Došli iz bratske zemlje i herojski čuvali naše ljude! Evo zašto su ruski lekari bili stub Srbije (FOTO)

Prema podacima, u Srbiju je posle sloma Ruske carevine 1917. godine došlo 377 ruskih lekara, od tog broja 350 je radilo u građanskoj zdravstvenoj službi i jedan su od bitnijih faktora u istoriji srpske medicine.

Svojom brojnošću i stručnim kvalitetima, ruski lekari emigranti pružili su ogroman doprinos unapređenju zdravstvene službe i razvoju medicine između dva rata naročito u Srbiji, gde su u najvećem broju živeli i radili. Među ruskim lekarima u Srbiji bilo je i 16 profesora medicinskih fakulteta od kojih će većina kasnije nastaviti karijeru u Parizu, Pragu, Berlinu, Sofiji i drugim evropskim metropolama. Među onima koji su ostali u Srbiji, naročito su se istakli prof. dr Aleksandar Josifovič Ignjatovski, jedan od osnivača Medicinskog fakulteta u Beogradu; po njegovoj skici je izgrađeno zdanje Prve interne klinike, čiji je i prvi upravnik bio, dr Aleksej Ivanovič Ščerbekov, dr Dmitrij Mitrofanovič Tihomirov, dr Niktopolion Černozubov, dr Sergej Konstantinovič Ramzin, dr Nikolaj  Vasiljevič Krajinski i drugi.

 Epidemiolog, doktor medicinskih nauka, koji je doprineo iskorenjivanju velikih boginja kod nas 1972. godine, prof. dr Stevan Litvinjenko je ruskim lekarima posvetio svoju knjigu "Ruski lekari u Srbiji i Crnoj Gori". Kao dete ruskog izbeglice, rođenog u Beogradu 1922. godine, mučilo ga je pitanje zbog čega se u našoj javnosti nije govorilo, niti dovoljno znalo o doprinosu ruskih intelektualaca razvoju Srbije i Crne Gore, kada se zna da je među 50.000 ruskih emigranata koji su od 1919. do kraja 1920. godine prebegli u Kraljevinu SHS,  čak 435 lekara došlo u Srbiju i Crnu Goru, od kog broja je u Srbiji uhlebljenje našlo njih 375, što civilnih, što vojnih doktora.

Foto: printscreen facebook

 

Srbiju su ruski lekari pomagali i pre propasti carske Rusije. Samo u balkanskim ratovima učestvovalo je devet misija koje su činila 32 lekara, 57 sestara i 89 bolničara. U Prvom svetskom ratu sa srpskom vojskom radile su četiri misije od 16 lekara, 153 sestre i 29 bolničara. 
 U međuratnom periodu njihov pojedinačan doprinos u Srbiji bio je nemerljiv. Profesor Sergej Ramzin je svojim otkrićem nedostatka joda u vodi za piće pomogao da se gotovo u potpunosti iskoreni gušavost kod naših ljudi, budući da je u pojedinim srezovima obolelih od gušavosti bilo između 70 i 90 odsto stanovništva! Uticao je da se donesu propisi i o obaveznom jodiranju kuhinjske soli.

Anastasija Zavaljevska je pune 33 godine provela kao lekar u selu Venčane, kod Aranđelovca. Dr Samuel - "Sima" Rovinjski je radio od 1922. godine kao lekar u Lazarevcu. Mnoge bolesnike je lečio besplatno, jer su bili siromašni. Početkom okupacije 1941. godine, kao Jevrejin skrivao se od Nemaca koji su uhapsili 50 građana i pretili njihovim streljanjem, ako im se doktor Samuel ne preda. Da ne bi pao u ruke Nemcima i da bi spasao nevine Lazarevčane, digao je ruku na sebe 16. novembra 1942. godine. Vojni hirurg dr Nikolaj Sičev, koji je predvodio prvu rusku medicinsku misiju u Valjevu u Prvom svetskom ratu, je dobio mnoga odlikovanja i priznanja za svoj rad u Crnoj Gori od 1923. do 1938. godine. Sa srpskom vojskom je u ratu, prešao Albaniju i bio na Solunskom frontu. Ostao je upamćen kao šef hirurgije Vojne bolnice na Cetinju.
     Profesor dr Fjodor Verbicki je između dva svetska rata radio u Vojnoj bolnici u Beogradu i bio lični lekar kralja Aleksandra Karađorđevića, od 1929. do kraljeve pogibije u Marseju 1934. godine. Hirurg Sergej Sofoterov je za svoj rad u Kraljevini SHS i Kraljevini Jugoslaviji odlikovan ordenom Belog orla, Svetog Save i Krstom milosrđa i, kao i mnogi drugi ruski lekari, bio nosilac Albanske spomenice.

Foto: wikipedia.org

Rusi su u Beogradu osnovali Dečju ambulantu i Ruski antituberkulozni dispanzer. U Dečjoj ambulanti je samo od 1921. do 1933. godine pregledano 26.906 dece. Tu su se lečila mala i predškolska deca, donirale namirnice u okviru humanitarnih akcija, odeća i ishrana za novorođenčad, a obučavale su se i patronažne sestre. Ruski antituberkulozni dispanzer, osnovan na inicijativu dr Aleksandra Ignjatovskog, imao je mesečno oko 450 pacijenata.
      U Ruskoj bolnici u Pančevu koja je bila odlično opremljena radio je dr Vladimir Levitski, za koga se govorilo da je "pravi mađioničar sa skalpelom u rukama" i zato su tamo dolazili na operacije ne samo Rusi iz Jugoslavije, nego i njihovi sunarodnici iz susednih zemalja i mnogi jugoslovenski građani. 
      Dr Litvinjenko piše da su Rusi bili prinuđeni da beže iz Srbije, najpre njih oko 10.000 u septembru 1944. godine, ispred trupa Crvene armije koje su umarširale u Srbiju, plašeći se represija. U Jugoslaviji je u završnici rata ostalo još oko 20.000 Rusa. Računa se da su KNOJ i kasnije OZNA, kao i sovjetski SMERŠ, uhapsili oko 1.000 Rusa po završetku rata. Mnogi su odmah ubijeni, drugi su završili u gulazima u Sibiru, a nekima se ni dan-danas nije otkrio trag.
      Treći egzodus desio se u vreme Informbiroa, kada su hiljade Rusa koji nisu imali jugoslovensko državljanstvo, ili nisu hteli da ga prime, morali hitno da napuste našu zemlju.

Herojstvo i veliki uticaj ruskih lekara se ponovio 2020. godine kada je vladala pandemija korone i ruski vojni lekari su došli u Srbiju da pomognu u lečenju pacijenata,a to je samo jedan od dokaza srpskog i ruskog čeličnog prijateljstva i bratstva.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.