OVO JE VEOMA DOBRO PLAĆEN POSAO, ALI GA MNOGI ODBIJAJU... Postoji razlog zašto se mnogi odriču dobre zarade!

Posao koji je nekada donosio i više nego pristojnu zaradu danas je gotovo neisplativ, a u pitanju je odnošenje i skladištenje kabastog otpada, dotrajale bele tehnike, starih zamrzivača, šporeta, frižidera.

U Beogradu se, na primer, kabasti otpad odnosi svake prve subote u mesecu i tim poslom bavi se JKP "Gradska čistoća".

Ovim poslom širom Srbije bave se i private firme koje bi trebalo da ljudima budu stalno na usluzi i po relativno pristupačnim cenama olakšaju im da se oslobode ovog viška. U praksi je, međutim, drugačija situacija. Deponija u Vinči više ne prima kabasti otpad.

- Do pre dve godine odlično smo poslovali, moglo je dosta toga da se vozi na deponiju u Vinči. Sada, međutim, to više nije slučaj. Iako je deponija u Vinči jedina zvanična deponija za teritoriju Beograda, kabasti otpad, nameštaj, frižidere, belu tehniku više ne smemo da deponujemo tamo - kažu iz "Rea international", firme koja se bavi odvoženjem otpada.

Oni dodaju da je na gradskoj deponiji sada dozvoljeno dovoženje samo građevinskog otpada, poput betona, cigle, pločica...

- Odbijamo unosne poslove jer otpad nemamo gde da deponujemo. Nemamo računicu da se bavimo otkupom i deponovanjem kabastog otpada, jer nam na kraju ispadne sve mnogo skuplje i skoro ništa ne zaradimo. Zato smo sada sve češće u situacijama da odbijamo takve poslove jer više nemamo rešenje za odlaganje - kažu u ovoj firmi.

Kako su nam rekli, sve bi bilo drugačije da je izgrađen dugo najavljivani reciklažni centar u Dobanovcima.

Foto: Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj Banat

- Ne postoji rešenje za neki drugi otpad koji nije komunalni ili građevinski. Najavljivano je i trebalo je već da bude izgrađen reciklažni centar u Dobanovcima, o tome se priča već dosta vremena, ali za sada nema nikakvog rešenja.

Kažu da mnoge firme koje su se bavile odvoženjem ovakvog otpada sada su zatvorene jer nisu mogle da opstanu.

- Teško je, cene deponovanja su znatno porasle. Sada su i cene goriva visoke, pa smo mi onda primorani da spuštamo cenu našeg rada - objašnjavaju iz ove firme.
Ipak, oni i dalje rade. Poslovanje u aktuelnim uslovima je otežano, ali kako kažu, mora da se radi.
- Mi imamo firme sa kojima dugo poslujemo. Dolazimo po pozivu, a kada kažemo cenu ljudi se ne bune, jer nemaju drugo rešenje. Najniža cena je 12.000 dinara, a može samo da bude viša, nekad čak i za duplo - navode oni.

Iz firme "Šuteks" su nam takođe potvrdili da je minimalna cena otkupa i transporta otpada ove vrste 12.000 dinara.
- Otpad količine kao za jednu prikolicu je najmanje 12.000 dinara plus PDV. UĐ'e8zavisnosti od vrste otpada zavisi i na kojoj deponiji će biti odložen. Ako otpad mora da se odveze do neke udaljene deponije, onda je i cena veća - kažu u "Šuteksu".
Ističu da otpad pretežno odvoze na gradsku deponiju u Vinči, ali tu su i druge mogućnosti, čak i odlaganje na deponijama u drugim gradovima.

- Nekad otpad predajemo Gradskoj čistoći pa oni to voze na deponiju u Deču, Dobanovcima ili Pećincima. Kad je u pitanju ambalažni otpad to preprodajemo onima koji to skupljaju. Gips vozimo u beočinsku fabriku jer to ne prima nijedna deponija, a stiropor vozimo u Jagodinu - kažu iz ove firme.

- Što se tiče zarade, nekako se preživljava, ali jako teško, jer neke poslove moramo da odbijamo, ne zato što nam se ne radi, već zato što za njega nemamo rešenje - kažu iz ove firme.
Oni podvlače da oni kao firma registrovana za ovu delatnost uvek rade po zakonu i da ne krši nikakva pravila.

Foto: Regionalni centar za društveno-ekonomski razvoj Banat

- Mi ne vozimo na divlje deponije, ne pada nam na pamet da to radimo - ističu u "Šuteksu".
Objasnili su da jednom godišnje podnose opsežan godišnji izveštaj Nacionalnom registru izvora zagađivanja.

- Njima se predaje izveštaj po tim kategorijama, odnosno indeksnim brojevima koji pokazuju informacije gde smo i koliko smo kog otpada prevezli. Ovom registru predaju se informacije za otpad koji nije opasan i otpad koji je opasan. Mi smo registrovani samo za rad sa onim otpadom koji nije opasan.

Komunalna inspekcija kontorliše da li se poštuju svi propisi pri odnošenju ovog otpada.
- Što se tiče kontrole ona može biti i iznenadna. Komunalana policija može da prati kamion da vidi gde ide i gde istovara otpad, i ako nešto nije po zakonu, pišemo kazne. Kontrola može da se vrši i kancelarijski, tada se proveravaju izveštaji. Firme koje se bave ovim poslom za sve što preuzimaju kao otpad moraju da imaju dokumenta o kretanju koji se overava u Vinči, a koji inspekcija može da traži na uvid - kažu nam iz Komunalne inspekcije.

Firme se na razne načine dovijaju kako da ostvare zaradu, pa tako ima i onih koje po pozivu dolaze na kućnu adresu da odnesu otpad i za to daju novac.

- Mi nismo reciklažni centar, mi smo firma koja reciklažnim centrima dostavlja kabasti otpad, pre svega elektronski otpad, belu tehniku, stare frižidere, šporete, klime, zamrzivače, veš mašine i slično. Te uređaje mi otkupljujemo od građanstva. Mi na našem sajtu imamo aplikaciju koju ljudi popune ako žele da dođemo na njihovu adresu i da pokupimo taj elektornski otpad koji oni više ne koriste - rekao nam je Dušan Tanasijević iz firme "Otkup metala Tanasijevića".

Kako kaže, oni plaćaju građanima koji se odluče da ih pozovu da dodu i da odnesu kabasti otpad, a na to koliko će novca dobiti, utiče više faktora.

Foto: Informer.rs

- Ako mi dolazimo na kućnu adresu veš mašinu plaćamo 500 dinara, za frižider i zamrzivače dajemo 600, 800 ili 1.000 dinara. Za sudomašine ljudi dobijaju 200 dinara, za šporete dobijaju 300, za bojler 150 i 250 dinara, a za televizore ljudima ne dajemo novac. Često nas zovu za odnošenje termoakumulacionih peći, a za to dobijaju 1.000 dinara, klime plaćamo 800 dinara po komadu - kaže nam on.

Tanasijević objašnjava da na ovaj način posluju već više od decenije, rade na području Beograda, Pančeva, Stare Pazove i Kragujevca.
- Nema pravila kada ima više posla. Praksa je pokazala da najviše posla ima na proleće i tokom jeseni.

Dušan nam je rekao da ljudi mogu da izaberu opciju i da njima dostave ove uređaje.
- Ako gradani odluče da nam donesu mi im isto plaćamo, ali po kilogramu. Rashladna tehnika je 25 dinara po kilogramu, a veliki kućni aparati, veš mašine, šporeti i bojleri su 15 dinara po kilogramu. Mi to dalje predajemo velikim reciklažnim centrima u Beogradu, Nišu i Pančevu i od njih dobijamo novac - kaže on, i dodaje da je svuda u Evropi praksa da se ljudima daje novac za odnošenje elektronskog otpada, što kako kaže, nije toliko zaživelo u Srbiji gde ljudi plaćaju za odnošenje ovog otpada.

Vreme je da nešto promenimo. Okrenimo na čisto!