Remek-delo ratne veštine i briljantan kontranapad srpske vojske ispisao istoriju! Na današnji dan počela je Cerska bitka

Cerska bitka, po načinu vođenja, ali i po ishodu, predstavlja remek-delo ratne veštine, i izuzetan je primer prelaska iz strategijske odbrane u kontranapad.

Na današnji dan 1914. godine počela je Cerska bitka, u kojoj je srpska vojska do nogu potukla austrougarsku i odnela prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu.

Od 200.000 austrougarskih vojnika koji su pokušali da okupiraju Srbiju, u njoj nije ostao nijedan, osim 4.500 zarobljenika.

Ova bitka je vođena od 12. do 24. avgusta 1914. godine, a glavne vojne operacije odvijale su se u slivu reke Jadar.

Borbe su počele u zoru prelazom austrougarske armije kod sela Batara i Samurovića Ade, s ciljem daljeg prodiranja u Srbiju, dok je Druga armija forsirala reku Savu i zauzela Šabac.

Neprijateljskim snagama su se hrabro suprotstavljali predstražni odredi srpske vojske na Drini sve do 15. avgusta.

Foto: Foto: Wikipedia

Prvi veliki okršaj na planini Cer

Do prvog velikog okršaja na planini Cer došlo je u noći izmedu 15. i 16. avgusta kod Tekeriša. Borbe su vođene sve do 20. avgusta na frontu širine 50 kilometara, a na pravcu Šabac – Tekeriš – Krupanj.

Austrougarske snage, koje je predvodio komandant balkanske vojske Oskar fon Pocorek, imale su više od 200.000 ljudi, dobro naoružanih i opremljenih, koji su dejstvovali uz odličnu logistiku i modernu artiljeriju. Sa druge strane, vojska Kraljevine Srbije, čiji je vrhovni komandant bio regent Aleksandar Karađorđević, imala je 180.000 vojnika.

Ono što je doprinelo pobedi Srba bio je neviđeni moral, kao i dobra strategija vrhovne komande, ali i iskustvo u modernom ratovanju koje su stekli u balkanskim ratovima.

Neprijatelj je nateran na povlačenje u noći između 19. i 20. avgusta, a ono se nastavilo i narednog dana. Završne operacije su vođene od 21. do 28. avgusta 1914. godine, kada je oslobođen Šabac.

U teškim borbama Austrougarska je imala oko 25.000 poginulih i ranjenih i više od 4.500 zarobljenih oficira i vojnika. Na srpskoj strani iz stroja je izbačeno 16.045 podoficira i vojnika i 259 oficira, a od toga je bilo 2.107 poginulih i 250 zarobljenih.

Foto: Foto: Wikipedia

Austrijski novinar: Sjajni su momci ovi Srbi

U izveštaju o porazu austrougarske vojske, austrijski novinar Ervin Kiš je napisao: “Armija je potučena i nalazi se u bezobzirnom, divljem i paničnom bekstvu. Jedna potučena vojska, ne, jedna razbijena rulja, jurila je u bezumnom strahu prema granici. Sjajni su momci ovi Srbi, oni znaju da brane svoju zemlju.”

Naime, Cerska bitka, po načinu vođenja, ali i po ishodu, predstavlja remek-delo ratne veštine, a kao izuzetan primer prelaska iz strategijske odbrane u kontranapad, ona se i danas proučava na najpoznatijim vojnim akademijama, pa čak i na američkom Vest Pointu.

Najvažnija je bila uloga Druge armije, koja je bila najznačajnija operativna grupa, a posebno se istakao njen komandant, general Stepa Stepanović, koji je izradio plan operativnih dejstava i u ključnom trenutku uputio jedan puk da ovlada grebenom Cer, što je odlučilo ishod bitke.

Foto: Foto: Wikipedia

Zbog toga je, nakon bitke, Stepi Stepanoviću dodeljen čin vojvode.

Pobeda je privukla svetsku pažnju na Srbiju i donela joj naklonost u neutralnim i savezničkim zemljama.

Novinski članci posvećeni odbrani Srbije postali su češći u britanskim novinama, a zemlja je bila toliko cenjena da su određene kulturne grupe u Italiji podržavale ulazak Italije u rat na strani saveznika, navodeći Srbiju i Crnu Goru kao primer.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.