Velika pobeda naše vojske! Srbi su hrabro oslobodili ovaj grad od Turaka, a jedno vreme bio prestonica!

Srpska vojska oslobodila je Niš, na današnji dan 11. januara 1878. godine. Oslobođenje ovog grada, drugog po veličini i značaju u Kneževini Srbiji, predstavljalo je krunu sedam decenija borbe za oslobođenje srpskog naroda i nezavisnost Srbije.

Naime, već 1809. godine kod Niša, na Kamenici, zaustavljena je velika kombinovana ofanziva srpskih ustanika, čiji je cilj bio zauzimanje ovog strateški važnog utvrđenja.

U znak odmazde Turci su od tri hiljade palih ustanika koji su bili pod komandom Stevana Sinđelića podigli zloglasnu Ćele kulu, u kojoj je podignuto devet stotina pedeset i dve pronađene glave. Neuspeh u prvom srpsko-turskom ratu 1876. godine učinio je osvajanje Niša jednim od najvažnijih ciljeva za koje je srpska vojska bila dobro pripremljena. Tokom četvorodnevne operacije grad je napadnut sa petnaest hiljada vojnika i čak stotinu topova. 

Ratne operacije krenule u dva pravca. Jedan krak išao je ka Pirotu i Beloj Palanci i dalje ka Sofiji, imajući za cilj da štiti desno krilo ruske vojske. Drugi deo srpske vojske krenuo je u pravcu Niša, ali se tu podelio na dva dela, od kojih je jedan nastavio ka Toplici, a drugi je dejstvovao ka Nišu. Niš je u tom trenutku branilo oko 5.000 vojnika, sa oko 60 topova, a zapovednik vojske bio je Halil-paša. Na kraju, i pored mogućnosti da dobiju značajnu vojnu pomoć od Prištine, Turci su kapitulirali. Već 14. januara u Niš je svečano ušao knez Milan Obrenović.

Foto: wikipedia.org

 

U borbama za Niš poginulo je 120 vojnika i oficira, a ranjeno 791 lice, odnosno ukupni gubici Srba iz borbenog sastava iznosili su 911 ljudi. Po naređenju pukovnika M. Lešjanina, srpsku trobojku u Stambol kapiji Niške tvrđave izveo je Todor Stanković, Nišlija i član Odbora. Uoči oslobođenja 1878. godine Niš je imao nešto više od 17.000 stanovnika. Nije imala ni vodovod ni kanalizaciju. Po ugledu na Beograd iz šezdesetih godina prošlog veka, Niš je posle oslobođenja dobio i regulacioni plan, koji je uradio eminentni austrijski arhitekta Franc Vinter. 

Preporod Niša krenuo je odmah po oslobođenju. Grad u koji je ušla srpska vojska bio je prljav i neuredan, pa je bilo potrebno da se hiljade kola đubreta izvezu iz grada. Nakon toga, dovožena je nova čista zemlja i pesak za nasipanje gradskih površina. Država je kupila Bećir-begov konak i pretvorila ga u Kraljev dvor, koji se do svog spaljivanja u Prvom svetskom ratu nalazio na mestu današnje Gradske kuće. Na prostoru ispred Kraljevog dvora isušeno je močvarno zemljište i formiran prvi gradski park na teritoriji Niša, koji i danas postoji.

Foto: wikipedia.org

 

Odmah po oslobođenju, već 13. februara 1878. godine, svečano je osvećena Saborna crkva u Nišu, a kralj je pored nje sagradio crkvicu posvećenu Sv. Simeonu. Odmah se krenulo sa obnavljanjem crkava i crkvišta na teritoriji Niša, jer je, na primer, Crkva Sv. Nikole bila pretvorena u džamiju. U periodu oslobođenja u Nišu je bilo čak 12 džamija, jedna katolička crkva i jedna sinagoga. Zanimljivo je da je u Nišu jevrejska zajednica brojala oko 250 porodica. Odmah nakon oslobođenja Niša kralj Milan je naredio da se podigne spomenik junacima na Čegru i ovaj spomenik osvećen je već 21. juna 1878. godine. U periodu nakon oslobođenja Niš postaje druga prestonica Kneževine Srbije. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.