GODIŠNJE PROIZVEDEMO 100 MILIJARDI KOMADA ODEĆE! Ova brojka je pogubna po sve nas, EVO I ZAŠTO!
Podeli vest
Iako za mnoge zvuči nestvarno, istina je da su modna i tekstilna industrija drugi najveći zagađivač životne sredine. Zbog toga izraz "fashion victim" ili žrtva mode, koji se koristi za osobu sa manjkom ukusa, ima danas mnogo ozbiljnije značenje.
Postavlja se pitanje je kako je moda postala pretnja za životnu sredinu? Dva su glavna krivca - masovna proizvodnja i loš kvalitet materijala. Da je to tako pokazuju i podaci po kojima se svake godine proizvede gotovo 100 milijardi komada odeće, što je u proseku 14 odevnih komada za svakog čoveka na Zemlji, a to je nekoliko puta više nego pre dve decenije.
Posao koji je nekada donosio i više nego pristojnu zaradu danas je gotovo neisplativ, a u pitanju je odnošenje i skladištenje kabastog otpada, dotrajale bele tehnike, starih zamrzivača, šporeta, frižidera.
24.01.2023
08:00
Prema istraživanju Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija (UNECE) oko 85 odsto svog proizvedenog tekstila iste godine završi u đubretu, dok se pranjem neke odeće velika količina mikroplastike završi u okeanima i morima. Kada se sve sabere, modna industrija se pozicionirala visoko među zagađivačima, odmah iza naftnog i gasnog sektora. Njena tehnologija dovodi do značajnog povećanja zagađenja vode i zemljišta, kao i emisije gasova sa efektom staklene bašte (GHG).
Procenjuje se da je pre tri godine bila odgovorna za 1,2 milijarde tona emisije ovih gasova.
Istraživanja pokazuju da su najveći problemi ove industrije, koji su direktna ili indirektna posledica masovne proizvodnje i neprimerenog odlaganja odeće i tekstila, povećana potrošnja vode, zagađenje reka i okeana, stvaranje velike količine čvrstog otpada, upotreba hemikalija, kao i povećanje efekta staklene bašte.
Zagađivanje vode
Tekstilna i modna industrija predstavljaju velike potrošače vode koja se koristi za piće. U proseku, na godišnjem nivou se za ovu proizvodnju potroši 1,5 biliona tona vode, a za bojenje i završnu obradu tekstila oko 200 tona za jednu tonu bojene tkanine. Primera radi za samo jedan par farmerki potrebno je 7.500 litara vode, a za majicu kratkih rukava 2.600. Otpuštanje neprerađene otpadne vode u reke, nastale kao produkt proizvodnje odeće, zakonski je regulisano u razvijenim zemljama. Međutim, najveći procenat se proizvodi u zemljama trećeg sveta, gde ovakve zakonske regulative ne postoje. Zato je i došlo do ovakvog obima zagađenja, odnosno ta voda sadrži mnoge toksične materije, poput arsena, žive i olova. To dovodi do ugrožavanja rečnih organizama, što za posledice ima narušavanje funkcionisanja celog ekosistema, koji ugrožava zdravlje ljudi jer ulaze u lanac ishrane. Svim ovim podacima treba dodati i otpad u formi mikroplastike. Primera radi, pranje veša ispušta pola miliona tona mikrovlakana u okean svake godine, što je poput 50 milijardi plastičnih boca.
Podaci UNECE pokazuju da na godišnjem nivou, prosečna porodica stvara oko 30 kilograma otpada od tekstila dok se samo mali procenat reciklira, a ostatak završi na deponijama. Većina odeće u sebi sadrži sintetička vlakna koja poseduju i plastiku, kojoj je za razgradnju u zemlji potrebno preko 200 godina.
Upotreba hemikalija
U procesu izrade, bojenja i beljenja tkanine koristi se velika količina hemikalija odnosno jedna tona ovih štetnih materija je potrebna za izradu jedne tone odeće. Mnoge hemikalije proističu od različitih đubriva, a one se onda upotrebljavaju za pamuk kao sirovinu za modu. Ovako nastale štetne materije ispiranjem padavinama dospevaju do rečnih tokova, a zatim i do jezera, mora i okeana.
Povećanje efekta staklene bašte
Čak 10 odsto emisije ugljenika na globalnom nivou potiče od tekstilne i modne industrije, a izrada i transport produkata oslobađaju ogromnu količinu gasova staklene bašte. Takođe, pri izradi sintetičkih materijala poput najlona i poliestera, koristi se velika količina rezervi fosilnih goriva. Sa druge strane, procesima seče šuma, uništene su zelene površine, koje bi mogle da reše problem sa oslobađanjem velike količine gasova staklene bašte. Kao direktna posledica toga, oni ostaju zarobljeni u atmosferi duži vremenski period i doprinose globalnom zagrevanju.
Situacija u Srbiji
Ni u Srbiji situacija nije bolja jer je registrovano oko 1.600 firmi u tekstilnoj industriji, u kojima radi oko 84.000 ljudi. Prema podacima Centra za unapređenje životne sredine, u Srbiji se svake godine proda više od 80.000 tona odeće ili gotovo 12 kilograma po osobi. Ti komadi završe na deponijama gde zagađuju životnu sredinu. Stručnjaci kažu da za taj otpad za sada ne postoji rešenje.
- Tekstilna industrija ostavlja veliki ekološki otisak i rame uz rame je sa industrijom cementa, čelika ili veštačkih đubriva. Ona predstavlja veliki ekološki problem - istakla je ranije za RTS doktorka Jasmina Nikodinović Runić, naučna savetnica Instituta za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo.
I profesorka Tehnološko-metalurškog fakulteta Maja Radetić ima isto mišljenje.
- Tekstilna industrija utiče na klimatske promene, biodiverzitet, zagađenje i sve više iz godine u godinu na generisanje tekstilnog otpada. To je posledica pre svega "brze mode" i proizvodnje jeftinih, nekvalitetnih komada odeće koji ne traju dugo. Zbog toga treba razmišljati o tranziciji iz modela linearne u model cirkularne ekonomije, koji bi doneo proizvodnju mnogo kvalitetnijih tekstilnih proizvoda, koji bi duže trajali i mogli više da se koriste, popravljaju, prepravljaju i recikliraju. Ali to je dug proces - navodi Radetić i objašnjava:
- Svi mi želimo da imamo u zimskom periodu tople jakne, koje su vodoodbojne, otporne na vetar i to podrazumeva upotrebu polimera - jedinjenja koja su se pokazala izuzetno štetnim i po životnu sredinu i po naše zdravlje. Zamena toga je jedan dug proces, koji podrazumeva razvoj, optimizaciju i tek onda plasman na tržište. Zbog toga, uvođenje cirkularne ekonomije nije brzo rešenje, već dug proces.
Ipak, problem je i što reciklirani materijali mogu više koštati od nerecikliranih, pa se brendovima ne isplati da ih koriste. Kada se sve sabere, reciklira se svega jedan odsto tekstila, a u Srbiji se mesečno registruje oko 500 tona ovog otpada.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Posao koji je nekada donosio i više nego pristojnu zaradu danas je gotovo neisplativ, a u pitanju je odnošenje i skladištenje kabastog otpada, dotrajale bele tehnike, starih zamrzivača, šporeta, frižidera.
Ukrajinska vlada može pasti u bilo kojem trenutku, a Kijev bi mogao da se preda čak i na prvi „nalet vetra“, izjavio je u intervjuu za RIA Novosti Džon Šipton, australijski aktivista i otac osnivača Vikiliksa, Džulijana Asanža.
Hejterski mediji u vlasništvu tajkuna Dragana Šolaka, a pod kontrolom Dragana Đilasa, još jednom su pokušali da profitiraju na tragediji srpskog naroda.
Na hrvatskom radiju danas su otvoreno pozvali na ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića. U emisiji "Poligraf" izneta je skandalozna izjava vojnog analitičara Marija Galića da Hrvatska neće dobiti od Sjedinjenih Američkih država krstareće i rakete dugog dometa, jer bi njima mogli da gađaju i pogode predsednički avion iznad Beograda i tako reše problem.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić oštro je osudio otvoreni poziv na ubistvo predsednika Srbije Aleksandra Vučića, koji je HRT radiju uputio hrvatski vojni analitičar Mario Galić u prisustvu hrvatskih političara i evroposlanika koji su to ispratili smehom i odobravanjem.
Ministar za javna ulaganja Darko Glišić reagovao na pretnje smrću upućenje sa HRT-a predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću i poručio da Srbija treba da prekine diplomatske odnose sa tom zemljom dok se ne izvine!
Tokom Specijalnog programa Informer televizije, politikolog i članica Predsedništva SNS - Sandra Božić i stručnjak za bezbednost - Ilija Životić detaljno su analizirali predstojeće američke izbore i globalni uticaj koji će promeniti tok savremene istorije.
Gosti Info jutra bili su advokat Pavle Staničić i direktor Borbe Andrija Jorgić, koji su govorili o brutalnom napadu dvojice huligana na političkog analitičara Veljka Jovanovića.
Ministar bez portfelja Đorđe Milićević gostovao je u Info jutru Informer televizije gde je odgovarao na pitanja voditeljke Jovane Radović i govorio o najvažnijim temama, ali i onoj najaktuelnijoj - to što potpredsednik SPS Branko Ružić za tajkunsku televiziju N1 kritikovao vlast, hvalio Dragana Đilasa ali im i čestitao rođendan sa željkom da još dugo traju.
U specijalnoj emisiji povodom izbora u Americi gostovali su politički filozof Dragan Kojčić i Darko Obradović iz Centra za društvenu stabilnost, koji su govorili o mehanizmima američke demokratije popu elektorskog koledža i glasačkim pravima.
Suđenje Miljani i Vladimiru Kecmanoviću, roditeljima dečaka ubice koji je 3. maja prošle godine u Osnovnoj školi Vladislav Ribnikar ubio devetoro vršnjaka i radnika obezbeđenja, odlaže se u Višem sudu u Beogradu.
Nisam ni slutila šta se dešava... Činilo mi se da je trajalo dugo, ali u stvari sve je trajalo dva minuta, izjavila je na današnjem suđenju Kecmanovićima, nastavnica istorije Tatjana Stevanović koju je dečak ubica teško ranio 3. maja tokom krvavog pira koji je izveo u OŠ " Vladislav Ribnikar" na Vračaru.
Tatjana Stevanović je danas dala izjavu u parničnom postupku koji je pokrenula protiv Vladimira i Miljane Kecmanovića zbog nadoknade nematerijalne štete. Ona je do detalja opisala kako je izgledao kobni dan. Između ostalog navela je kako se nakon krvavog pira, trgne i na vatromet, na iznenadne situacije, kada vidi oružje na filmu i kako je uznemirava i ono što nikad nije.
U Tehničkoj školi u Novom Pazaru dogodilo se vršnjačko nasilje među maloletnicima. Na snimku koji kruži internetom, vidi se kako jedan dečak udara drugog glavom tokom svađe
Nekadašnji trener Novaka Đokovića, Hrvat Goran Ivanišević, pronašao je novi angažman i postao je prvi trener jedne od najboljih teniserski sveta, Eleni Ribakini.
Iako je Samed Baždar rekao da je njegov izbor isključivo Srbija, izgleda da se nešto u međuvremenu promenilo i mladi napadač će u budućnosti nositi dres reprezentacije Bosne i Hercegovine.
Nastavlja se čistka u Partizanu od dolaska privremenog organa, a klub je sada napustio legendarni bek kluba Milivoje Ćirković. On je obavljao funkciju skauta u Humskoj i odlučio je da samoinicijativno napusti klub i raskine ugovor.
Nekadašnji srpski košarkaši Mile Ilić i Duško Savanović kažu da bi Crvena zvezda i Partizan nakon sudijskih krađa u 6. kolu Evrolige trebalo da istupe iz tog takmičenja! Beogradski večiti rivali žestoko su oštećeni u utakmicama protiv Žalgirisa i Monaka u prethodnoj rundi, a prema rečima nekadašnjih reprezentativaca naše zemlje, jedno od rešenja je napuštanje elite i prelazak u FIBA Ligu šampiona.
Masovna punjava dogodila se u Orlandu tokom tradicionalne proslave "Noći veštica", a policija je odmah po dojavi stigla na lice mesta, gde je zatekla ranjene ljude koji su bespomoćno lezali na trotoaru, javile su lokalne vesti WKMG-TV .
Predstavnici NATO u Briselu plaše se republikanskog kandidata na izborima u SAD Donalda Trampa i njegovog mogućeg trijumfa na predstojećim američkim izborima, pokazale je najnovija analiza "Dojče velea" o zategnutom odnosu bivšeg predsednika SAD i NATO alijanse.
Portparol Ministarstva spoljnih poslova - Lin Đijang, izjavio je na brifingu da su Rusija i Severna Koreja "suverene države" i da Kina "nije upoznata sa detaljima njihove interakcije i saradnje", komentarišući saopštenja o navodnom dolasku severnokorejskih vojnika u Rusiju.
Sud u Vladivostoku osudio je nekadašnjeg službenika generalnog konzulata SAD u tom gradu na istoku Rusije Roberta Šonova na četiri godine i deset meseci zatvora.
"Sablja" - serija o kojoj se ovih dana najviše govori, konačno je pred nama. Od 2. novembra, subotom i nedeljom na Prvom programu RTS-a, pratimo ovaj politički triler od osam epizoda koji se bavi ubistvom premijera Zorana Đinđića, kao i događajima pre i posle 12. marta 2003. godine.
Samo mesec dana pred premijerno prikazivanje, autorska ekipa filma "Volja sinovljeva" obradovala nas je prvim zvaničnim trejlerom koji nam otvara vrata u potpuni umetnički spektal koji se godinama čekao.
Slavna glumica Demi Mur važi za jednu od najlepših žena na svetu, ali ono što je od sebe uradila povodom praznika "Noć veštica" šokiralo je i javnost i njene fanove.
Manekenka Hajdi Klum je u Njujorku organizovala godišnju zavavu za Noć veštica, 23. po redu. Ponovo je iznenadila svojim kostimom, baš kao i mnoge slavne ličnosti.
Muzička zvezda Jelena Karleuša u ekskluzivnom razgovoru za Informer govorila je o aktuelnim dešavanjima, braku sa Bojanom Karićem, te ubistvu Zorana Davidovića Ćande, na koje ju je upozorio muzičar Oliver Mandić.
Nakon letnje serije koncerata na kojoj ju je videlo više od pola miliona ljudi, Dragana Mirković nastavila je turneju Do poslednjeg daha koncertom u Rijeci gde je oborila rekord posete.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.