Ko hoće da živi nek mre, ko hoće da mre nek živi! Na današnji dan mučen i izgladnjivan umro je Gavrilo Princip!
Podeli vest
Izmučen zatvorom i bolešću u kombinaciji sa batinama i konstantnim mučenjem, sada već istorijska ličnost epskih proporcija - Gavrilo Princip, čovek čiji su hici u austrougarskog nadvojvodu poslužili kao povod za početak Prvog svetskog rata, umro je na današnji dan 1918. godine
Gavrilo Princip ubio je 28. juna 1914. godine nadvojvodu Franca Ferdinanda i njegovu suprugu, vojvotkinju Sofiju Hotek.
Na današnji dan 1893. godine rođen je Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u Otadžbini (četnički pokret). U Drugi svetski rat ušao kao pukovnik a izbeglička vlada mu je dodelila čin generala, kao i mesto ministra vojnog. Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima 1912-1918.
Pre više od tri veka Jegor Stroganov, kaluđer iz Rusije sam je probijao put koji spaja manastir Praskvicu i selo Čelobrdo. O podvigu i tragičnoj sudbini Jegora Stroganova, koga meštani Paštrovića i dalje pamte, danas znaju samo retki, a ovo je priča o njemu.
25.04.2024
20:34
- Tromo se vreme vuče, i ničeg novog nema, danas sve kao juče, sutra se isto sprema. Pravo je rekao Žerajić, taj srpski soko sivi - Ko hoće da živi nek mre, ko hoće da mre nek živi - urezao je mladobosanac na zatvorskoj limenoj porciji
Činjenica da je Gavrilo Princip bio maloletan spasla ga je od dobijanja smrtne kazne za ubistvo Franca Ferdinanda i njegove supruge Sofije. Umesto toga, osuđen je na 20 godina robije. Presuda je izrečena 28. oktobra 1914. godine kada je oružje već uveliko zveckalo Evropom, a svet se kretao ka neminovnom razaranju.
Princip je odveden na izdržavanje robije u zloglasni zatvor Terezin u današnjoj Češkoj. U Terezin su u decembru iste godine prebačeni i drugi učesnici atentata u Sarajevu – Trifko Grabež i Nedeljko Čabrinović, ali Princip je držan u strogoj izolaciji i pod strašnom torturom.
Kada se povede razgovor o srpskom jeziku često se govori o turcizmima, odnosno rečima koje su iz turskog ušle u naš jezik i tu se "odomaćile" tokom viševekovne otomanske prisutnosti u Srbiji. Međutim, malo se zna da su i naša kultura i jezik imali značajan uticaj na turski. Jedan od pokazatelja istorijskog značaja srpskog jezika jeste, između ostalih, i njegov status u Osmanskom carstvu.
Proleća 1945.godine kreće velika grupa četnika zajedno s velikim brojem izbeglica put Slovenije, kako bi našli utočište, nakon što je bilo izvesno da će komunistički poredak zavladati Jugoslavijom. Među njima bio je i vojvoda Pavle Đurišić.
21.04.2024
15:34
Detalji njegovog tamnovanja do danas nisu sa sigurnošću potvrđeni i o njima se zna samo na osnovu svedočenja pojedinih zatvorenika, i sećanja stražara
U unutrašnjosti ćelije smeštene u tvrđavi Terezin, danas jedino u zid ugrađeni okovi za koje je Gavrilo Princip bio svezan, svedoče o njegovoj mučeničkoj smrti. Navodno, Princip je ostavljan tako danima, a nakon godina torture desna ruka prekrivena ranama inficirala se i morala je da bude amputirana.
Najgori tretman za "ubicu cara"
Osim okova, u vlažnoj ćeliji nalazile su se samo gole daske na kojima je spavao. Jedino društvo bili su mu pacovi.
Zatvorenici u Terezinu generalno su izdržavali kazne u strašnim životnim uslovima. Hranjeni su neredovno, mučeni konstantno, a ako bi se neko razboleo – pre je ostavljan da umre, nego šro je bio lečen.
Svi ovi “tretmani” bili su mnogostruko gori za “ubicu cara”. Pričalo se da je Gavrilo hranu dobijao tek svaki peti dan, a da je svakodnevno mučen i to na naročito surove načine. Navodno, stavljali su ga u drveno bure u koje je prethodno bilo zakucano mnoštvo eksera, pa bi ga u njemu kotrljali dok se ekseri zabadaju u Gavrilovo izmučeno telo.
Nakon godina takvog strašnog života, Gavrilo Princip jednostavno više nije mogao dalje. Umro je u zatvoru 28. aprila 1918. godine. Ironično, malo pred kraj Prvog svetskog rata. Zvaničan uzrok smrti bila je tuberkuloza, ali zabeleženo je i da je Princip u trenutku smrti težio manje od 40 kilograma.
Dva groba za Principa
Prema unapred predviđenom planu, telo Principa trebalo je da zauvek nestane. Sahranjen je noću u neobeleženom grobu na mesnom katoličkom groblju, ali je jedan od vojnika koji su učestvovali u kopanju rake, Čeh po nacionalnosti, nakon rata otkrio lokaciju groba.
Posmrtni ostaci Gavrila Principa i ostalih učesnika atentata su 7. jula 1920. preneseni u zajedničku grobnicu u Sarajevu da bi 1939. bili sahranjeni u “Kapeli Vidovdanskih heroja”.
Na ploči ugrađenoj u kapelu na kojoj se nalazi natpis “Vidovdanski heroji” sa imenima Vidovdanskih heroja stoje i Njegoševi stihovi: “Blago tome ko dovijek živi, imao se rašta i roditi”.
Bitka kod Čokešine bila je bitka vođena između srpske ustaničke vojske pod komandom braće Nedić i turske vojske kod manastira Čokešina nedaleko od Loznice na Lazarevu subotu, 28. aprila 1804. godine.
Bitka za Košare ima istorijski značaj, tamo se desio podvig, jer je zahvaljujući herojstvu boraca odbranjena granica, rekao je Saša Radojević, jedan od učesnika bitke, tada vodnik.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Dvadesete godine 20. veka u istoriji će ostati upamćene kao vreme buđenja ideje jugoslovenstva na Balkanu. Mlada Bosna bila je samo jedna od mnogih nacionalno-revolucionarnih organizacija koja je imala za cilj političko i nacionalno ujedinjenje.
Vukašin Mandrapa, rodom iz sela Klepci u Hercegovini, poznat i kao Starac Vukašin, zvanično je kanonizovan 1998. godine, dobivši ime Sveti Novomučenik Vukašin Jasenovački.
Na današnji dan 1893. godine rođen je Dragoljub Draža Mihailović, komandant Jugoslovenske vojske u Otadžbini (četnički pokret). U Drugi svetski rat ušao kao pukovnik a izbeglička vlada mu je dodelila čin generala, kao i mesto ministra vojnog. Učestvovao je u oslobodilačkim ratovima 1912-1918.
Izjave francuskog ministra spoljnih poslova Žan Noela Baroa o dozvoli ispaljivanja raketa dugog dometa na rusku teritoriju "nisu podrška Ukrajini, već njeno uništenje", izjavila je danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.
Ruske snage, kako se izveštava, napreduju u blizini pet naselja u Donjeckoj oblasti, izvestio je 23. novembra vebsajt za praćenje situacije na frontu, "Dip stejt".
Lider Socijaldemokratske stranke Srbije Boris Tadić ide po svetu da lobira protiv iskopavanja litijuma u našoj zemlji, ali dočekao ga je šamar realnosti u vidu izjave lidera Ekološkog ustanka i ekološkog talibana Aleksandra Jovanovića Ćute koji je javno priznao da je upravo vlast kojoj je Tadić pripadao i dovela Rio Zinto u Srbiju.
Na Trećem međunarodnom sajmu vina "Vinska vizija Otvoreni Balkan" u "Hali jedan" u Beogradu večeras je došlo do upućivanja jezivih pretnji i uvreda na račun predsednika Srbije Aleksandra Vučića.
Potpredsednica Vlade i ministarka zaštite životne sredine Irena Vujović izjavila je danas da provokacije, dobacivanja i uvrede kojima smo svedočili na Trećem međunarodnom sajmu vina su bez sumnje unapred dobro osmišljene i ciljano upućene na javnom događaju u pokušaju da se naruši ugled zemlje zarad ostvarivanja političkih interesa opozicije.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Rat u Ukrajini je poprimio potpuno novi oblik od trenutka kada je Kijevu dozvoljeno da koristi rakete dugog dometa, od toga trenutka Zapad je na nogama, ovu temu analizirali su gosti "Rata uživo" prof. dr Dragan Petrović, iz instituta za međunarodnu politiku i pilot Stevan Ignjatović.
Informer TV emitovao je specijalni program koji se bavio gorućim pitanjem u našoj državi - ko je oteo srpsko pravosuđe. Na ovu temu govorio je advokat i narodni poslanik Srpske napredne stranke Vladimir Đukanović.
Siledžije iz redova opozicije izazvali su za kratko vreme juče novo nasilje širom Srbije, dok su građani bili sprečeni da obavljaju svoje obaveze i da se slobodno kreću! Na nekim mestima je došlo i do opšte tuče učesnika protesta.
Emisija "Rat uživo" na Informer televiziji ove večeri bavila se aktuelnim temama - specijalnom vojnom operacijom u Ukrajini, pritiscima kolektivnog Zapada i pretnjama nuklearnim oružjem od kojih strepi svet.
Vila u Šilerovoj, sedište zloglasnog zemunskog klana, vlasništvo Dušana Spasojevića Šiptara i Mileta Lukovića Kuma srušena je 14. marta 2003. godine, dva dana posle ubistva premijera Zorana Đinđića.
Misteriozni bezbednjak Žarko Ilić, koga u seriji "Sablja" kao tasta inspektora Borisa Rakića igra hrvatski glumac Zlatko Burić, zapravo je oličenje pokojnog Nikole Ćurčića (68) - jedne od najkontroverznijih ličnosti iz Državne bezbednosti s kraja devedestih prošlog i početka 21. veka.
Uroš Ristić Mali, koga u seriji "Sablja“ igra Lazar Tasić i kroz čiji lik je oslikano vreme uoči i posle ubistva premijera Zorana Đinđića, bio je sitan šraf u "zemunskom klanu" u koji je uvučen prisilom.
Treće osnovno javno tužilaštvo u Beogradu je uz saradnju građevinskih inspektora i policijskih službenika zatvorilo gradilište na Bežanijskoj kosi gde se gradio objekat bez prethodno izdate građevinske dozvole.
Novak Đoković je iznenadio tenisku javnost objavom da će ga u 2025. godini trenirati Endi Mari, njegov dugogodišnji rival i jedan od članova legendarne “velike četvorke”.
Košarkaši Marko Gudurić iz Fenerbahčea i Filip Petrušev iz Crvene zvezde priključili su se reprezentaciji Srbije i biće na raspolaganju selektoru Svetislavu Pešiću za sutrašnji meč protiv Danske.
Evroliga je, kao i uvek, nakon završetka 11. kola objavila deset najboljih poteza runde, a ovog puta vrh liste zauzelo je spektakularno zakucavanje Lunija Vokera iz duela Žalgirisa i Panatinaikosa.
Ukrajinske oružane snage su minirale sve brane i mostove na granici s Belorusijom, izjavio je za RIA Novosti zarobljeni ukrajinski vojnik Aleksandar Zaleski.
Severnokorejski vojnici raspoređeni su na novoj ruskoj frontovskoj liniji, izjavio je ukrajinski zvaničnik. Andrij Kovaljenko, rukovodilac Centra za borbu protiv dezinformacija pri Savetu za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine, napisao je na Telegramu da je deo severnokorejskih vojnika prebačen u Belgorodsku oblast.
Novinar nemačkog Bilda sugerisao je da je nova ruska balistička raketa koja je 21. novembra pogodila grad Dnjepar bila probna verzija rakete RS-26 i da nije sadržala eksploziv.
Festival koji se u Srbiji održava od 2022. godine, donosi neke od najpopularnijih filmskih naslova u Rusiji, koji će biti prikazani tokom 5 festivalskih dana u Beogradu, Novom sadu i Nišu.
Dvostruki oskarovac Kevin Spejsi pojavio se 2022. godine u filmu "Bilo jednom u Hrvatskoj", gde je tumačio lik prvog predsednika Hrvatske Franje Tuđmana.
Katarina Velika je ime koje mnogi prepoznaju, ali malo njih zaista poznaje život ove fascinantne žene. Ruska carica s pravom je zaslužila nadimak „Velika“, iako njena postignuća nisu uvek bila „dobra“.
Roker Mladen Vojičić Tifa, koji se nalazi na slavljeničkoj turneji s "Bijelim dugmetom" svojevremeno je ispričao sve o konzumiranju nedozvoljenih supstanci.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.