Niška klinika onkologije ide u korak sa svetom! Inovativni lekovi šansa za duži život i najtežih pacijenata!
Podeli vest
Niška Klinika za onkologiju pozicionirala se kao vrhunska ustanova u oblasti lečenja maligniteta jer primenjuje najsavremenije terapije što pacijentima omogućava kvalitetan život i u slučajevima uznapredovale bolesti.
Specijalista internističke onkologije Dragana Ševo deo je mladog tima osobolja ove ustanove predvođene direktorkom dr Anom Cvetanović, koje zbrinjava pacijente sa područja cele jugoistočne Srbije i Kosova. Ona objašnjava da je najčešći malignitet ne samo kod nas već i u svetu, karcinom dojke ali da se zahvaljujući inovativnim terapijama, značajno poboljšala i prognoza lečenja i produžio i poboljšao kvalitet života pacijentkinja.
Po završetku ove akcije, u toku je akcija za pomoć manastiru Sveta Petka Izvorska, dom pri manastiru koji brine o osoba sa intelektualnim poteškoćama, a nakon toga pokrenućemo akciju za prikupljanje pomoći za crkvenu kuhinju u Beogradu. Zimu ćemo iskoristiti za pripremu jedne veće akcije, koja će biti realizovana van granica Srbije.
Svakog minuta u Evropi se dijagnostifikuje preko pet novoobolelih od nekog maligniteta i ukoliko se ovako loša epidemiološka situacija nastavi, maligne bolesti će 2035. godine biti na prvom mestu po mortalitetu, ispred kardiovaskularnih oboljenja, istakla je danas direktorka Klinike za onkologiju u Nišu dr Ana Cvetanović.
24.03.2023
19:46
- Svaka osma osoba sa dijagnozom maligniteta boluje od karcinoma dojke. Prema najnovijim podacima Svetske zdravstvene organizacije, godišnje se u svetu otkrije 2.200.000 žena sa ovom bolešću , u Evropi je taj broj oko 500.000 a kod nas oko 4.500. Prognoza je da će 2040. godine od karcinoma dojke oboleti oko tri miliona žena a procenjuje se da će biti oko million preminulih - kaže Dragana Ševo.
Davorin Radosavljević, direktor Medikalne onkologije u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije kaže da će lista novih 26 lekova prvog juna stići u bolnice
23.04.2022
08:44
Uprkos zabrinjavajućoj statistici dr Ševo ističe da je poslednjih godina napravljen veliki iskorak u oblasti dijagnostike i lečenja ove vrste maligniteta te da su metode lečenja na niškoj onkologiji skoro dostigle one koje se primenjuju u svetu.
- Kada se pacijenti suoče sa ovom dijagnozom doživljavaju veoma teške trenutke. Mi smo ti koji treba da ih prvi suočimo sa tom istinom. Neki pacijenti to teže, neki lakše podnesu, trudimo se da im u tim trenucima budemo podrška. Ukoliko procenimo da im je potrebno više, upućujemo ih psihologu ili psihijatru na Kliniku za mentalno zdravlje. Međutim, uvek kada dolaze na terapiju, pričamo sa njima, objašnjavamo da ova dijagnoza ne znači kraj života, da postoje inovativni lekovi koji mogu mnogo pomoći. Čak i metastatski karcinom dojke pretvaramo u hronično oboljenje, pacijentkinje žive normalno, pet, deset, petnaest godina, dobijaju ciklibe, uzimaju ih kod kuće I žive komforno kao da nisu bolesne - objašnjava Ševo.
Govoreći o uzrocima karcinoma, dr Ševo objašnjava da su oni brojni.
- Na pojavu karcinoma dojke utiče starosno doba, češći su kod žena preko 40 godina. Zatim od značaja je pozitivna porodična anamneza, pacijentkinje čija je majka, sestra ili bliska rođaka bolovala od ove karcinoma dojke su u većem riziku. Veća je verovatnoća obolevanja žena koje sui male rani menstrualni ciklus, misli se na uzrast pre 13 godine, zatim kod osoba kod kojih je kasnije nastupila menopauza, zatim gojaznost, posebno kod postmenopauzalnih žena jer se u masnom tkivu stvara estrogen koji dovodi do stvaranja hormone zavisnih tumora, zatim unošenje egzogenih estrogena kao što su kontraceptivne pilule ukoliko se koriste u dužem periodu - kaže dr Ševo.
Prema njenim rečima, ono što otežava dijagnostiku ove bolesti je što su maligne promene ponekad neprimetne a ključno je da se bolest što pre otkrije.
- Kada su tumori manji od 10 milimetara, promene se ne mogu primetiti samopregledom. Sumnja na karcinom postoji ako su veći, u obliku tvrdih izbočina koje su fiksirane za kožu, zatim ukoliko dođe do uvlačenja bradavice ili iscedka Iz nje, posebno ako je sukrvičav ili braon boje. Kod ovakvih promena potrebna je dalja dijagnostika najpre ultrazvučni i mamografski pregled Ako se ustanovi suspektna promena, pacijentkinja se upućuje kod nas ili direktno na Kliniku za radiologiju radi tzv. Kor biopsije.
To je bezbolna metoda, radi se u lokalnoj anesteziji, kratkotrajna je ali vrlo značajna jer se mogu dijagnostikovati i male promene. Specijalnim uređajem izvlači se uzorak promene, šalje se radi ustanovljanja PH nalaza kako bi se videli da li je u pitanju karcinom a ako jeste kom tipu i podtipu pripada - opisuje ova lekarka dijagnostičku proceduru.
Foto: D.K.
Nakon identifikacije kom histološkom I biološkom tipu pripada konkretni karcinom, određuje se terapija.
- Terapija zavisi i od stadijuma karcinoma dojke, delimo ih na rane, lokalno uznapredovale i metastatsku bolest. Karcinomi manji od dva centimetra, sem nekih agresivnijih su operabilni, tu do izlečenja dolazi za oko godinu dana. Lokalno uznapredovali su veći, umeju da zahvate limfne žlezde, tu se primenjuje sistemska terapija čiji je cilj da se ta promena smanji kako bi se olakšala hirurška intervencija. Nakon operacije, kada stigne ponovni PH nalaz, tkivo dojke i limfne žlezde, odlučuje se da li je potrebna hemio terapija, hormono ili antiher 2 terapija zavisno od tipa i vrste, odnosno biologije tumora. Metastatski karcinomi su oni koji su se proširili u telu i tu se primenjuje sistemsko lečenje - objašnjava proces lečenja dr Ševo.
Komentarišući hirurški aspekt lečenja doktorica Ševo navodi da i operativni zahvat može biti različit, zavisno od vrste i uznapredovalosti tumora.
- Poštedna metoda koja podrazumeva delimično uklanjanje dojke, radi se kod malih karcinoma. Radikalna mastektomija se primenjuje kod velikih tumora, agresivnijih karcinoma i u slučaju kada su zahvaćene limfne žlezde. Kod poštednih operacija po pravilu je potrebno i zračenje a kod radikalne mastektomije samo ako je tumor bio veći od pet centimetara. Zavisno od broja zahvaćenih limfnih žlezdi, zrači se i pazušna jama - navodi Ševo.
Komentarišući primenu hemioterapije koja je sastavni deo lečenja u mnogim slučajevima oboljevanja od karcinoma, doktorica Ševo ističe da je i u ovom domenu učinjen veliki napredak te da su nus pojave lečenja svedene na minimum.
- Prvo pitanje koje nam pacijenti postavljaju kada im odredimo hemioterapiju je da li će patiti od mučnina i povraćanja. Zahvaljujući novim lekovima preko 95 posto pacijenata nema takve tegobe, može da nastupi tzv. odložena mučnina koja se takpođe rešave lekovima a niije redak slučaj da žene koje su na hemioterapiji normalno odlaze na posao. Drugi problem je gubitak kose ali i to se rešave, postoje perike, turbani i slično što omogućava ženi da se lakše nosi sa tim nedostatkom dok kosa ne poraste. Hemio terapija osim kao infuziona daje se i u tableticama, Hormonska terapije takođe je u tabletama, vrlo je komforna,pacijentkinaj dođe jednom mesečno po lekove i pije ih kod kuće - kazala je dr Ševo.
Ukazuje da je u primeni novi dijagnostički metod i procedura preventivne hirurške intervencije u slučaju visoke verovatnoće oboljevanja od karcinoma.
- Oko pet odsto karcinoma je nasledno, u pitanju su žene sa tzv. Brka mutacijom. One su u riziku da im se tumor javi i u drugoj dojci i u jajnicima pa se kod tih žena preventivno uklanjaju ovi organi. I zdrave žene mogu uraditi testiranje radi ustanovljavanja prisustva te mutacije, ukoliko je nalaz pozitivan, preventivno se skidaju obe dojke i oba jajnika - rekla je doktorica.
Foto: D.K.
U nastojanju da pacijentima pruže što bolje lečenje, stručnjaci Klinike za onkologiju kontinuirano prate svetske trendove.
- Naša mlada ekipa svoje znanje kombinuje sa iskustvima prethodnih generacija. Odlazimo na kongrese, simpozijume kako bismo se upoznali sa najsavremenijim dostignućima u domenu onkologije. Osim što imamo dobar tim, učinili smo dosta i na sređivanju klinike. Dnevna bolnica se proširila, dobili smo puno novih lekara, uvećan je i srednji kadar tako da nemamo liste čekanja iako nam samo kroz dnevnu bolnicu svakog dana prođe šezdeset,, sedamdeset pacijenata. Nemamo problema sa nestašicom lekova pa svaki pacijent može da računa da će u našoj ustanovi dobiti isti kvalitet lečenja kao i u drugim centrima u Srbiji, te da naši protokoli prate najsavremenije metode lečenja koji se primenjuju u svetu - zaključuje doktorica Ševo.
Broj pacijenata koji imaju maligne bolesti toliko brzo raste da ćemo 2025. godine imati više onkoloških nego kardiovaskularnih pacijenata, upozorava direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije prof. dr Danica Grujičić
Direktorka Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije Danica Grujičić, izjavila je u večerašnjoj emisiji Hit Tvit da virus korona nije prirodnog porekla
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Po završetku ove akcije, u toku je akcija za pomoć manastiru Sveta Petka Izvorska, dom pri manastiru koji brine o osoba sa intelektualnim poteškoćama, a nakon toga pokrenućemo akciju za prikupljanje pomoći za crkvenu kuhinju u Beogradu. Zimu ćemo iskoristiti za pripremu jedne veće akcije, koja će biti realizovana van granica Srbije.
Balistička raketa srednjeg dometa testirana je 21. novembra i dobila naziv "Orešnik" (orah), izjavio je predsednik Rusije Vladimir Putin u obraćanju naciji.
Ruska vojska je udarila ukrajinski industrijski objekat jednim od najnovijih raketnih sistema srednjeg dometa - nenuklearnom balističkom raketom pod nazivom Orešnik.
U Tužilaštvo u Novom Sadu dovezeni su radi saslušanja neki od uhapšenih za tragediju koja se dogodila 1. novembra na Železničkoj stanici u Novom Sadu, kada je živote izgubilo 15 ljudi.
Potpredsednik Vlade i ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je danas da će o daljim postupanjima sa uhapšenima povodom nesreće koja se desila u Novom Sadu, odlučivati tužilaštvo i nadležan sud ističući da je policija uradila sve po nalogu tužilaštva i obezbedila dovođenje traženih ljudi.
Gost Info jutra na Informer televiziji bio je prof. dr Miloš Laban koji je govorio o strašnoj tragediji koja se dogodila 1. novembra u Novom Sadu na Glavnoj železničkoj stanici prilikom koje je poginulo 15 osoba, a teško povređeno dvoje.
Huliganska rulja koja pripada opoziciji brutalno je napala novinarke Informera Lidiju Makragić i Branku Lazić, a tim povodom gostujući na Informer televiziji govorili su teolog Miloš Stojković i lider Srpske desnice Miša Vacić.
Ibro Ibrahimović, član predsedništva SPS i Marko Lakić, novinar Politike, u Info jutru govorili su o tome, kada su u pitanju jučerašnja hapšenja, da li Tužilaštvo reaguje prema zakonu ili političkim pritiscima.
Situaciju na frontu između Rusije i Ukrajine ali i tišinu Donalda Trampa nakon Bajdenove odluke da Ukrajina gađa unutrašnjost Rusije američkim oružjem , analizirali su gosti "Rata uživo", novinar i ekonomista Nebojša Berak i Sava Stambolić ispred Centra za društvenu stabilnost.
Gosti Informerovog "Otvorenog studija" bili su profesor dr Boris Bratina sa Fakulteta u Kosovskoj Mitrovici i predsednik GO Zemun Gavrilo Kovačević. Oni su komentarisali današnja hapšenja vezana za tragediju u Novom Sadu.
Kako Informer nezvanično saznaje od izvora bliskog istrazi, Alija Balijagić je u policiji pričao gde je sve bio, ali sve je to nepovezano pričao, pa se sada sastavljaju kockice i prati trag. On se trenutno nalazi u istražnom pritvoru u zatvoru u Užicu i očekuje se da sa policijskim nalazima i dokazima bude saslušan pred Višim tužilaštvom u Užicu.
Džihadista i vehabija Nermin A. (37) iz Novog Pazara uhapšen je pre dva dana jer je na društevnim mrežama objavljivao fotografije, video klipove i audio snimke u kojima je pozivao na rat protiv Srba i pravoslavaca!
Na prelazu Jarinje juče su u razmaku od par sati uhapšene dve osobe – jedna zbog prethodno izrečene osuđujuće presude, a druga zbog optužbi za nasilje u porodici.
Apelacioni sud u Nišu potvrdio je presudu Višeg suda u Nišu kojom je Jovanu Nikoliću (41) iz Niša izrečena mera obaveznog lečenja i čuvanja u psihijatrijskoj ustanovi, jer je pokušao da na podmukao način ubije Svetlanu S. (63) kojim je bilo u emotivnoj vezi. Jovan je prvo bio optužen za pokušaj teškog ubistva ali je veštačenjem utvrđeno da boluje od nespecifikovane neorganske psihoze, pa mu je umesto zatvorske kazne izrečena mera lečenja i čuvanja na psihijatriji.
Predsednik košarkaškog kluba Partizan Ostoja Mijailović oglasio se posle pobede u derbiju protiv Crvene zvezde i poručio da je od početka verovao u trijumf svog tima.
Ruski predsednik Vladimir Putin u televizijskom obraćanju naciji priznao je da je Moskva pogodila ukrajinski vojni objekat novom balističkom raketomsrednjeg dometa i rekao da se zove "orešnik" (lešnik).
Novoizabrani predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp imenovao je danas bivšeg državnog tužioca Floride Pam Bondi za funkciju državnog tužioca SAD, preneo je Rojters.
Velika Britanija je sada "direktno uključena" u rat u Ukrajini pošto su njene rakete Storm šedou korišćene za napad na ciljeve unutar Rusije, rekao je ruski ambasador u Britaniji Andrej Kelin.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski reagovao je danas na izjavu ruskog predsednika Vladimira Putina o upotrebi nove ruske balističke rakete, rekavši da je time ekslairana situacija u ratu u Ukrajini i prekršena Povelja UN.
Ambasador Ukrajine u Velikoj Britaniji, bivši glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužnji, izjavio je danas da, posle direktnog uplitanja saveznika Rusije u rat protiv Ukrajine, može da se smatra da je počeo Treći svetski rat.
Već smo navikli da pop zvezda Lejdi Gaga dobija filmske uloge, ali sve nas je posebno šokirala kada se pre 9 godina pojavila u seriji "Američka horor priča" i to u scenama koje su prepune seksa, golotinje i krvi.
Većina pamti seriju "Ranjeni orao", ali malo ko zna da je ova priča najpre zaživela na pozornici. Evo ko su bili prvi glumci koji su oživeli likove iz vanvremenskog romana Mir-Jam.
Milano je svetski poznat po luksuznim prodavnicama i vrhunskim restoranima, ali i po bogatom kulturnom nasleđu. To ga čini idealnom destinacijom za doček Nove godine.
Bez obzira na to da li preferirate stimulaciju prstima, oralni seks, seksualne igračke ili kreativnu igru iznad pojasa, ključ do zadovoljstva leži u istraživanju sopstvenog tela i povezivanju sa partnerom. Evo kako da uživate u intimnosti na potpuno nov način!
Zlata Petrović ima dvojicu sinova, Jovana koji se trunutno nalazi u rijaliti programu "Elita 8", a kojeg je dobila sa voditeljem Zoranom Pejićem Pejom, i Mikija, kojeg je dobila sa Hasanom Dudićem.
Nekadašnja pobednica mizičkog takmičenja "Zvezde Granda", Teodora Toković, već neko vreme uživa u ljubavi sa sinom Zlate Petrović i Hasana Dudića, muzičarem Mikijem Dudićem.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.