• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: Olga Gracun

25.04.2024

20:34

Ubio oficira da bi sačuvao čast ćerke! U pokajanju gradio put kamen po kamen, a njegova mezimica nikada nije digla ruke od njega: Ova priča slama i najtvrđa srca (FOTO)

foto Olga Gracun

Vesti

Ubio oficira da bi sačuvao čast ćerke! U pokajanju gradio put kamen po kamen, a njegova mezimica nikada nije digla ruke od njega: Ova priča slama i najtvrđa srca (FOTO)

Podeli vest

Pre više od tri veka Jegor Stroganov, kaluđer iz Rusije sam je probijao put koji spaja manastir Praskvicu i selo Čelobrdo. O podvigu i tragičnoj sudbini Jegora Stroganova, koga meštani Paštrovića i dalje pamte, danas znaju samo retki, a ovo je priča o njemu.

Čelobrdo je selo koje se nalazi na Paštrovskoj gori iznad Miločera i Svetog Stefana, gde se nalazi pravoslavni manastir Praskvica podignut još u 11. veku. Ovaj manastir ima veliki značaj za pleme Paštrović, jer su se u njemu i preci i potomci krstili, ali i školovali.

Na vrhu Čelobrda sa kojeg se pruža najlepši pogled na crnogorsko primorje, podignut je spomenik palim borcima iz plemena Paštrović koji su poginuli u Drugom svetskom ratu.

Foto: Olga Gracun

 

Pokraj ovog spomenika nalazi se tabla, koja skreće pažnju na jednu sasvim drugu dirljivu priču iz nekih davnijih vremena. Svaki slučajni prolaznik zastane, a kada pročita šta piše na njoj ne može da odoli da ne sazna kakvu priču nosi ovaj dirljivi natpis.

Na tabli stoji zapisano: "Ovaj put od mora do ovog mesta radeći deset godina svojim rukama izgradi Jegor Stroganov kaluđer iz Rusije početkom XIX veka – zahvalni seljani 1971."

Foto: Olga Gracun

 

Ko je bio Jegor Stroganov?

Prema predanju, krajem 18. veka u brodu koji je pristao na obalu Crne Gore došao je iz daleke Rusije jednoruki Jegor Stroganov. Njegovo kranje odredište bio je manastir Praskvica u Paštrovićima, koji je dobio svoje ime, jer je podignut u blizini izvora čije su vode mirisale na praskve, kako meštani u ovom kraju nazivaju breskve.

Manastir Praskvica, za koji kažu da je podignut davne 1050. godine, dugo je pomagala carska Rusija, zato meštane toliko i ne čudi dolazak ruskog kaluđera upravo na ovo mesto.

Foto: Olga Gracun

 

Tek pristiglog Rusa, o kome se nije znalo mnogo, primio je tadašnji iguman manastira Sava Ljubiša, koji  je dugo boravio u Rusiji i kome nije promaklo njegovo plemićko držanje. Upravitelj manastira je prihvatio Jegorovu želju i dozvolio mu da ostane da se nastani u manastiru.

Misteriozni Jegor je tada na sebe uzeo težak zadatak da sagradi kameni put od mora do sela Čelobrdo. Takođe, zavetovao se na ćutanje i posvetio u miru mukotrpnom poslu pravljenja puta uz Paštrovsku goru.

Ljubav između ćerke i oca: Nepobediva sila

Priča koja se prenosi sa kolena na koleno o Jegoru pogodi svakog, a posebno mlade naraštaje plemena Paštrović. Ova priča je objašnjenje nesalomive niti u ljubavi ćerke prema ocu.

Nakon više godina od kada se Jegor nastanio u Praskvici, iz Rusije je u manastir došao još jedan kaluđer. Ovog puta golobradi mlađi čovek po imenu Jelisej. Mladi kaluđer je ubrzo naučio jezik i postao učitelj deci iz okolnih sela.

Foto: Olga Gracun

 

Nekoliko godina nakon dolaska Jelisej se teško razboleo i dok se nalazio na samrti, njegova poslednja želja bila je da mu dovedu starog Jegora, čoveka koji je decenijama ćutao. Kada se Jegor pojavio, idalje golobradi kaluđer sklonio je monašku kapu, a prizor koji je Jegor video slomio je njegovo srce. Jegor je shvatio da se pred njim nalazi njegova voljena ćerka Jelisaveta, koja je ubrzo preminula.

Znajući za svoju bolest, a neznajući gde joj se nalazi otac, Jelisaveta se odlučila da se maskira u muškarca ne bi li pronašla svoga oca i poslednje dane provela pokraj njega. Iako je znala da neće razgovarati sa njim, da neće je pomilovati po kosi kao nekad, i da ga više nikad neće zagrliti, živela je za to da bude u blizini oca koga je neizmerno volela.

Nakon njene smrti, Jegor je nastavio sa radom sve dok put nije konačno sagrađen i potom se zatvorio u svoju ćeliju iz koje više nije izlazio do svoje smrti.

Na samrti, ispovedio se jednom od kaluđera i otkrio svoju tragičnu sudbinu. Jegor Stroganov je, naime, bio ugledni oficir carske Rusije, koji je branivši čast svoje ćerke Jelisavete u dvoboju ubio drugog oficira, ali i sam bio teško ranjen, zbog čega mu je i amputirana leva ruka. U međuvremenu, njegova ćerka je nestala, a on je godinama kasnije bez uspeha pokušavao da je pronađe po manastirima u Rusiji. Na kraju se odlučio da se zaputi do jadranske obale i svog konačnog odredišta manastira Praskvica.

Uz temelje ovog manastira danas stoji kamena ploča sa njihovim imenima, a put se i dalje koristi od strane meštana uz padine Paštrovske gore.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

Osmanlije učile srpski! Ovo su srbizmi koji se i dan danas koriste u turskom jeziku
Srbija

Osmanlije učile srpski! Ovo su srbizmi koji se i dan danas koriste u turskom jeziku

Kada se povede razgovor o srpskom jeziku često se govori o turcizmima, odnosno rečima koje su iz turskog ušle u naš jezik i tu se "odomaćile" tokom viševekovne otomanske prisutnosti u Srbiji. Međutim, malo se zna da su i naša kultura i jezik imali značajan uticaj na turski. Jedan od pokazatelja istorijskog značaja srpskog jezika jeste, između ostalih, i njegov status u Osmanskom carstvu.

22.04.2024

07:20

sledeća vest

Politika

TV

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set