Niška Klinika za onkologiju pozicionirala se kao vrhunska ustanova u oblasti lečenja maligniteta jer primenjuje najsavremenije terapije što pacijentima omogućava kvalitetan život i u slučajevima uznapredovale bolesti.
Specijalista internističke onkologije Dragana Ševo deo je mladog tima osobolja ove ustanove predvođene direktorkom dr Anom Cvetanović, koje zbrinjava pacijente sa područja cele jugoistočne Srbije i Kosova. Ona objašnjava da je najčešći malignitet ne samo kod nas već i u svetu, karcinom dojke ali da se zahvaljujući inovativnim terapijama, značajno poboljšala i prognoza lečenja i produžio i poboljšao kvalitet života pacijentkinja.
- Svaka osma osoba sa dijagnozom maligniteta boluje od karcinoma dojke. Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje se u svetu otkrije 2.200.000 žena sa ovom bolešću , u Evropi je taj broj oko 500.000 a kod nas oko 4.500. Prognoza je da će 2040. godine od karcinoma dojke oboleti oko tri miliona žena a procenjuje se da će biti oko million preminulih - kaže Dragana Ševo.
Foto: D.K.
Uprkos zabrinjavajućoj statistici dr Ševo ističe da je poslednjih godina napravljen veliki iskorak u oblasti dijagnostike i lečenja ove vrste maligniteta te da su metode lečenja na niškoj onkologiji skoro dostigle one koje se primenjuju u svetu.
- Kada se pacijenti suoče sa ovom dijagnozom doživljavaju veoma teške trenutke. Mi smo ti koji treba da ih prvi suočimo sa tom istinom. Neki pacijenti to teže, neki lakše podnesu, trudimo se da im u tim trenucima budemo podrška. Ukoliko procenimo da im je potrebno više, upućujemo ih psihologu ili psihijatru na Kliniku za mentalno zdravlje. Međutim, uvek kada dolaze na terapiju, pričamo sa njima, objašnjavamo da ova dijagnoza ne znači kraj života, da postoje inovativni lekovi koji mogu mnogo pomoći. Čak i metastatski karcinom dojke pretvaramo u hronično oboljenje, pacijentkinje žive normalno, pet, deset, petnaest godina, dobijaju ciklibe, uzimaju ih kod kuće I žive komforno kao da nisu bolesne - objašnjava Ševo.
Govoreći o uzrocima karcinoma, dr Ševo objašnjava da su oni brojni.
- Na pojavu karcinoma dojke utiče starosno doba, češći su kod žena preko 40 godina. Zatim od značaja je pozitivna porodična anamneza, pacijentkinje čija je majka, sestra ili bliska rođaka bolovala od ove karcinoma dojke su u većem riziku. Veća je verovatnoća obolevanja žena koje sui male rani menstrualni ciklus, misli se na uzrast pre 13 godine, zatim kod osoba kod kojih je kasnije nastupila menopauza, zatim gojaznost, posebno kod postmenopauzalnih žena jer se u masnom tkivu stvara estrogen koji dovodi do stvaranja hormone zavisnih tumora, zatim unošenje egzogenih estrogena kao što su kontraceptivne pilule ukoliko se koriste u dužem periodu - kaže dr Ševo.
Prema njenim rečima, ono što otežava dijagnostiku ove bolesti je što su maligne promene ponekad neprimetne a ključno je da se bolest što pre otkrije.
- Kada su tumori manji od 10 milimetara, promene se ne mogu primetiti samopregledom. Sumnja na karcinom postoji ako su veći, u obliku tvrdih izbočina koje su fiksirane za kožu, zatim ukoliko dođe do uvlačenja bradavice ili iscedka Iz nje, posebno ako je sukrvičav ili braon boje. Kod ovakvih promena potrebna je dalja dijagnostika najpre ultrazvučni i mamografski pregled Ako se ustanovi suspektna promena, pacijentkinja se upućuje kod nas ili direktno na Kliniku za radiologiju radi tzv. Kor biopsije.
To je bezbolna metoda, radi se u lokalnoj anesteziji, kratkotrajna je ali vrlo značajna jer se mogu dijagnostikovati i male promene. Specijalnim uređajem izvlači se uzorak promene, šalje se radi ustanovljanja PH nalaza kako bi se videli da li je u pitanju karcinom a ako jeste kom tipu i podtipu pripada - opisuje ova lekarka dijagnostičku proceduru.
Foto: D.K.
Nakon identifikacije kom histološkom I biološkom tipu pripada konkretni karcinom, određuje se terapija.
- Terapija zavisi i od stadijuma karcinoma dojke, delimo ih na rane, lokalno uznapredovale i metastatsku bolest. Karcinomi manji od dva centimetra, sem nekih agresivnijih su operabilni, tu do izlečenja dolazi za oko godinu dana. Lokalno uznapredovali su veći, umeju da zahvate limfne žlezde, tu se primenjuje sistemska terapija čiji je cilj da se ta promena smanji kako bi se olakšala hirurška intervencija. Nakon operacije, kada stigne ponovni PH nalaz, tkivo dojke i limfne žlezde, odlučuje se da li je potrebna hemio terapija, hormono ili antiher 2 terapija zavisno od tipa i vrste, odnosno biologije tumora. Metastatski karcinomi su oni koji su se proširili u telu i tu se primenjuje sistemsko lečenje - objašnjava proces lečenja dr Ševo.
Komentarišući hirurški aspekt lečenja doktorica Ševo navodi da i operativni zahvat može biti različit, zavisno od vrste i uznapredovalosti tumora.
- Poštedna metoda koja podrazumeva delimično uklanjanje dojke, radi se kod malih karcinoma. Radikalna mastektomija se primenjuje kod velikih tumora, agresivnijih karcinoma i u slučaju kada su zahvaćene limfne žlezde. Kod poštednih operacija po pravilu je potrebno i zračenje a kod radikalne mastektomije samo ako je tumor bio veći od pet centimetara. Zavisno od broja zahvaćenih limfnih žlezdi, zrači se i pazušna jama - navodi Ševo.
Komentarišući primenu hemioterapije koja je sastavni deo lečenja u mnogim slučajevima oboljevanja od karcinoma, doktorica Ševo ističe da je i u ovom domenu učinjen veliki napredak te da su nus pojave lečenja svedene na minimum.
- Prvo pitanje koje nam pacijenti postavljaju kada im odredimo hemioterapiju je da li će patiti od mučnina i povraćanja. Zahvaljujući novim lekovima preko 95 posto pacijenata nema takve tegobe, može da nastupi tzv. odložena mučnina koja se takpođe rešave lekovima a niije redak slučaj da žene koje su na hemioterapiji normalno odlaze na posao. Drugi problem je gubitak kose ali i to se rešave, postoje perike, turbani i slično što omogućava ženi da se lakše nosi sa tim nedostatkom dok kosa ne poraste. Hemio terapija osim kao infuziona daje se i u tableticama, Hormonska terapije takođe je u tabletama, vrlo je komforna,pacijentkinaj dođe jednom mesečno po lekove i pije ih kod kuće - kazala je dr Ševo.
Ukazuje da je u primeni novi dijagnostički metod i procedura preventivne hirurške intervencije u slučaju visoke verovatnoće oboljevanja od karcinoma.
- Oko pet odsto karcinoma je nasledno, u pitanju su žene sa tzv. Brka mutacijom. One su u riziku da im se tumor javi i u drugoj dojci i u jajnicima pa se kod tih žena preventivno uklanjaju ovi organi. I zdrave žene mogu uraditi testiranje radi ustanovljavanja prisustva te mutacije, ukoliko je nalaz pozitivan, preventivno se skidaju obe dojke i oba jajnika - rekla je doktorica.
Foto: D.K.
U nastojanju da pacijentima pruže što bolje lečenje, stručnjaci Klinike za onkologiju kontinuirano prate svetske trendove.
- Naša mlada ekipa svoje znanje kombinuje sa iskustvima prethodnih generacija. Odlazimo na kongrese, simpozijume kako bismo se upoznali sa najsavremenijim dostignućima u domenu onkologije. Osim što imamo dobar tim, učinili smo dosta i na sređivanju klinike. Dnevna bolnica se proširila, dobili smo puno novih lekara, uvećan je i srednji kadar tako da nemamo liste čekanja iako nam samo kroz dnevnu bolnicu svakog dana prođe šezdeset,, sedamdeset pacijenata. Nemamo problema sa nestašicom lekova pa svaki pacijent može da računa da će u našoj ustanovi dobiti isti kvalitet lečenja kao i u drugim centrima u Srbiji, te da naši protokoli prate najsavremenije metode lečenja koji se primenjuju u svetu - zaključuje doktorica Ševo.
Po završetku ove akcije, u toku je akcija za pomoć manastiru Sveta Petka Izvorska, dom pri manastiru koji brine o osoba sa intelektualnim poteškoćama, a nakon toga pokrenućemo akciju za prikupljanje pomoći za crkvenu kuhinju u Beogradu. Zimu ćemo iskoristiti za pripremu jedne veće akcije, koja će biti realizovana van granica Srbije.
Svakog minuta u Evropi se dijagnostifikuje preko pet novoobolelih od nekog maligniteta i ukoliko se ovako loša epidemiološka situacija nastavi, maligne bolesti će 2035. godine biti na prvom mestu po mortalitetu, ispred kardiovaskularnih oboljenja, istakla je danas direktorka Klinike za onkologiju u Nišu dr Ana Cvetanović.
Davorin Radosavljević, direktor Medikalne onkologije u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije kaže da će lista novih 26 lekova prvog juna stići u bolnice
Broj pacijenata koji imaju maligne bolesti toliko brzo raste da ćemo 2025. godine imati više onkoloških nego kardiovaskularnih pacijenata, upozorava direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije prof. dr Danica Grujičić
Direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Danica Grujičić, izjavila je u večerašnjoj emisiji Hit Tvit da virus korona nije prirodnog porekla
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Po završetku ove akcije, u toku je akcija za pomoć manastiru Sveta Petka Izvorska, dom pri manastiru koji brine o osoba sa intelektualnim poteškoćama, a nakon toga pokrenućemo akciju za prikupljanje pomoći za crkvenu kuhinju u Beogradu. Zimu ćemo iskoristiti za pripremu jedne veće akcije, koja će biti realizovana van granica Srbije.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u trodnevnoj zvaničnoj poseti Gruziji, gde se sastao sa predsednikom Gruzije Mihail Kavelašvili, državnim zvaničnicima i patrijarhom Gruzijske pravoslavne crkve.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević otkrio je tokom Kolegijuma šokantna saznanja o političaru Vladanu Đokiću, koji bi trebalo da je rektor Univerziteta u Beogradu, i njegovoj poseti Hilandaru.
Blokaderi i njima bliski tajkunski mediji poput niskotiražnog Danasa, Nove i N1, još jednom su, po ko zna koji put, pokazali da im ništa nije sveto i da im je najjači adut njihovo licemerje bez presedana.
Predsednik Stranke slobode i pravde, Dragan Đilas pozvao je danas parlamentarne stranke u Srbiji da podrže hitno usvajanje zakona kojim bi se mlađima od 16 godina zabranilo korišćenje društvenih mreža.
Predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić, koji boravi u trodnevnoj zvaničnoj poseti Gruziji, imao je priliku da glavni grad ove zemlje, Tbilisi, vidi iz malo drugačije perspektive.
Glavni urednik Informera Dragan J. Vučićević otkrio je tokom Kolegijuma šokantna saznanja o političaru Vladanu Đokiću, koji bi trebalo da je rektor Univerziteta u Beogradu, i njegovoj poseti Hilandaru.
Na području Gadžinog Hana kod Niša u jednoj firmi poginuo je radnik pod još uvek nerazjašnjenim okolnostima, rekli su iz policije u Nišu, prenose Južne vesti.
Pred Višim sudom u Beogradu počinje postupak protiv Srđana P. optuženog za teško ubistvo i paljenje objekata u Velikom Polju kod Obrenovca, navodno zbog spora oko prodaje zemljišta.
Kod NIS-ove pumpe u Ivanjici danas je došlo do saobraćajne nezgode u kojoj se prevrnuo traktor, što je izazvalo otežano odvijanje saobraćaja na ovoj deonici puta.
Ruski predsednik Vladimir Putin uputio je srdačnu rođendansku čestitku kineskom predsedniku Si Đinpingu, u kojoj je pohvalio izuzetna dostignuća i impresivan napredak Kine pod njegovim vođstvom.
Prvi put u poslednjih više od 30 godina, oružane snage u Holandiji sprovode vežbe postavljanja i upravljanja kampom za ratne zarobljenike u slučaju potencijalnog sukoba sa Rusijom.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko uputio je javno izvinjenje ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom zbog svojih ranijih oštrih i satiričnih izjava na njegov račun.
Tokom bilateralnog sastanka sa francuskim predsednikom Emanuelom Makronom, američki lider Donald Tramp najavio je da se Bela kuća, nakon uspešno rešenog pitanja sa Iranom, u potpunosti okreće diplomatskom rešavanju sukoba u Ukrajini.
Ksenija Repić, najstarija unuka poznate glumice Ljiljane Stjepanović, krenula je njenim stopama i već kao dete osvojila publiku ulogama u domaćim serijama.
Italijanska pevačica i jedna od najvećih seks-bombi osamdesetih godina, Sabrina Salerno (58), ponovo je rešila da zapali društvene mreže i dokaže da joj godine ne mogu ništa.
Ova domaća gibanica pravi se od jednostavnih sastojaka koje većina domaćinstava već ima pri ruci, a rezultat je mekano i sočno jelo sa neodoljivom zapečenom koricom.
Naslage leda u zamrzivaču predstavljaju čest problem u domaćinstvima jer zauzimaju prostor, otežavaju rad uređaja i mogu povećati potrošnju električne energije. Ipak, uz pomoć biljnih ulja taj proces možete usporiti.
Dok je godinama privlačila pažnju provokativnim fotografijama i sadržajem za odrasle, influenserka i model Nejlin Ešli danas tvrdi da je odlučila da potpuno promeni svoj život.
Ako vam internet u pojedinim delovima stana ili kuće radi sporo zbog slabijeg Wi-Fi signala, postoji jednostavno rešenje koje možete isprobati bez dodatnih troškova.
Katarina Grujić je vitkom linijom i preplanlim tenom izazvala pravu pometnju, pa je otkrila da se tek vratila sa porodičnog odmora, kao i da je odmorila dušu!
Pevačica Tea Bilanović progovorila je večeras, na promociji Vivo benda, o navodnoj aferi sa bivšim mužem Marije Mikić, Jovanom Pantićem, i sve demantovala.
Ćerka Suzane Mančić, Teodora Kunić juče je imala građansko venčanje sa svojim partnerom, generalom Miroslavom Talijanom, odakle su objavljene brojne fotografije.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.