AVETI PROŠLOSTI IZRONILE IZ VODE! Decenijama posle rata Dunavski vilenjak preti iz dubine, ovde se PLOVI NA SOPSTVENU ODGOVORNOST (VIDEO/FOTO)

Dunav kod Prahova poslednjih dana izaziva veliku pažnju javnosti posebno medija, čije novinarske ekipe iz različitih krajeva sveta dolaze kako bi u ovom delu Srbije videli svojevrsnu atrakciju na ovoj reci

Delovi potopljenih Nemačkih ratnih brodovi iz Drugog svetskog rata u takozvanoj operaciji ,,Dunavski vilenjak,, zbog ovogodišnje suše i niskog vodostaja, izronli su na površinu Dunava.

Upućeni u ovu priču kažu, da je ovo samo jedan od stotinu brodova nemačke Crnomorske flote koja je potopljena duž Dunava u delu od Brze Palanke do Prahova.

Foto: V.J.

Suša tokom ovog leta i nizak vodostaj u tom delu Dunava, iz njegove utrobe na površinu izbacili su ostatke više od 20-ak transportnih skela, čamaca, barži natovarenih ekspolozivom koje su godinama razasute u koritu Dunava, potopljene između peščanih sprudova. Na njima se još uvek zatiču delovi komandnih tabli, polomljenih jarbola, kupola, topovskih cevi, mina.

- Moje interesovanje za istraživanje operacije ,,Dunavski vilenjak,, krenulo je osmdesetih godina, kada je Josip Broz Tito u jednom ruskom časopisu objavio tekst u kome kaže da je za Nemce Dunav kod Prahova postao pravi pakleni kotao.

Po njegovom mišljenu tu je potopljeno negde oko 240 brodova pa sam ja zato krenuo da istražujem da li je to tačna brojka. Tragajući kroz dostupna dokumenta došao sam do podataka da je u Prahovo stiglo oko 200 nemačkih brodova, Crnomorska flota.

U Prahovu je bilo dosta stacioniranih brodova jer je ovo mesto od 1941 godine do 1944. godine bilo pod direktnom kontorlom nemačkih oružanih snaga. Pristanište je bilo pod organizacijom poslova nemačke firme Tot koja je je tovarila sve što se eksploatisalo iz Rudnika bakra u Boru jer je majdanpečka ruda išla preko Donjeg Milanovca. Ovde se tovariila i šumska građa.

Foto: V.J.

U tom periodu tu su radili naši ljudi, koji su mi bili najpouzdaniji sagovornici. Upravljač lokomotive manevarke, izneo je svoja svedočanstva da su brodovi iz Crnog mora stigli ovde 1. Sptembra 1944.

Godine i sve do 28. septembra oni su se pripremali za odbranu od Crvene armije . Međutim , u međuvremenu su došli u situaciju da je kod Kladova zaprečen put i da nemogu da nastave svoj plovni put , pa su tako doneli veoma tešku odluku da li da se predaju ili da svoie brodove potope.

Našli su se u bezizlaznoj situaciji Ii doneli tešku odluku, da svoja plovila potope, priča Velimir Trajilović, penzioner hrončar iz Prahova. Neke od izronjenih olupina iz takozvanog groblja brodova suzile su plovni put u ovom delu Dunavskog toka i reklo bi se da predstavljaju potencijalnu opanost kako za one koji ovim sektorom plove tako i za lokalno stanovništvo koje od ove reke živi. Na pojedinim su se još uvek zadržale i eksplozivne naprave za koje se ne zna u kakvom su stanju i da li i kada mogu da se aktiviraju, što bi moglo da dovede do eventualne ekološke katastrofe.

- Ovde su potpljeni U 109, U 110, puni eksploziova a tu je i brod Uskok. Velika krstarica izvire iz Dunava kada je nizak vodostaj kao ovog leta, a dole na koritu reke, jedan preko drugog naslagani leže još dva broda.

Foto: V.J.

Izronili su delovi još dve velike lađe ali se njihovi delovi ne vide kao kod ove najveće barže, kaže Saša Marković, kapetan plovidbe na brodu ,,Eliksir ,,u luci u Parhovu i podseća da je ovo ,,groblje brodova,, znatno suzilo plovni put , pa tako predstavlja i veliku opasnost kako za one koji svakodnevno plove ovim sekotrom ali I za sve ljude ,meštane u okolini.

- Ovaj deo, odnosno deo plovnog puta po svim navigacionim kartama je označen belom bojom . To označava deo, neispitanog plovnog područja i svako ko se ovuda kreće, kreće se na sopstveni rizik.

Nama je ovo već postalno normalno mi ovde radimo, ali ostali brodovi kreću se samo uskim kanalom u jednom pravcu i na mimoilaženje dva broda čeka se od 40 minuta do 4 sata ponekad, jer je dužina od nekoliko kilometara plovnog puta sužena na svega 50 metara, ističe Marković.

Meštani Prahova kažu da su u neposrednoj blizini potopljena nekoliko velikih brodova čiji se ostaci jasno vide. To su ,,Radionica,, ,,Uskok ,, Poskok ,, i ,,Bolnica,,.

- To su veliki brodovi koji se vide , dole nizvodno ima ih još ukupno oko 20-tak. Ovde se plovi preko 70 godina i nikada do sada se nije ništa tako oszbiljnije dogodilo, kaže Ivica mornar broda ,,Eliksir,,.

Foto: V.J.

 

Srđan Stanković je ribar iz Prahova koji je tu rođen. Kaže da je o ,, Dunavskom vilenjaku,, čuo razne priče od kojih je jedna, da je nemački genral sam doneo odluku o potapanju flote.

- Crvena armija im je bila za petama i nije imalo kud. Isplivali delovi nemačkih brodova su truli , ima dosta eksploziva ima i mina, koje nisu aktivirane pa postoji mogućnost da se upaljači aktiviraju i da se eventualno dovedu do ekološke katastrofe, što nikako ne bi bilo dobro.

Svašta se priča, da su Nemci sve uklonili pa potopili brodove ali i da dole na dnu ima još svega pa i predmeta od izuzetne vrednosti. Mislim iskreno da je tada sve sklonjeno. Bilo je tada i ranjenika ali ne zna se ništa i ne postoji nijedan pisani trag šta se sa njima dogodilo, priča Srđan alas iz Prahova i navodi da se nekada na površini Dunava mogu uočiti čudne mrlje kraj tih potopljenih olupina, što pokazuje da još možda ima negde goriva u rezervoarima.

Izvlačenje će koštati 30 miliona evra 

Izvlačenje ostataka potopljenih nemačkih ratnih brodova, planirano je za oktobar mesec. Vlada Repubike Srbije raspisala je tender, a vrednost čitave akcija procenjena je na blizu 30 miliona evra.

- Planovi su jedno, priča se da je raspisan tender. Međutim, to ne može da se planira već kad vam Dunav dozvoli. Kad je visok vodostaj brzina proticanja reke je velika. Snažna je ovo reka , nije ni malo naivna, pa da li će Dunav da dozvoli da se planovi realizuju ostaje da vidimo a za sada je to diskutabilno pitanje, ističe Saša Mrković kapetan plovidbe na brodu ,,Eliksir,,.