Ove nedelje će zakucati možda i na vaša vrata...Mali "komedijaši" poštuju običaje

Poslednja sedmica pred veliki Vaskršnji post zove se Bela nedelja a poslednji dan Bele poklade. Nekada se ova nedelja u srpskim selima obeležavala prolaskom maskiranih povorki tzv. komedijaša, koje su pevale, dok bi ih seljani darivali mesom, slaninom, kolačima, ali najčešće jajima...

Ovaj običaj zadržao se i danas u selima oko Topole a najmlađi su sačuvali tradiciju svojih predaka od zaborava. 
- Jedva čekam da dođem iz škole i da sa drugarima idem u maskiranu šetnju. Mame i bake nas oblače i to su uglavnom njihove stvari koje nama nikako ne stoje dobro ali to i jeste cilj da budemo što više maskirani kako nas niko ne bi prepoznao, navučemo na nas šta stignemo. Najviše dobijamo slatkiše i jaja, po nekad se desi da neko padne jer ove haljine su dugačke, po neko jaje se i razbije ali ipak na kraju dana imamo punu korpu darova, komšije i prijatelji nam daju šta ko ima -  kaže  Nikola.

Ovako "sređena" deca obilaze svoj kraj i na svačijem licu izazovu osmeh.

 

- Da bi sve bilo po propisu za razliku od nošenja maski oni su imali čarape preko lica, uspeli su da sačuvaju običaj a i da nasmeju ljude. Njihovu kreativnost naše komšije su darivale raznim slatkišima, voćem, jajima, a tu se našao i po neki dinar - rekla je Jelena.
 Stariji meštani se prisećaju kako je nekada izgledala Bela nedelja, pa prepričavaju:

- Cele sedmice se maskira i obilazi selo, ali nedelja je najvažnija. Mi smo ranije išli i u susedna sela, sakupi se nas nekoliko, pevamo, smeh, šala. Daruju nas onim što se ima u kući, najčešće je to bila slanina, jaja, po neki slatkiš, voće. Dobijali smo i po neki dinar uglavnom u metalu, valja se tako. Na kraju dana se dele sakupljeni pokloni, sreći tad nije bilo kraja. Ja se sećam kako je moj suprug išao sa komšijom, bili su tad stariji ljudi pa su se vraćali prekim putem ka kući i u tim haljinama se sapleli za neko granje i pali i porazbijali jaja koja su sakupili - priseća se baka Ljubica iz Lipovca.