Ovo su podmukli simptomi bolesti od koje je umro Andrija Delibašić! Slavnom fudbaleru nije bilo spasa

Andrija Delibašić, slavni bivši fudbaler Partizana, preminuo je ove srede u 44. godini.

Nakon duge i teške borbe sa tumorom mozga, jednom je uspešno operisan, ali se bolest, nažalost, vratila. 

 

Otkrivamo vam koji su najčešći simptomi ovog podmuklog karcinoma, koji se može javiti u bilo kom uzrastu, a najčešći i najagresivniji maligni tumor.

Tumor mozga je rast ćelija u mozgu ili blizu njega. Može se pojaviti u moždanom tkivu ili oko njega. Obližnje lokacije uključuju nerve, hipofizu, epifizu i membrane koje pokrivaju površinu mozga.

Tumori mozga mogu početi u mozgu i tada se nazivaju primarni tumori mozga. Ponekad se rak širi na mozak iz drugih delova tela. Ovi tumori su sekundarni tj. metastatski tumori mozga.

Postoji mnogo različitih tipova primarnih tumora mozga. Neki tumori nisu kancerogeni. Oni se nazivaju nekancerozni tumori, ali oni vremenom mogu rasti i pritiskati moždano tkivo. Drugi tumori mozga su maligni karcinomi mozga.

Foto: pexels

 

Rak mozga može brzo rasti, a ćelije raka mogu napasti i uništiti moždano tkivo.

Tumori mozga mogu varirati po veličini. Nekada se otrkiju dok su još mali, jer odmah počnu da daju simpotme, a nekada mogu biti i većih dimenzije bez prethodnih simptoma.

To se dešava jer su neki delovi mozga manje aktivni od drugih. Ako tumor na mozgu nastane u delu mozga koji je manje aktivan, možda neće odmah izazvati simptome. Veličina tumora na mozgu može postati prilično velika pre nego što se tumor otkrije.

Foto: Shutterstock

 

Vrste tumora na mozgu

Tumori mozga mogu biti:

Primarni - nastaju iz struktura koje se nalaze unutar lobanje. Unutar lobanjski tumori mogu da deluju na moždano tkivo i oštećuju ga kompresivno, odnosno pritiskom na normalne strukture mozga potiskujući ih suprotno od strane na kojoj rastu, i infiltrativno, odnosno raste između zdravih struktura mozga i direktno razara normalne moždane strukture.Prvi način rasta je karakterističan za dobroćudne tumore, dok drugim načinom najčešće rastu primarni tumori mozga ili gliomi (najčešći tumori mozga), među kojima je najčešći maligni glioblastom. Postoje i dobroćudne forme glioma koji postepeno rastu godinama.
Sekundarni - Predstavljaju metastaze malignih tumora drugih sistema organa - pluća, dojke, debelog creva, bubrega, genitalnih organa, kože...

Najčešći tumori mozga

Gliomi

Gliomi najčešće prilikom rasta prožimaju okolne strukture mozga (infiltrišu ih). Imaju veliki potencijal da postanu maligni. Prema stepenu malignosti imaju 3 ili 4 stadijuma. Kod prvog stadijuma izlečenje je verovatno. Već kod drugog stadijuma preživljavanje duže od 5 godina je u 50 - 75% slučajeva. Dok je kod 3. i 4. stadijuma preživljavanje još kraće. Autor sajta ima vlastiti, u svetskoj literaturi prezentovan, metod preciznije procene dužine i kvaliteta života kod ovih pacijenata (metod MAS). Nakon operacije uvek se sprovodi zračenje i često je indikovana hemioterapija. Neki tumori kao što su oligodendrogliomi bolje reaguju na hemioterapiju, dok drugi, kao što su ependimomi, na zračenje, navodi se na portalu Stetoskop.info. 

Foto: Shutterstock

 

Meningeomi

Rastu sa omotača mozga pritiskajući okolne delove mozga, nerave i krvne sudove. Ukoliko za njih nije čvrsto srastao moguće ga je potpuno odstraniti. Na sreću, uz dobru hiruršku tehniku, moguće je potpuno odstraniti većinu meningeoma.

Neurinomi

Nastaju iz ćelija koje se nalaze u nervima. Najčešće su lokalizovani na nervu za sluh i ravnotežu. Zbog toga obično počinju slabljenjem sluha i vrtoglavicom. Taj simptom može ostati kao jedini simptom godinama. Kasnije mogu izazvati trnjenje i bolove u licu (simptomatska trigeminalna neuralgija), krivljenje lica zbog oštećenja facijalnog nerva, slabost esktremita zbog pritiska na moždano stablo, hidrocefalus (nakupljanje moždane tečnosi u komorama mozga),... Najčešće ih je moguće odstraniti u potpunosti.

Foto: pexels.com

 

Adenomi hipofize

To su tumori koji rastu iz jedne žlezde sa unutrašnjim lučenjem koja se nalazi ispod sredine mozga, a iznad nosa. Ovi tumori mogu pojačano lučiti hormone i tada se obično ranije dijagnostikuju, dok su još mali. U zavisnosti koje hormone luče kod pacijenta će se razviti hiperprolaktinemija, Kušingova bolest, Akromegalija, ili redje i druge hormonske bolesti. Ukoliko ne luči hormon tumor prilično naraste dok ne da prve simptome.

Obično se prvo manifestuju poremećajem vida. Kasnije se može pojaviti: smanjeno lučenje hormona hipofize, razrokost, duple slike, učestalo mokrenje, otežan hod, psihičke tegobe i znaci hidrocefalusa. Neki manji tumori (najčešće prolaktinomi) se leče lekovima. Većina adenoma hipofize se danas mogu odstraniti operacijom kroz nos, bez otvaranja lobanje. Kod tumora koji rastu agresivno dolazi u obzir i zračna terapija.

Najčešći simptomi 

Smptomi tumora mozga zavise od veličine i lokacije tumora. Simptomi takođe mogu zavisiti od toga koliko brzo tumor na mozgu raste, što se takođe naziva stepenom tumora.

Opšti znaci i simptomi uzrokovani tumorima mozga mogu uključivati:

• Glavobolja ili pritisak u glavi koji se pogoršava ujutru
• Glavobolje koje se javljaju češće i izgledaju teže
• Glavobolje koje se ponekad a podsećaju na migrene
• Mučnina ili povraćanje
• Problemi sa očima, kao što je zamagljen vid, duple slike ili gubitak vida
• Gubitak osećaja ili pokreta u ruci ili nozi
• Problemi sa ravnotežom
• Problemi sa govorom
• Osećaj jakog umora 
• Konfuzija 
• Problemi sa memorijom
• Problemi sa praćenjem jednostavnih komandi
• Ličnost ili ponašanje se menja
• Napadi, posebno ako nema istorije napada
• Problemi sa sluhom
• Vrtoglavica
• Osećaj jake gladi i dobijanje na težini

 

Tumori mozga koji nisu kancerogeni imaju tendenciju da izazivaju simptome koji se sporo razvijaju. Nekancerozni tumori mozga mogu izazvati suptilne simptome koje u početku ne primetite. Simptomi se mogu pogoršati tokom meseci ili godina.

Kancerozni tumori mozga izazivaju simptome koji se brzo pogoršavaju. Kancerozni tumori mozga se takođe nazivaju karcinomi mozga ili maligni tumori mozga. Oni izazivaju simptome koji se pojavljuju iznenada. Pogoršaju se za nekoliko dana ili nedelja.

Glavobolje zbog tumora mozga

Glavobolje su najčešći simptom tumora mozga i javljaju se kod oko polovine pacijenata. Glavobolje se mogu javiti ako rastući tumor mozga pritisne zdrave ćelije oko sebe. Takođe, tumor na mozgu može izazvati otok u mozgu koji povećava pritisak u glavi i dovodi do glavobolje.

Foto: Shutterstock

 

Glavobolja uzrokovana tumorima na mozgu je često jača kada se probudite ujutru. Ali to se može desiti u bilo kom trenutku. Neki ljudi imaju glavobolje koje ih bude iz sna. Glavobolje od tumora na mozgu obično izazivaju bol koji je gori kada kašljate ili se naprežete. Ljudi sa tumorima na mozgu najčešće prijavljuju osećaj napetosti uz glavobolju. Neki pacijenti kažu da glavobolja podseća na migrene.

Foto: Shutterstock

 

Tumori mozga u potiljku mogu izazvati glavobolju sa bolom u vratu. Ako se tumor na mozgu javi u prednjem delu glave, glavobolja može da se oseća kao bol u oku ili bol u sinusima.

Lečenje

Postoji četiri glavna načina za lečenje tumora (rak) mozga:

- zračenje (radioterapija)

- hirurgija

- lečenje citostaticima (hemo terapija)

- imunološka terapija

- kombinacija svih ili bilo koje pojedine terapije.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.