Gurnuo ljubavnicu u bunar, ona na mestu ostala mrtva! Jeziva tajna podzemlja Beograda (FOTO)

Beograd je tokom proteklih vekova građen i rušen, išao iz ruke u ruku, od Rimskog preko Osmanskog do Austrougarskog carstva, a i dalje, iako danas urbana metropola, krije misteriozne i nadasve zanimljive priče koje nikoga ne ostavljaju ravnodušnim.

Tajne skrivene pod zemljom otkrio je Zoran Lj. Nikolić, novinar i publicista, tokom ture nazvane "Beograd ispod Beograda". Okupljeni u turi divili su se se dubini Rimskog bunara uz mistične zvuke, spuštali se u vojni bunker usput gledajući izložbu fotografija, da bismo najzad bili opčinjeni velikim barutnim magacinom - Barutanom u kojoj se čuvaju najstariji antički spomenici prestonice. Istorijski podaci ispričani na veoma interesantan način i začinjeni pokojom anegdotom, učinili su ugođaj još boljim.

 

Nit je bunar, nit je rimski

Prvi objekat koji smo posetili tokom ture bio je Rimski bunar, koji zapravo nije zvanično ni bunar, a nije ni rimski, već austrijski.

Najpre smo čuli priču o vladavini Austrijanaca, koji su od 1717. do 1739. godine transformisali Beograd iz "jedne prosečne, otomanske kasabe u interesantnu baroknu varoš".

Prema rečima Zorana Nikolića, u njoj dominira Beogradska tvrđava koja je u tom trenutku bila najmoćnija u svojoj istoriji. Bilo je potrebno rešiti problem vodosnabdevanja.

 

- Austrijanci nastavljaju tu gde su Turci stali, kopaju do 60 metara. Bezmalo dižu ruke od celog posla. Marko Popović, arheolog, kaže da su pokušali i ulevo prema Savi da kopaju, ali su zbog tvrdoće kamena odustali i na kraju u taj prazan bunarski cilindar postepeno počinju da se ulivaju beogradske podzemne vode, pa Rimski bunar u stvari ako upitate hidraše možda i nije bunar u pravom smislu te reči, već je pre rezervoar za vodu, ali se na kraju svodi na isto. Naziv rimski nije nastao po Rimljanima, koji su davno prethodno otišli odavde, već najverovatnije po austrijskoj ambiciji da budu nastavljači svetog Rimskog carstva - priča Nikolić.

Foto: Tanjug

 

Prema rečima novinara, oko bunarskog cilindra, koje je prečnika oko 3,5 metra, upleteno je spiralno stepenište od 212 stepenika koji vode do nivoa vode, a drugi splet vodi natrag kako oni koji silaze po vodu se ne bi sudarali sa onima koji idu u drugom smeru. Taj prostor je uzak, 90 santimetara. Neprijatno je silaziti dole zato što je kondenzacija jaka. Bunar je ozidan i sa strane se vide prozori. Oni služe da bi vazduh dopro do onih koji se u tom trenutku nalaze na stepeništu - objašnjava novinar u ulozi vodiča.

 

Rimski bunar je 1964. godine posetio svetski poznati i priznati režiser Alfred Hičkok, navodeći da "ovakva mesta predstavljaju pravu inspiraciju". Misteriozno mesto krije i priče o ubistvima i zatočenjima.

 

- Režiser Dušan Makavejev, ovde pravi film po istinitom događaju 1967. godine, a zvao se "Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PTT". Jedan čovek je gurnuo svoju ljubavnicu, ona je nesrećnica upala u bunarski cilindar i smrtno stradala. Tada nisu postojale zaštitne rešetke odnosno od tada i postoje. U tom crno-belom filmu, maestralne uloge odigrali su glumci početnici Eva Ras, Slobodan Aligrudić, Ljuba Moljac, i tako ušli u istoriju ondašnje jugoslovenske crno-bele kinematografije.

 

Vojni bunker, strogo čuvana tajna

Oduševljeni pričama o Rimskom bunaru, produžili smo nekoliko desetina dalje gde nam je otkrivena mlađa, ali ne manje interesantna tajna - o vojnom bunkeru.

Foto: Foto: Tanjug

Sišli smo niz uske stepenice i prošetali kroz dugi hodnik sve do topovskog gnezda.

- Ovoga puta naša priča počinje 1948. Taman je završen Drugi svetski rat, jedva da smo malo danuli dušom, zacelili rane koliko se moglo, kad ono preti nam sledeći rat. Ovoga puta sa zemljama Istočnog bloka i Sovjetskog saveza. Doneta je ta strašna rezolucija Informbiroa i ondašnja vojska blokira kompletno ovaj deo grada. Civilna noga nije mogla da kroči i pravi se odbrambeno uporište, konkretno ovo je punkt protivavionske odbrane. Zašto? U tom trenutku morali ste da vidite letelicu, a ova tačka je strateški bila idealna za to. Unutar vojnog bunkera nalazio se protivavionski top. Ovaj hodnik spaja dva topovska gnezda. Međutim, odavde se nikad nije pucalo, iako je sve bilo spremno za to. Uskoro je pala ta rezolucija Informbiroa i u ondašnjoj Jugoslaviji usledilo je nekoliko mirnodopskih verzija. Bunker vrlo brzo gubi svoju vojnu ulogu, ali dobija lepšu namenu, a to je turistička - priča Nikolić.

 

Prema njegovim rečima, sve do 2008. vojni bunker je bio vojna tajna. Ulaz je bio zatrpan i maskiran, a iznad bunkera nalazile su se klupe i različite skulpture koje bi radoznalom posmatraču odvukle pažnju. Od tada vojska ovaj objekat predaje u nadležnost Javnom preduzeću "Beogradske tvrđave".

 

U Barutani se nalazi najstariji sarkofag

Pred sam kraj putešestvija posetili smo lagum star skoro 300 godina - Barutanu, gde Narodni muzej čuva, između ostalog, i najstariji sarkofag.

Strmim stepenicama spustili smo se u podnožje Kalemegdana. Zoran Nikolić vratio nas je u period 1717. godine. Gradom su tada vladali Turci, a u napad na njih krenuo je Eugen Savojski, austrijski vojskovođa u čijim redovima je bilo mnogo Srba frajkora, dobrovoljaca o kojima je pisao Miloš Crnjanski.

 

- Presudan deo bitke bio je trenutak kada je jedno austrijsko đule ispaljeno iz baterije topova, koja se nalazila na današnjoj novobeogradskoj strani, pogodilo jednu kuću u podnožju Kalemegdana koju su Turci koristili kao barutanu. To je izazvalo strahovitu eksploziju koja je urušila deo odbrambene fortifikacije i omogućila hrišćanima da lakše prodru u grad. Da se njemu to isto ne bi dogodilo, odmah po osvajanju grada, princ Eugen naređuje da se ispod tvrđave iskopa velika veštačka pećina koja će ubuduće imati ulogu barutane. Dodatno je opasava bedemima kako bi napravio apsolutno zaštićenom - priča on.

 

Barutana je izgrađena 1720. godine kao sastavni deo Beogradske tvrđave. Kada su završili gradnju tvrđave, kako kaže, Austrijanci su bili veoma ponosni na svoje delo.

Foto: informer.rs

 

Nakon priče o izgradnji, ušli smo u dugačak hodnik Barutane u kojem se nalaze brojni eksponati, odakle smo nastavili turu u centralnoj dvorani. Posle razgledanja i fotografisanja izloženih rimskih epigrafski i anepigrafski spomenika koji svedoče o stanovništvu, društvenoj hijerarhiji, kultovima, kretanju i rasporedu vojnih jedinica na tlu nekadašnje Srbije, saznali smo da se ovde nalazi i jedan sarkofag koji je najstariji originalni hrišćanski spomenik u Beogradu.

 

- Nastao je s početka 4. veka, a pronađen je 1882. godine u Jovanovoj ulici na Dorćolu. U plitkom reljefu arheolozi su prepoznali detalje starozavetne priče o Joni koga gusari bacaju sa broda u more i on je na raznim iskušenjima. Na sarkofagu se može prepoznati i jedna lepa metafora koja se često projavljuje u likovnoj umetnosti toga doba, a to je prikaz Gospoda Isusa Hrista kao dobrog pastira, sa jagnjetom na ramenima - priča novinar.

 

Na kraju interesantne ture, posetili smo vinske lagume u Karađorđevoj ulici gde smo slušali boemske priče uz vino.

Tura "Beograd ispod Beograda" organizuje se svakog vikenda. Cena je 1.500 dinara po osobi. Ova tura tekuće godine obeležava 14 godina postojanja, piše Blic.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.