Jovanka je jedna od retkih žena u Srbiji koja radi ovaj posao! Ima čak i šegrta!

Jovanka Miljković iz Smedereva jedna je od retkih žena u Srbiji koja svoj posao, kažu mušterije, radi muški!

Pre deset godina, kada joj je muž iznenada umro, prelomila je, i preuzela na sebe njegovu vulkanizersku radionicu! 

Odlučila je, kaže, da svoju sudbinu kroji sama, uprkos svim stereotipima i odlično se snašla u poslu. Mnogi u ovom kraju tvrde da ga radi bolje od pojedinih svojih kolega.

- Moj suprug je preminuo sa 45 godina, ostala sam sama sa ćerkom. Radila sam svašta, krojačica sam, inače, ali nijedan posao nije bio siguran i rešila sam da krenem sa ovim čime se i danas bavim – počinje Jovanka svoju priču.
 

- Teško i naporno jeste, u proleće i jesen, kada je sezona zamene guma. Zahtevno je, a u početku je bilo teže. Godinama sam pomagala suprugu i sve ono što sam gledala pokušavala sam da u poslu primenim. Bila je neophodna koncentracija sto posto, razmišljala sam kako ću, šta ću, da podmentnem dizalicu, da zategnem, da nešto ne zaboravim, ali sada je rutina, neke stvari mogu da radim zatvorenih očiju. Nekad odradim posao da nisam ni svesna da sam već završila. Kada bi mi sada neko ponudio drugi posao ja bih se zahvalila i rekla da ostajem ovde gde jesam – kaže naša sagovornica.

 

Foto: J. V.

 

Čitavu deceniju, savesno i odgovorno, Jovanka suvereno vlada ovim muškim zanimanjem. Najvažnije joj je, kaže, da su mušterije zadovoljne. Stare uspešno čuva, nove stiče, uprkos iskri nepoverenja pri prvom susretu.

- Ima još ljudi koji ne znaju za mene i kada dođu budu iznenađeni. Ali ne odustaju i odlaze oduševljeni. Zato što ja temeljno radim svoj posao i to ljudi cene. Kod mene čekaju i po četiri, pet sati.

Zanat je, uverili smo se na licu mesta, potpuno svladala, toliko dobro, da sada ima i šegrta.

- Doveo ga je otac da proba. Odmah se uklopio, lepo. Rekla sam mu da mora da me prati, da ja neću ništa da mu pričam. Nema vikanja, nema naređivanja, kod mene nema svađe. Ako izdrži nedelju dana da odradi posao kako treba, bez moje pomoći, naravno, ako nešto ne zna može da pita, onda će raditi. I jako mi je drago da tako mlado dete sa 19 godina želi da nauči ovaj zanat. Jer, zanati izumiru – dodaje Jovanka.

 

U sezoni, malo je vremena za opuštanje. Van sezone stiže da odradi i sve "domaćinske poslove", vodi računa o sebi i kući, ima vremena i za putovanja. Najviše voli da provodi vreme sa unučićima, Vasilijem, po kome se zove radionica, i Anđelijom, koji su oduševljeni svojom bakom. U radnom okruženju stoje njihove, ali i poruke brojnih mušterija u kojima je hvale. 

Jedna od njih - "Jovanka carica" najbolje oslikava stanje duha ove vredne vulkanizerke, koja je zanat krojačice uspešno zamenila balanserom za gume.

- Život je čudo, kaže, i poručuje svima da ga žive punim plućima.