PRIJATELJSTVO U PATNJI ISKOVANO! Evo zašto su Kikinda i norveški Navik povezani NERASKIDIVIM VEZAMA/FOTO/

Pre tačno 79 godina u norveške logore smrti depotovano je 46 Kikinđana, od koji su se kući vratila njih sedmorica.

Sećanje na 6. maj 1942. godine Kikinđani nikada neće zaboraviti, a već petu deceniju, tog dana polažu se se venci na spomenik internircima koji svedoči o preživljenim užasima, ali i prijateljstvu dva naroda-spskog i norveškog.

O užasnim danima u norveškim kazamatima svedočila su sedmorica inteniraca iz Kikinde koji su preživeli svu golgotu oko 30 koncentracionih nacističkih logora. Od 1942. do 1945. godine, u Norvešku je sa područja Kraljevine Jugoslavije nasilno odvedeno najviše Kikinđana, Nišlija, Sarajlija...

Foto: V.N.

U najsurovijem Beisfjordskom logoru, Kikinđani su proveli najviše vremena.

- Posetio sam mesto nekadašnjeg logora Beisfjord koji je od grada Narvika udaljen oko 10 kilometara. Karakteriše ga pustoš i krš gde bukvalno trava ne raste, zbog klime i konfiguracije terena. Surovi su bili uslovi za preživljavanje, a svedočenja preživelih interniraca su stravična. Jeli su oskudno rastinje koje je tamo raslo, ali je borba za život bila jača od svih opasnosti u kojima su se našli-priča Tibor Firedi, sekretar Društva srpsko-norveškog pijateljstva.

Foto: V.N.

Tokom Drugog svetskog rata Norveška je bila okupirana zemlja na čelu sa Vidkunom A. Kvislingom, lojalnom nacistima, čiji je cilj bio ekspoatacija ruda i stvaranje odbrambenog bedema od SSSR i zapadnih zemalja. Za gradnju železničkih i drumskih puteva dovodili su zarobljenike iz okupiranih država.

- Norveški narod, koji se otrgao od tadašnje kvislinške Vlade koja je potpisala primirje sa nacističkom Nemačkom, želeo je da pomogne zarobljenicima izlažući se velikom riziku, a Kikinđanima je to ostalo u neizbrisivom sećanju. Oni koji su preživeli, želeli su posle Drugog svetskog rata da im se zahvale, ugoste ih i tada je počelo višedecenijsko prijateljstvo dva naroda, koje je produbljeno Deklaracijom o bratimljenju-navodi Firedi.

Foto: V.N.

Kruna prijateljstva dva naroda koja su se kroz istoriju približila u patnji i međusobnom pomaganju, ozvaničena je prvom Deklaracijom o srpsko-norveškom prijateljstvu 6. oktobra 1966. godine u Kikindi, potom i drugom 2017, a dve godine kasnije otvoren je i „Park prijateljstva“. U Norveškoj, takođe, postoji nekoliko spomen obeležja, u znak sećanja na stradale zarobljenike.

- Ono šta su preživli ostavili su u svojim sećanjima i zapisima, a Grad je njima u čast i večnu slavu podigao spomenik da se nikada ne zaboravi njihovo stradanje. Norveški narod im je puno pogao i to se neće zaboraviti, a kao znak neraskidive istorijske veze, izniklo je prijateljstvo i bratimljenje Kikinde sa gradom Narvikom.

Foto: V.N.

I za buduća pokolenja nastavićemo dalju saradnju sa Narvikom i bolje povezivanje-rekao je predsednik Skupštine Grada Kikinde, Mladen Bogdan.

Spomenik kikindskim internicima izgradio je početkom 70-tih godina vajar Slobodan Kojić. Od tada, svakog 6. maja, predstavnici lokalne samouprave, boračkih udruženja i Duštva srpsko-norveškog prijateljstva na istom mestu polažu vence, da se stradanja nikada ne ponove i ne zaborave. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.