom noćnom marketu na pijaci na Bulevaru Nemanjića posebnu pažnju posetilaca privukao je štand sa mikrobiljem koje su prodavali Jelena i Igor Đorđević.

Mikrobilje sve je traženije u našoj zemlji, ali je na jugu Srbije i dalje malo proizvođača, a među njima su i supružnici Jelena i Igor koji su pre šest godina život u Pirotu zamenili životom u selu Sukovu.

Jelena Đorđević kazala da je po završetku master studija iz turizmologije radila u turizmu kao projekt menadžer i bavila se organizacijom sportskih, kulturnih i rekreativnih manifestacija, ali je od tog posla odustala nakon preseljenja u selo.

Na svom gazdinstvu u Sukovu posvetila se uzgoju mikrobilja i jestivog cveća i sada se jedina u pirotskom kraju bavi tim poslom.

- Sve je počelo zapravo sa našim udruženjem „Avanturistička mreža“. Organizovali smo aktivnosti u prirodi sa ciljem da transformišemo navike ljudi. To udruženje je transformisalo i moj život. Shvatila sam da previše vremena provodim uz kompjuter i jedem nezdravu hranu - objasnila je Đorđević.

Prema njenim rečima, nakon preseljenja u Sukovo, u kuću njene bake, počela je sadi povrće u bašti, a čitajući o zdravoj hrani, naišla je na tekstove o mikrobilju.

- Poželela sam da ga kupim, a onda sam saznala da može da se nabavi samo u Beogradu. Pomislila sam da bih mogla sama da ga uzgajam i verovala sam da mogu da to uspešno radim kada već umem da uzgajam povrće u bašti. Posejala sam najpre rukolu i veoma nam se dopala - kazala je Đorđević.

Najpre je, dodala je, godinu dana uzgajala mikrobilje samo za svog supruga i svoje dve ćerke, potom i za prijatelje, a onda je pre tri godine krenula i da ga prodaje.

- Od jedne vrste došla sam do toga da sadim 15, 20 vrsta mikrobilja. Uzgajam brokoli, grašak, miks rotkvi, plavu kelerabu, crveni kupus, rotkvu i druge vrste. Opremili smo prostor u kući i imamo plastenik i tu je naša proizvodnja - izjavila je Đorđević.

Ona je kazala da mikrobilje može da se uzgaja tokom cele godine, ali je potrebno da se obezbedi konstantna temperatura od oko 20 stepeni Celzijusovih, dobra ventilacija, dobar supstrat i kvalitetno seme.

Foto: Foto: Shutterstock

- Najvažnije je svakako da volite to što radite i da ste potpuno posvećeni biljkama. Svakog dana morate da ih zalivate, pratite kako rastu. Nekim biljkama, recimo rotkvama, potrebno je da porastu osam dana, a cvekli je potreban 21 dan - kazala je Đorđević.

Prema njenim rečima, kupci mikrobilja su restorani, ketering servisi i ljudi koji žele da se zdravo hrane. Jednom nedeljno, kazala je, dolaze u Niš i prodaju mikrobilje ljudima koji im ga naručuju, a učestvuju i na različitim sajmovima, kao što je to nedavno bio niški noćni bazar.

Više vitamina nego odraslo povrće

Kupci mikrobilja su, dodala je, uglavnom porodični ljudi stariji od 35 godina koji žele da se oni i njihova deca zdravo hrane.

- Mikrobilje ima 40 puta više vitamina nego odraslo povrće, a za uzgoj se ne koristi nikakva hemija. Zanimljivo je i zbog svog ukusa, a i hrskavo je pa ga deca vole. Može da se koristi uz bilo koji obrok, ali je bitno da se ne obrađuje termički da bi zadržalo sve vitamine - istakla je Đorđević.

Ona je kazala da planira da uskoro krene da proizvodi i klice.

- Klice su tek proklijalo seme i više su poznate ljudima nego mikrobilje. Mikrobilje je poznato poslednjih 20 godina u inostranstvu, kod nas malo manje, ali klice su se uzgajale i pre 2.000 godina. Ljudu u drevnim civilizacijama sadili su pešnicu i jeli klice jer one sadrže mnogo više vitamina nego odrasla biljka - istakla je Đorđević.

Foto: Foto: Shutterstock

Kazala je da u tome što radi ima punu podršku i pomoć supruga. 

- Naše ćerke su male, imaju četiri i sedam godina ali su samnom uvek u bašti, pomažu oko uzgoja mikro bilja i vole da ga jedu - kazala je Đorđević.

Ona je kazala da sa decom provode puno vremena u prirodi, uče ih o dviljim biljkama i zajedno beru sremuš, ljubičice, koprive i sve ono što pronalaze u njihovom okruženju, a što može da se jede.

BONUS VIDEO

                                              

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.