NA OVOM OSTRVU NE KUPAJU SE NI GRCI NI SRBI! Kod Plave grobnice ribari ni mreže ne bacaju, UZVIŠENA TIŠINA VLADA VIDOM (FOTO)

U znak poštovanja na golgotu srspkih vojnika u Prvom svetskom ratu, na ostrvu Vido nadomak Krfa, sa strane Plave grobnice, Srbi i Grci ne kupaju se u ovom delu Jonskog mora.

Patnju srpskih ratnika i naroda u Prvom svetskom ratu, Grci i nakon 107 godina uvažavaju sa posebnim pijetetom. Na Krfu, oduvek poznatom po brojnim ribarima, ni dan-danas, nijedan od njih nije zabacio ribarsku mrežu u blizini Plave grobnice i ostrva Vido. Takođe, ni Srbi, a ni Grci ne kupaju su u ovom delu ostrva. Isuviše bolno sećanje na jedno od najvećih stradanja jednog naroda u istoriji, u uzvišenoj tišini koja vlada na Vidu, nikog od posetilaca ne ostavlja ravnodušnim.

Foto: V.N.

Tome doprinose i reči jedne od najlepših rodoljubivih pesama, ,,Plava grobnica“, pesnika Milutina Bojića, uklesane na ploči na srpskom i grčkom jeziku. Baš u blizini gde su u dubinama mora sahranjeni preminuli za koje više nije bilo mesta u grobnicama na obali. I sam Bojić bio je srpski vojnik u Prvom svetskom ratu, a reči njegove pesme izazivaju stezanje u grlu, suze i tupi bol u grudima svakog Srbina koji kroči na Vido.

- Tu na dnu, gde školjke san umoran hvata I na mrtve alge tresetnica pada Leži groblje hrabrih, leži brat do brata Prometeji nade, apostoli jada.“ Golgota srpskih heroja trajala je od 3. decembra 1915. do 21. januara naredne godine, kada je završeno njihovo iskrcavanje na ostrvu Vido. Oni su po naređenju vojvode Radomir Putnika morali da se povlače preko Crne Gore i Albanije, kako ne bi kapitulirali.

Foto: V.N.

U najtežim mukama, gladni i iscrpljeni, suočili su se i sa epidemijom pegavog tifusa koji je odneo brojne živote. Srpski ratnici čiji je život bio najugroženiji, stacionirani su na Vidu, gde se nalazila bolnica za vidanje rana 1.600 vojnika. Međutim, broj preminulih hrabrih ratnika daleko od svoje otadžbine, kako se procenjuje, mnogo je veći.

- Kada su prebačeni na Vido, bili su toliko izgladneli i iscrpljeni da nisu mogli ništa da jedu. Nisu imali snage da sažvaću hranu. Čuvali su je za kasnije i stavljali je pod glavu. Nažalost, mnogobrojni nisu uspeli da se izleče i oporave-pričaju vodiči čije reči kod posetilaca izazivaju bujicu emocija.

Foto: V.N.

U spomen-kosturnici mauzoleja, koji je projektovao arhitekta Nikola Krasnov, leže kosti 1.232 znanih srpskih heroja i više od 1.500 onih čija imena nisu poznata. Mauzolej je sagrađen tek 1938. godine po nalogu kralja Aleksandra Karađorđevića, koji je inicirao i prvo spomen- obeležje preminulim vojnicima, Kameni krst, podignut 17. maja 1922. koji se nalazi u blizini, iza postojećeg mauzoleja. Srpska kuća

Povezanost srpskog i grčkog naroda koji je naše ratnike veoma prijateljski prihvatio na Krfu od 1916. do 1918. godine, ovekovečena je u centru glavnog grada zelenog ostrva, Kerkiri. Muzej domaćinskog naziva Srpska kuća, predstavlja riznicu uspomena na tragediju u Prvom svetskom ratu. Prepun je predmeta, dokumenata, uniformi, oružja, pisama, fotografija koje danas nemo stoje i čuvaju od zaborava najveću golgotu srpske vojske i naroda, opominjući da se ovakvo i slično zlo nikada ne ponovi.

Telima branili Srbe od NATO-a

Koliko je jaka naklonost Krfljana prema Srbima utemeljena u Prvom svetskom ratu uverili smo se i sami prilikom posete ovom ostrvu, gde nam je lokalno stanovništvo ispričalo malo poznatu priču kod nas.

Foto: V.N.

Naime, na krfski aerodrom je 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja Srbije, tadašnje SR Jugoslavije, sleteo transportni vojni avion, koji nije imao nikakva obeležja. Ubrzo se među meštanima proneo glas o nepoznatoj letelici koja ima nameru da koristi njihovu vazdušnu luku za ratna dejstva u Srbiji.

Trebalo je malo vremena da se Krfljani masovno organizuju i složno upute ka aerodromu izražavajući negodovanje tako što su polegali po površini piste i svojim telima branili poletanje aviona NATO alijanse s njihovog ostrva. Iako je kasnije utvrđeno da je navodno u pitanju bio ruski vojni avion koji je prema jednoj priči imao nameru da ispostavi humanitarnu pomoć Srbiji, gest lokalnog stanovništva na Krfu vredan je divljenja i dokaz da je uzajamno poštovanje dva naroda duboko ukorenjeno.