Poljak spasio stotine hiljada srpskih vojnika! Nacisti hteli da ga ubiju jer je bio Jevrej!

Ludvig Hiršfeld bio je poljski bakteriolog i imunolog, koji je proizveo vakcinu koja je štitila od trbušnog tifusa, paratifusa A, B i C i kolere. Zadužio je Srbe jer je tim izumom spasio stotine hiljada naših vojnika od sigurne smrti

Poljska ambasada u Beogradu je pre nedelju dana objavila jednu interesantnu anegdotu. Poljaci su bili u Valjevu, seli u jedan restoran. Kada su zatražili da plate račun, konobar im je rekao da kod njih nijedan Poljak ne plaća račun, da je Ludvig Hiršfeld sve to platio pre 100 godina.

Ko je bio Ludvig Hiršfeld?

Rođen je 1884. godine u bogatoj jevrejskoj porodici u Varšavi, koja je bila deo tadašnje Ruske Imperije. Njegova porodica je bila asimilovana u poljsko društvo, pa se Ludvik uprkos jevrejskom poreklu izjašnjavao kao Poljak.

Hiršfeld je 1910. dokazao da pripadnost nekoj krvnoj grupi zavisi od naslednih faktora. Na osnovu njegovog otkrića je postalo moguće dokazivanje očinstva na osnovu seruma krvi. Uveo je današnji način oznaka krvnih grupa: nulta, A, B, AB i definisao je pravila njihovog nasleđivanja. 

Foto: facebook.com

 

Zadužio je čovečanstvo kao značajan naučnik, a Srbe je zadužio kao lekar dobrovoljac u srpskoj vojsci. Valjevo je 1915. bilo označeno kao "glavni centar za razboljevanje i umiranje", središte epidemija. Hiršfeld je tražio da bude poslat iz bogate Švajcarske u Valjevo, suzbijao je epidemije i držao predavanja o zaraznim bolestima, bio bakterolog. Njegova supruga, takođe lekarka, dr Hana Hiršfeld pridružila mu se u toj humanoj misiji.

Vakcina protiv tifusa

Posle dolaska srpske vojske na Krf, uz Hiršfeldovu pomoć je osnovana je Srpska bakteriološka laboratorija, on je imao zadatak da u Švajcarskoj kupi svu neophodnu opremu. Dr Hiršfeld je 1916. u Solunu izolovao iz krvi jednog vojnika do tada nepoznati soj paratifusa, a novu bakteriju nazvao "Bacillus paratyphi C". Danas se ovaj izazivač paratifusa naziva Salmonella hirszfeldi.

Foto: facebook.com

 

U proleće 1917. je Hiršfeld je u laboratoriji proizveo vakcinu koja je štitila od trbušnog tifusa, paratifusa A, B i C, te kolere. Njome je vakcinisano preko 110.000 boraca, a prvi vakcinisani vojnik bio je vojvoda Živojin Mišić. Zahvaljujući ovoj vakcini srpska vojska se vratila u Srbiju bez trbušnog tifusa, paratifusa i kolere. Hiršfeld je postavljan za šefa bakteriološkog odeljenja Vojne bolnice u Beogradu i dobio počasni čin pukovnika Srpske vojske i odlikovan je Ordenom Belog orla.Tek 1919. su Hiršfeldovi napustili Srbiju, vratili se u svoju Poljsku 1920. godine.

Beg od nacista i smrt

Kada je nacistička Nemačka osvojila Poljsku 1939, Hiršfeld, Jevrejin preobraćen u katoličanstvo je bio uklonjen sa svih položaja. Ponuđeno mu je nekoliko naučnih mesta u inostranstvu, ali je on odbio i ostao u Varšavi. Zajedno sa ženom i ćerkom Marijom je 1941. poslat u jevrejski geto. Tada je Jugoslavija hitno dodelila Hiršfeldu počasno državljanstvo Kraljevine Jugoslavije, da bi Ivo Andrić, kao jugoslovenski poslanik u Berlinu neuspešno zahtevao njihovo puštanje.

Foto: facebook.com

 

Dan pre nego što je trebalo da Hiršfeldovi 1943. budu poslati u koncentracioni logor, uspeli su da pobegnu. U kasnijem skrivanju, ipak umire njihova ćerka jedinica od tuberkuloze. Posle rata, Hiršfeld je imao veoma značajnu ulogu u medicini u Poljskoj. 1950. mu je izmakla Nobelova nagrada, između ostalih, za otkriće principa kada krvne grupe dovode do toga da majka odbaci plod.  Pošto je proglašen za počasnog doktora nauka na univerzitetima u Pragu i Cirihu, 1952. osnovao je Institut za imunologiju i eksperimentalnu terapiju u Vroclavu.

Umro je 1954. godine od srčanog udara u Vroclavu.

U dvorištu Srpskog lekarskog društva je 8. juna 2017. godine, svečano otkrivena bista profesora Ludviga Hiršfelda, a 2018. je "Pošta Srbije" objavila poštansku marku sa njegovim likom.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.