Deca uvek trče na njegov štand! Krle bombondžija osvojio Srbiju, a ovo je njegova priča! (FOTO)

Jasim Isaki, poznatiji kao Krle bombondžija, postao je poznat širom Srbije zbog preukusnih slatkih đakonija koje se nalaze na njegovom štandu na gotovo svakoj manifestaciji u našoj zemlji.

Krle bombondžija rođen je u Dragašu na Šarplanini, u Gori kao Goranac u srcu. Kako navodi, od tada i datira njegova ljubav prema Gori.

- Od rođenja datira moja ljubav prema Gori koja traje i trajaće kako u meni tako i u mojoj porodici, kao i kod svih Goranaca. Ako bi nešto rekao o sebi - ne bih mogao, a da ne pomenem Goru: Nalazi se na Šarplanini, na krajnjem jugu Kosova i Metohije, na tromeđi Makedonije, Albanije i Kosova i Metohije, poznata kao Šaplaninska župa "Gora" srednjovekovne Srbije - kaže Krle i dodaje: 

- Naseljevaju je Goranci, a ona je zajednica sa svojim jezikom (srpskim staroštokavskim dijalektom) za koga ljubomorno kažemo da je to "naš" jezik ili "našenski". 

Foto: Privatna arhiva

Kako ističe naš sagovornik, Goranci su se oduvek bavili ovčarstvom, ali i zanatima. 

- U prošlosti stanovništvo se bavilo ovčarstvom, pa od tuda i naseljenost na velikoj nadmorskoj visini od 1.100 do 2.000 nadmorske visine, kao i zanatima. Dok bi im ovce bile u zimovniku čak do Grčke u Solunskom polju, muškarci bi odlazili u okolne zemlje i kao žilavi Gorštaci, bavili se pelivanstvom i tako zarađivali da prehrane porodicu - navodi Krle. 

Razvijanje zanata

Međutim, kada je ovčarstvo utihnulo, među Gorancima počela su da se razvijaju i druga zanimanja, a najviše zanati. 

- Godinama kasnije smanjenjem ovčarskog fonda, razvijaju se i druga zanimanja, a od kojih su najčešća: poslastičarstvo, vrsne su aščije(kuvari), pekarstvo, daleko poznate buregdžije, a kažu sami - nema ćevapa ako nije sa Gore. O nama su pisali i drugi i to rečima: To je jedan vredan, radan i pošten narod, voli svoju Goru i rado joj se vraća, veran svojoj domovini - kaže Krle.

Foto: Privatna arhiva

Večito na vetrometini, ali uvek dostojni u očuvanju svog identiteta. 1690god ne učestvuju u seobi pod Čarnojevićem, kada i kreće revanšizam nad Srpskim stanovništvo, pogotovo zbog svojih mnogobrojnih ovaca, i planine koja ih hrani.

- Cena te žrtve bila je postepeni prelazak u islam koji je trajao narednih 150 godina, kada u Gori umire i poslednja hrišćanka pod imenom Božana. Veru su prihvatili, ali Turci nisu postali, sačuvali su svoj jezik, kulturu i običaje. Na pitanje Ruskog konzula iz Prizrena: Zašto ste primili veru, oni su odgovorili: Da bi zadržali svoju čistotu, da nam Turci ne bi ženili i otimali žene. I u narednim periodima je bilo pokušaja asimilacije, ali su uvek odolevali i čuvali ljubomorno identitet - navodi Krle i dodaje:

- 1999. godine još jedno iskušenje. Tada nekoliko entuzijasta i ja osnivamo "Zavičajno udruženje Goranaca" u Beogradu, ne bi li dali podršku i pomogli svoju zajednici u Gori. Kasnije osnivamo političku organizaciju "Građansku inicijativu Goranaca i nastupamo na izbore za  Republički parlament 2008. godine, ne bi li kroz institucije učestvovali u očuvanju identiteta, a 2006. godine na pregovorima u Beču  sa Vladom Republike Srbije dajem svoj doprinos i ulažemo napore da nam se vrati opština" Gora"koja je dolaskom Euleksa neopravdano oduzeta.

Dolazak u Beograd 

Razne ekonomske i ratne turbulencije dovode do privremenog raseljavanja Gore, ali gde god bi se nastanili njihov moto je bio i jeste "Da komšiji krava bude živa i zdrava", kao i sačuvati "ono naše što nekada bejaše".

- Kako sam pomenuo pečalbu, tako su i moji roditelji u Beogradu od 1960. godine, gde ih je dočekao moj deda koji je živeo u Beogradu od 1950. godine. Osnovno zanimanje im je bilobombondžijski zanat koji su doneli sa Gore. Tada po vašarima i na većim skupovima prave i prodaju šećerene jabuke, lizalice, orasnice, svilene bombone i liciderska srca. Sve je kod nas u domu mirisalo na karamelizovan šećer, miris koji se očuvano do današnjih dana - kazao je Krle.

Foto: Privatna arhiva

Kako ističe naš sagovornik, već sa 10 godina ušao je u bombondžijski posao, a kako je rastao i on, rastao je i njegov porodični biznis. 

- Ocu sam pomagao još od malena. Sa svojih 10 godina poslužujem prvu mušteriju i to na beogradskom hipodromu, i od tada se javlja moja želja da se i u budućnosti bavim istim zanatom. Kako sam rastao tako smo i širili asortiman naših proizvoda, a i sam sam češće posećivao vašare i manifestacije. Naš prvi objekat se nalazio na Banovom brdu, u maloj radnji na samoj stanici pod imenom "Čupko-domaća radinost" osnovana osamdesetih godina, dok je u zadnje dve decenije pod sloganom "Ono naše što nekada bejaše" i tako obilazimo veliki broj manifestacija i vašara po čitavoj Srbiji - navodi Krle.

Simbolika svakog slatkiša

Razne slatke đakonije nalaze se na Krletovom štandu, a svaki proizvod napravljen ručno sa puno ljubavi samim tim svaki ima posebnu simboliku. 

- Na našim slatkim štandovima su zastupljene poslastice koje su karakteristične u svim krajevima Srbije, pa kada nas kupci pitaju: Odakle ste?, mi odgovaramo: Od Horgoša do Dragaša, jer kupce naravno zanima čiji su i odakle su proizvodi. Proizvodi su ručno rađeni od lizalica više vrsta, ušećerenih jabuka, direktno šećerenih ispred kupca,, svilenih bombona, karamela, želela raznih ukusa, tahan i ćeten alve, razne gumene bombone, kao i uvek prisutna liciderska srca i liciderski proizvodi, od kojih svaki proizvod ima i svoju simboliku - otkriva naš sagovornik i dodaje: 

- Momci bi na vašarima kupovali srca, darivali devojkama i na taj način izražavali svoja osećanja. Darivanjem liciderskog srca, joj zapravo daruje svoje. I svako licidersko srce ima i ogledalce, koje opet sa svojom simbolikom bi značilo da dok se devojka ogleda u njemu i u odrazu ugleda momka, e taj bi bio pravi. Ukoliko bi se mladom bračnom paru poklonila liciderska lutkica, priželjkujete prinovu, ukoliko poklonite neku životinjicu od te poslastice želite blagodeti na njivi i poljoprivrednim proizvodima. Liciderskom potkovicom želite sreću. Papučica se daruje nekome ko nosi epitet "papučar", a liciderska korpa bi označavala kraj veze!

Iako bombondžijski zanat odumire, Krle sa svojim porodičnim biznisom ne odustaje. Tako da se njegovi proizvodi mogu probati na gotovo svakoj manifestaciji širom Srbije. 

- Naš bombondžijski zanat još uvek se održava, iako dosta zanata odumire. Zahvaljujući Turističkoj organizaciji Srbije, Beograda i ostalih Gradova koji prepoznaju značaj i bitnost očuvanja starih zanata, sa poentom da budu isti što češće prestavljeni gradjanima. Tako sa turističkom organizacijom Beograda izlažemo i nastupamo na svim većim Gradskim manifestacijama, od karnevala brodova, Ulice otvorenog srca, beogradske zime, beogradskog manifesta, raznih dečjih festivala, a i širom Srbije - kaže Krle i dodaje:

- U saradnji sa Turističkom organizacijom Leskovca nastupamo na Leskovačkoj roštilijadi, a u saradnji sa Turističkom organizacijom Vrnjačke Banje mogu nas videti na karnevalu, kao i na brojnim manifestacijama specijalizovanih za stare zanate u Vrnjačkoj Banji. Prisutni smo u nezaobilaznom vašaru u Šapcu i Obrenovcu, kao i na berbi grožđa u Vršcu, Smederevu, Oplenačkoj Topoli. Sve te manifestacije su garant očuvanja starih zanata. Zahvaljujući njima bombondžijski zanat, i ukus karamelizovanog šećera će se još dugo osećati u mom domu!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.