U leto 1914. godine moćna Austrougarska monarhija napala je Srbiju. Posle očajničke i herojske borbe mnogo manje i slabije opremljene srpske vojske, izbora više nije bilo – jedini put za spas Srbije vodio je preko vrleti nepristupačne i negostoljubive Albanije.
Za vreme povlačenja sa komandom se ka moru kretao i veliki broj stanovništva, kao i cela srpska Vlada i ostareli kralj Petar Karađorđevićem.
Među običnim stanovništvom koje je bežalo od neprijateljske vojske bila je i Makrena Spasojević. Krenula je iz sela Slovac kod Lajkovca da traži Marinka, sina jedinca koji je kao dobrovoljac otišao zajedno sa vojskom.
Posle više nedelja bezuspešne potrage nije imala snage da nastavi. Beskrajna kolona izbeglica i umorne vojske tada je već odavno prešla Kosovo i počela da ulazi u Albaniju. Upravo tu, u snegom okovanoj Albaniji, Makrena je srela kralja Petra.
Foto: printskrin/youtube.com
Kada je starica shvatila da više ne može, zaustavila je kralja i zavetovala ga da pronađe njenog sina. Dala mu ono jedino što je imala – par vunenih čarapa koje je plela za Marinka.
Tragedija bez kraja
Makrena se posle ovog susreta vratila u svoje selo. Njen plač zbog nestalog sina i nesreće koja se nadvila nad ceo narod čuo je jedan ranjeni neprijateljski vojnik. Makrenina tuga ga je podsetila na njegovu majku koja je ostala negde daleko.
Poslednja želja mu je bila da ga Makrena oplače na sahrani i ona mu je tu želju ispunila. Priča kaže da je na njegovom grobu, posle sahrane i izdahnula.
Kralj Petar svoje obećanje nija zaboravio. Marinka je pronašao, ali umrlog od hladnoće negde u planinama Albanije. Vest o smrti njegove majke i o njenom nesebičnom gestu, primio je posle rata, kada je poslao svog savetnika da je traži.
Kralj Petar je naredio da se Makreni i Marinku na grobu podigne spomenik i postavi spomen-ploča na kojoj će pisati: “Ovaj spomenik podiže Petar Karađorđević Makreni Spasojević, koja leži ovde, i njenom sinu Marinku, koji se večnim snom smiri u gudurama Arbanije”.
Tako je on postao jedini vladar koji je digao spomenik običnoj seljanki i njenom sinu.
Foto: printskrin/youtube.com
Ipak, ovo nije kraj priče!
Nedugo posle ovoga, umro je i kralj Petar. Do kraja života se nije odvajao od vunenih čarapa majke Makrene. Držao ih je ispod jastuka na kome je spavao, a predanje kaže da je na samrti tražio da mu ih obuju i da je u njima umro.
Pola veka kasnije, komunističke vlasti su naredile da se spomenik Makreni i njenom sinu sruši. Samo pominjenje imena kralja Petra na ploči, bio je dovoljan razlog.
Spomenik je 2011. godine obnovilo Društvo srpskih domaćina i on i danas stoji u selu Slovac kod Lajkovca da svedoči o nesebičnoj ljubavi majke, “narodnom” kralju kome nije bilo ispod časti da nosi seljačke čarape i jednoj neverovatnoj priči koju je u svojoj knjizi ovekovečio Milovan Vitezović.
Bitka za Košare je najveća bitka u novijoj srpskoj istoriji. Tih nekoliko kilometra uz srpsko-albansku granicu podno Prokletija za Vaskrs 1999. godine postali su srpski Termopil u kojima je 110 srpskih vojnika bilo suočeno sa napadima nekoliko hiljada albanskih OVK terorista, podržanih avijacijom NATO-a i albanskom vojskom.
Izmučen zatvorom i bolešću u kombinaciji sa batinama i konstantnim mučenjem, sada već istorijska ličnost epskih proporcija - Gavrilo Princip, čovek čiji su hici u austrougarskog nadvojvodu poslužili kao povod za početak Prvog svetskog rata, umro je na današnji dan 1918. godine
Na današnji dan 1893. godine rođen je Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u Otadžbini (četnički pokret). U Drugi svetski rat ušao kao pukovnik a izbeglička vlada mu je dodelila čin generala, kao i mesto ministra vojnog. Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima 1912-1918.
Pre više od tri veka Jegor Stroganov, kaluđer iz Rusije sam je probijao put koji spaja manastir Praskvicu i selo Čelobrdo. O podvigu i tragičnoj sudbini Jegora Stroganova, koga meštani Paštrovića i dalje pamte, danas znaju samo retki, a ovo je priča o njemu.
Proleća 1945.godine kreće velika grupa četnika zajedno s velikim brojem izbeglica put Slovenije, kako bi našli utočište, nakon što je bilo izvesno da će komunistički poredak zavladati Jugoslavijom. Među njima bio je i vojvoda Pavle Đurišić.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Bitka za Košare je najveća bitka u novijoj srpskoj istoriji. Tih nekoliko kilometra uz srpsko-albansku granicu podno Prokletija za Vaskrs 1999. godine postali su srpski Termopil u kojima je 110 srpskih vojnika bilo suočeno sa napadima nekoliko hiljada albanskih OVK terorista, podržanih avijacijom NATO-a i albanskom vojskom.
Ambasada SAD u Moskvi izdala je posebno upozorenje za Amerikance nakon izveštaja o mogućem slučaju plućne kuge u Irkutskoj oblasti i smrti zaposlene u Irkutskom istraživačkom institutu za borbu protiv kuge Sibira i Dalekog istoka.
Dok Jovo Bakić, 76. kandidat na njihovoj listi, bez trunke srama optužuje državu, član Predsedništva SNS-a Vladimir Đukanović ga je u emisiji uživo rasturio, podsetivši narod ko se zapravo nalazi na blokaderskoj listi. U istoj debati predsednik Novog DSS-a Miloš Jovanović je priznao uspehe politke Aleksandar Vučića.
Aleksandar Vučić, prvi na listi "Aleksandar Vučić - Ujedinjena Srbija", nastavio je da obilazi Srbiju i razgovara sa građanima, gde ga je jedna baka Nadežda u Mionici iznenadila nesvakidašnjim poklonom.
Dušan Elezović je u periodu kada je bio deo pokrajinske vlasti, omogućavao Goranu Elezoviću, svom bratu od rođenog strica i Aleksandru Maksimoviću da posredstvom privrednih subjekata čiji su vlasnici, nanesu značajnu štetu budžetu AP Vojvodine.
Nemanja Rujević, novinar Dojče velea i tajkunskog nedeljnika "Vreme", doživeo je brutalni nokaut od strane Vladanke Malović nakon što je po ko zna koji put pokušao da napadne sve što je srpsko!
Plavi tim u Exatlonu Srbija komentarisao je Mihaila Adžića koji je ove nedelje kapiten Plavih, a Julija Budiša smatra da je on pravi izbor jer donosi pozitivnu atmosferu u tim.
Specijalno državno tužilaštvo Crne Gore podnelo je Višem sudu u Podgorici zahtev za trajno oduzimanje imovine Milana Vujotića, pravosnažno osuđenog pripadnika "kavačkog klana".
Županijsko državno tužilaštvo u Puli povuklo je optužnicu protiv trojice mladića zbog napada u Medulinu, nakon što je preminuo Nikola Martan (31), koji je u tom napadu početkom jula zadobio povrede opasne po život.
Maloletni mladić (17) poginuo je u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se sinoć dogodila na magistralnom putu M-17.1 u mestu Višća kod Živinica. U ovoj jezivj nesreći je još jedna osoba teško povređena.
Godinama je čuvana tajna o sudbini Marije Kepić (29) iz Aranđelovca, koja je nestala u oktobru 2020. godine, i to kroz neobičan i jeziv "lanac". Kako se nezvanično saznaje, više ljudi je znalo da je devojka mrtva, a svako od njih je, navodno, strašnu istinu saznao neposredno pre smrti svog prethodnika.
Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova izjavila je danas da Jelisejska palata ćuti dok francuska policija prebija decu u srcu Zapadne Evrope.
Izrael danas obeležava tri godine od napada 7. oktobra 2023. godine, kada su teroristi predvođeni palestinskom militantnom organizacijom Hamas ubili oko 1.200 ljudi i oteli 251 osobu, što je ocenjeno kao najsmrtonosniji dan u istoriji Izraela.
Snažne eksplozije odjekivale su Kijevom u noći na 7. oktobar tokom novog, žestokog napada Rusije na ukrajinsku prestonicu. Napad se dogodio na 74. rođendan ruskog predsednika Vladimira Putina.
Evropska komisija (EK) i države članice Evropske unije razgovaraće danas o sumnji na izbijanje plućne kuge u Sibiru, nakon što je u ruskom gradu Irkutsku preminula laboratorijska radnica, dok ruske vlasti navode da nema dokaza da je njena bolest izazvana nekim od patogena sa kojima je radila.
Turski glumac Fejaz Duman, poznat domaćoj publici po ulozi u seriji "Žena" i reditelj Tunč Davut bili su gosti manifestacije Dani turskog filma u Jugoslovenskoj kinoteci sa ostvarenjem "Posečeno drvo”, kandidatom za Oskara za najbolji međunarodni film.
Holivudska glumica Konstans Zimer, zvezda popularnih serija "Svita", "Nerealno" i projekta "Ljubavna priča", šokirala je javnost i fanove širom sveta priznanjem da se u potpunoj tajnosti, poslednjih sedam meseci, borila sa rakom dojke.
Međunarodni beogradski sajam knjiga biće održan od 23. do 31. oktobra, pod sloganom "Reči grade svet", u halama Beogradskog sajma, najavili su danas organizatori.
Novi domaći film „Ruka pravde“, u režiji Nemanje Ćeranića i produkciji TS Media i Tracktor Production, biće premijerno prikazan 10. oktobra 2026. godine na 53. Međunarodnom filmskom festivalu FEST, u okviru prestižnog Gala programa.
O GTA 6 se već godinama govori kao o potencijalno najvećem spektaklu u istoriji industrije zabave. Bilo da je reč o budžetu bez presedana ili o ogromnim očekivanjima publike, lestvica je postavljena rekordno visoko, a Rockstar dodatno raspiruje već usijanu atmosferu.
Učesnica "Zadruge 5", Viki Mitrović, odlučila je da otkrije više o svom privatnom životu kao i mišljenju koje ime o Gloriji Jelovac, sadašnjoj partnerki njenog bivšeg dečka.
Pevačica i starleta Atina Ferari govorila je svom privatnom životu, neprijatnim iskustvima sa poznatim muškarcima, ali i o svojoj tituli na Šabačkom vašaru.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.