Srbija na vrhu crne liste! Od ove opake bolesti najviše oboljevaju mladi: Evo šta je uzrok

Iz godine u godinu sve više ljudi u Srbiji oboleva od različitih oblika karcinoma, a ono što zabrinjava jeste da su maligne bolesti sve češće kod mladih!

Profesor doktor Vladimir Kovčin, onkolog, objasnio je da je nekada karcinom bio bolest ljudi koji su imali više od 50, 60 godina, a da se sada statistika polako izjednačava.

Dr Kovčin je naglasio da se karcinom u pet do 10 odsto javlja kao genetska bolest, odnosno nasleđe, ali da je pored toga, jedan od ključnih razloga okruženje u kom danas živimo.

-  Da bi neko oboleo od karcinoma, potrebno je da se tokom vremena u njegovom organizmu talože štetne materije i štetni faktori koji mogu da dovedu do obolevanja. Na primer, ako gledamo pre 50 godina kakva je bila situacija kada je moja generacija rasla, tada nije bilo toliko zagađenja, nije bila zagađena voda, vazduh, a s druge strane bilo je hrane koju su majke spremale, onako svežu. Nismo toliko bili izloženi kancerogenim materijama, pogotovo ne hrani tretiranoj pesticidima i konzervisanoj hrani. Tako da je bilo potrebno duže vremena da pojedini ljudi dobiju kumulativnu dozu koja će im izazvati oboljenje i to je bila onda bolest starije populacije - pojašnjava onkolog Kovčin i dodaje zašto je danas drugačija situacija:

- Sad deca kad se rađaju već ulaze u neku sredinu, u okolinu gde postoji mnogo tih štetnih faktora i mnogo brže dolazi do kumulacije, odnosno kumulativne doze koja će izazvati karcinom i to je jedan od razloga zašto se on javlja sve više i više kod mladih osoba. Ono što se jednostavno nije promenilo je pušenje, jer niko ne poštuje zakon, tako da vidite decu već u osnovnoj školi koja počinju da puše i onda je razumljivo da se karcinom kod njih javi pre 40. godine.

Foto: Shuterstock

Ishrana važna

Kako je on objasnio, jedan od ključnih faktora ove crne statistike je i obrađena hrana koju jedemo, kao i hrana koja se označava kao "dugotrajna" i "konzervisana" jer je puna aditiva.

- Sve ono što je napravljeno da bude dugotrajno obično sadrži aditive koji mogu biti štetni. Nastanak karcinoma zavisi od kumulacija štetnih faktora iz ovih namirnica i to povećava rizik od bolesti. Deca već u osnovnoj školi počinju da jedu brzu hranu i konzervirane proizvode, jer roditelji nemaju vremena da im svakodnevno pripremaju svežu hranu koja je sa pijace i spremljena tog dana. Proizvodi koji se prodaju deci u kioscima i prodavnicama su dugotrajni, često sadrže konzervanse, a taloženje tih štetnih hemikalija koje služe da održe hranu duže može dovesti do razvoja ne samo karcinoma, već i drugih digestivnih bolesti - ističe stručnjak.

Onkolog je i objasnio da kada kupujemo upakovanu i konzerviranu hranu u prodavnicama, da na deklaraciji možemo da proverimo šta se sve tu nalazi, ali i šta pogotovo da izbegavamo.

- Kada kupujete hranu, obratite pažnju na deklaracije. Postoji spisak štetnih emulgatora koji se dodaju, čak su neki od njih zabranjeni u Evropskoj uniji. Obično to na deklaraciji piše jako sitnim slovima. U principu izbegavajte proizvode sa dugim rokom trajanja ako nisu zamrznuti ili obrađeni na drugi način ili ih konzumirati što ređe i u manjoj količini - savetuje on.

Foto: Shuterstock

Napominje da suzdržavanje od štetnih namirnica i kvalitetan izbor hrane može značajno doprineti očuvanju zdravlja i smanjenju rizika od karcinoma.

Stres je važan faktor

Dr Vladimir Kovčin takođe smatra da je stres jedan od važnih faktora obolevanja ali da se on ne spominje dovoljno.

- On je taj koji ubija naš imunitet a imunitet je odgovoran za to da li će uništiti maligne ćelije. Svakog dana kod nas se stvori bar po jedna maligna ćelija, a naš imunski sistem to prepoznaje i uništava. Međutim, ako imunski sistem izgubi svoju funkciju zbog stresa, zbog različitih faktora koji dovode do pada imuniteta, onda se te maligne ćelije otrgnu kontroli i pređu onu magičnu granicu od bilion ćelija a onda više nema kontrole i dolazi do razvoja bolesti - objasnio je.

Vakcine protiv raka

Ruski naučnici razvijaju personalizovane vakcine protiv raka, a prema profesorovim rečima, na nju se može čekati još 5, 6 godina.

- Klasična vakcina aktivira imunski sistem da prepozna bakteriju ili virus, i da spreči da čovek oboli, a cilj ove je da prepozna tumorsku ćeliju i da se bori protiv nje. Radi se o mesenger RNK tehnologiji. To je neka vrsta kompjuterskog virusa, s tim što je taj virus dobro kontrolisan od strane genetskog inženjeringa. Njome proizvodimo protein koji je karakterističan za određeni tumor, odnosno za tumor baš određenog pacijenta. Tada se govori o personalizovanom pristupu. To je vakcina, koja treba da pokaže imunskom sistemu pacijenta da kod njega postoji tumor i da ga pokrene da se bori protiv tumora - rekao je prof. Kovčin.