Ćilim je ćilim, ali ovo! Pirotu će pozavideti svetski umetnički centri

Čak 25 skulptura iz neprocenjive zbirke nekadašnje Industrije odeće "Prvi maj", krasiće parkove širom Pirota i centar grada, pa će ovaj grad postati najveća galerija na otvorenom ne samo u Srbiji, nego i u svetu.

Istoričarka umetnosti i direktorka galerije "Čedomir Krstić", Radmila Vlatković kaže da vrednost ove umetničke zbirke sa delima Dušana Džamonje, Matije Vukovića, Kengira Azume, Dominika Labovijea i mnogih drugih, uveliko prevazilazi okvire naše zemlje.

- Od kada je lokalna samouprava otkupila umetnička dela "Prvog maja", galerija "Čedomir Krstić" je preuzela pokretna umetnička dela, slike, grafike, crteže, tapiserije i to se već nalazi u prostorijama depoa galerije. Problem je sa skulpturama, koje su nepokretno kulturno dobro, one bi trebalo u najskorijem periodu da se iz parka "Prvog maja" prebace u gradske parkove - objasnila je Vlatković i dodala da je komisija koja je radila na tom izmeštanju već odredila lokacije.

Osim tri skulpture koje već krase centar grada, a to su radovi Dominika Labovijea, Kloda Losta i Kenđira Azume, najlepše skulpture biće postavljene na centralnom trgu grada, oko renoviranog Doma vojske, prema Soliteru, glavnoj ulici.

Lepo i korisno

(VIDEO) Kad te dete sredi, ko glumicu! Pirotski đaci pokazali umeće u salonu, a mušterija im bila i Slavica!

Učenice Srednje stručne škole u Pirotu buduće frizerke, pedikirke i manikirke, organizovale su humanitarnu akciju - ulepšavale su sugrađanke a one su umesto da plate uslugu, novac stavljale u kasu za kupovinu novogodišnjih paketića mališanima.

28.12.2023

20:07

Neverovatno

(VIDEO) Božje čudo! Usred zapuštene svetinje Stefan i Dušan pronašli su ih netaknute!

Prioćanci Dušan Živković i Stefan Lazarević uz blagoslov crkvenih vlasti počeli su samoinicijativno da obnavljaju svetinju iz 15. veka - crkvu posvećenu Svetom Iliji.

25.11.2023

08:15

Foto: A. Ć.

 

- Tu će biti stacionirane skulpture u mermeru da bi bile pandan već postavljenim skulpturama. Skulpture u kamenu biće u okviru pirotskog Kalea, tačnije kompleksa srednjovekovne tvrđave Momčilov grad, a skulpture u čeliku, bronzi, biće na ostalim lokacijama gde se nalaze veće parkovske površine. Dakle, 25 skulptura će biti iz fabričkog kruga "Prvog maja" postavljene na lokacijama širom grada - kaže Vlatkovićeva.

Foto: A. Ć.

 

Kako kaže, njihova umetnička vrednost prevazilazi okvire naše zemlje.

- Reč je o autorima kojih više nema, tu je Dušan Džamonja, Jovan Kratohvil, Aleksandar i Tatjana Zarin, Matija Vuković, tako da je ovo bogatstvo grada u umetničkom smislu. Reč je o oko 1.300 umetničkih dela na koje možemo biti veoma ponosni zato što su njihovi autori umetnici, koji su na svetskom nivou. Pirot će, kada ceo ovaj veoma zahtevan posao bude završen, postati prava galerija na otvorenom. Mnoge skulpture su nabavljene u okviru smotre "Mermer i zvuci" u Aranđelovcu, odakle je "Prvi maj" brojna dela nabavljao. Tako neku skulpturu imamo u tri originala, pa se jedan nalazi u Pirotu, drugi u Aranđelovcu, treći u Beogradu – kazala je Radmila Vlatković.

Posebno je značajna činjenica da će ove umetnine biti sačuvane.

Foto: A. Ć.

 

- Ako računamo ona koja su se nalazila u svim fabrikama, svojevremeno sam radila popis na nivou grada, u njima je bilo oko 800 umetničkih dela – slike, crteži, grafike, a nestala su u procesu privatizacije. Galerija u svom fondu ima više od 1.000 eksponata, od toga 10 legata. Legat Industrije odeće "Prvi maj", odnosno umetnička zbirka, još jedan je legat Galerije, a ako uspemo sve da prikupimo, biće to oko 1.300 umetničkih dela sa kojima možemo biti zaista ponosni – zaključila je Vlatkovićeva.

Umetnička zbirka Industrije odeće "Prvi maj" sačuvana je zahvaljujući reakciji lokalne samouprave koja je u procesu stečaja fabrike, sprečila da ode u ruke privatnih kolekcionara tako što ju je otkupila prebijanjem dugova na ime poreza, pa je ovo neprocenjivo kulturno blago ostalo Gradu Pirotu i na ponos svih Piroćanaca.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.