• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Informer.rs

10.02.2023

09:35

ODLUKA JE BILA TEŠKA I IZNENADNA, ALI LOGIČNA ZA GRAD KOJI SE OTVARAO PREMA SVETU! Pre samo 60 godina u Beogradu na snagu stupio ovaj zakon

Informer

Srbija

ODLUKA JE BILA TEŠKA I IZNENADNA, ALI LOGIČNA ZA GRAD KOJI SE OTVARAO PREMA SVETU! Pre samo 60 godina u Beogradu na snagu stupio ovaj zakon

Podeli vest

Danas to deluje gotovo nestvarno ali u našem gradu pre samo šezdeset godina, 1. januara 1962. godine, konačno je bila zabranjena upotreba zaprežnih vozila u saobraćaju. Tu odluku doneo je tadašnji Narodni odbor Grada Beograda uz obrazloženje da se donosi „radi veće bezbednosti, bržeg i sigurnijeg saobraćaja i čistijih gradskih ulica od balege zaprežnih konja i krava”!

Odluka da se preko noći zabrane zaprežna kola bila je teška i iznenadna ali logična za grad koji je rastao u velegrad i otvarao se prema svetu. Ipak, povod za donošenje ove odluke bila je činjenica da se ubrzano završavala izgradnja surčinskog aerodroma. Kada je pušten u saobraćaj, 28. aprila te godine, beogradska vazdušna luka bila je među najmodernijim evropskim aerodromima tog vremena. Kakav značaj je aerodrom imao za Beograd i Jugoslaviju govori činjenica da je taj objekat pustio za saobraćaj upravo jugoslovenski predsednik Josip Broz Tito.

- Vrlo sam zadovoljan kako su naši stručnjaci izgradili ovaj aerodrom. Verujem da će ovako moderno opremljen privlačiti putnike iz celog sveta - rekao je na otvaranju Tito.

Te njegove reči pokazale su da su Jugoslavija i Beograd očekivali da zbog novog i modernog aerodroma naša zemlja postane turistička destinacija. Prošlo je skoro dve decenije od Drugog svetskog rata i Evropa se oporavila, pa je zbog sve snažnijeg razvoja saobraćaja, pre svega automobilskog i avionskog, turizam počeo da se razvija. Bilo je jasno da su beogradske vlasti smatrale da nije primereno da strani turisti viđaju volovske zaprege u centru grada.

Foto: Informer

Tako je od prvog dana 1962. godine velika žuta tabla sa natpisom „Dobrodošli u Beograd” značila  stop za sve one koji dolaze u čezama, kočijama, taljigama i špediterima. Za njih u gradu više nije bilo mesta, morali su da potraže neke druge puteve, na ulice više nisu bili dobrodošli. Te nove, 1962. godine, Beograd je polagao još jedan važan ispit kako bi poneo titulu velegrada. Loše vreme, vejavica, postpraznični mamurluk, međutim, uslovili su da se na pojedine gradske pijace i dalje povremeno ulazilo sa konjima. Na „Skadarliju” ili Bajlonijevu pijacu prošvercovalo bi se i dalje po nekoliko taljiga. Milicioneri su ih kažnjavali, a seljaci su se branili rečima da su čuli da je Beograd odustao od ove odluke. Bilo je pijaca, poput Kalenića, na kojima su i pre zvanične odluke zabranjivali zaprežna vozila zbog sramote. Iz pijačne uprave su upozoravali da je „nedopustivo da pored moderne višespratnice leže konji i volovi.” Na Vračaru su živeli ostaci predratne građanske klase ali i drugovi koji su rukovodeća mesta dobili u revoluciji i koji su vrlo brzo prihvatili manire ideoloških protivnika. Ali na ovu pijacu dolazili su u to vreme samo bogati seljaci iz Višnjice, Mirijeva i Grocke. Svi oni vozili su crvene automobile, legendarne Opel „olimpije” i „karavane” kojima su odavno zamenili staromodne kočije i čeze za prevoz robe.

Foto: Informer

Nije sa svim zemljoradnicima iz okoline Beograda bilo lako izaći na kraj sa zabranom. Mnogi su pronalazili načina da se dovezu, drugi su molili miliciju da im progleda kroz prste bar do proleća kada krenu trešnje, a onda će moći da izguraju nove troškove. Najveći problem je bio na Čukarici jer su tu dolazili ljudi iz siromašnijih sela do kojih automobili još nisu stigli. U početku su na pijacu donosili samo nešto malo povrća, koliko je moglo da stane u torbe i obramice. Trebalo im je vremena da se snađu.

- Slažemo se da sa konjima ne možemo u grad, ali bilo bi dobro da nas puste bar do periferije - jadali su se prodavci iz okolnih sela u tadašnjim novinama.

- Ovako se ne isplati ‘raniti sa nekoliko kila krompira - govorili su prodavci.

Foto: Informer

Narodni odbor Grada Beograda reagovao je odmah na probleme i nestašice pojedinih proizvoda, pre svega hrane i ogreva, koji su se pojavili zbog zabrane ulaska zaprežnih vozila u grad. Analiza je pokazala da je za snabdevanje grada prehrambenim proizvodima i ogrevom, za industriju i građevinarstvo, bilo potrebno oko tri stotine manjih i većih kamiona. Za grad koji se vekovima snabdevao na jedan način zabrana je postala problem. Prvih dana januara ova odluka je u potpunosti poštovana, ali veliko je pitanje bilo da li su taljige mogle baš odmah da nađu zamenu.

- Industrija i građevinarstvo od prvog dana normalno funkcionišu pošto je nabavljeno tridesetak kamiona - govorio je za tadašnje medije Živan Mihailović, načelnik beogradskog Sekretarijata za privredu.

- Transportna preduzeća pojačala su nabavku nove vrste vozila kako bi izašla u susret novim pravilima. U najvećem problemu bilo je preduzeće „Gora” koje je bilo jedan od najvažnijih snabdevača ogrevom u prestonici. Iako je zima uveliko stezala, oni nisu imali dovoljno kamiona - govorio je Mihajlović.

Pokazalo se da su za tadašnje uslove bili najpouzdaniji kamioni kompanije FAP ali njih nije bilo dovoljno i zadovoljili su samo polovinu potreba. Čak 85 vagona uglja tih dana nije moglo da bude isporučeno zbog nedostatka vozila. Zbog ležarine ogrev je morao da se istovari, ali nije imao ko da ga transportuje. Sa gradskih stovarišta ugalj je do domova mogao tada samo ručnim kolicima. Nosači su tvrdili da na njih može da se utovari do pola tone uglja, ali su onda morala da ih guraju trojica. Dve ture koštale su 1.200 ondašnjih dinara. Kamioni koji bi povukli po dve, tri tone odjednom još su se čekali. Odluka Narodnog odbora nije dovela do nestašica samo zbog zaliha iz prethodne godine. Ipak, tadašnje novine su pisale da je kupaca uglja odmah posle praznika bilo malo. Mnogi su se bunili zašto novi propisi nisu mogli da sačekaju bar da se nabave novi kamioni ili da prođe zima. Ali ko je smeo to da predloži drugu Titu?

Foto: Informer

Tako su, uz puno muka ali uz poštovanje propisa, zabranjena zaprežna vozila u Beogradu. Iako mnogi nisu odmah imali alternativu, većina sugrađana je poštovala odluku. Danas izgleda nestvarno da se to dogodilo pre samo šezdeset godina ali ta činjenica govori o tome kako se naš grad brzo i dinamično razvija.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

sledeća vest

Politika

Nebojša Bakarec: Hrvatski hematom Ponoš!
Politika

Nebojša Bakarec: Hrvatski hematom Ponoš!

Hrvatski državljanin mali Zdravko Ponoš gaji nezdrave navike. Bivstvuje bez ponosa, hoda rastrojeno, i pevuši „Lijepa naša“. Letuje na Brijunima, iako u svojoj post(r)ojbini Hrvatskoj, nema nikoga. Međutim neodoljivi su Brioni, i zebre i mufloni! Sve najmilije je Ponoš evakuisao iz Hrvatske, neposredno pre Oluje – javili mu braća Hrvati! Častili ga za usluge. Najbolji Ponošev prijatelj je Pediculis Picula Tonino, zajedno su u Zagrebu fasovali trišu.

23.12.2024

14:20

TV

Želimo li mirniju budućnost ili povratak u prošlost? Ne propustite Info dan od 15 časova!
Live TV

Želimo li mirniju budućnost ili povratak u prošlost? Ne propustite Info dan od 15 časova!

Juče se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obratio javnosti sa važnom porukom: „Važno je da u ovom trenutku nastavimo da radimo zajedno, da sve naše razlike ne ostavljamo po strani, ali da pokušamo da razumemo da su nam mir i stabilnost u zemlji od izuzetnog značaja.“ Njegove reči dolaze u trenutku kada deo opozicije poziva na sukobe i nemire, što podseća na mračne epizode iz prošlosti.

23.12.2024

12:48

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske
"Bosanski lonac" pred pucanjem?!

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske

Gost "Info jutra" na Informer televiziji bio je predsednik udruženja Krajišnika Mile Bosnić koji je govorio o spletu velikih tenzija sa izvorištem u odlukama Kristijana Šmita, visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini kojeg Banjaluka ne priznaje, a koje su išle direktno na štetu Republike Srpske uoči presude protiv lidera Republike Srpske Milorada Dodika i o tretnjama da se ovaj splet okolsnosti izrodi u najveću krizu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a samu Srpsku dovede na korak od proglašenja samostalnosti.

23.12.2024

10:51

Hronika

Sport

Planeta

(VIDEO) Haos na ulicama Hersona! Rusija već počela?! Ovo je Putinova vojska upravo uradila u gradu: Svuda su ih bacili...
NAPETO

(VIDEO) Haos na ulicama Hersona! Rusija već počela?! Ovo je Putinova vojska upravo uradila u gradu: Svuda su ih bacili...

U jeku priprema za potencijalnu ofanzivu ukrajinskih snaga na Herson, ruske trupe navodno koriste sofisticirane taktike kako bi usporile kretanje i destabilizovale protivničke linije. Prema izveštajima oblasne vojne uprave Hersona, ruske snage bacaju tzv. "ježeve" zamke po putevima – metalne trouglaste naprave osmišljene da buše gume na vozilima.

23.12.2024

13:10

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set