Zavladao opasan trend koji može imati fatalne ishode! Srbi poludeli za lečenjem uz pomoć veštačke inteligencije

Srbi masovno traže od veštačke inteligencije da im uspostavi dijagnozu, pa čak i da im preporuči lekove! Stručnjaci kažu da je to veoma opasno i da može biti pogubno po zdravlje, ali i život.

Ovaj podatak ne iznenađuje, s obzirom na to da su ranija istraživanja pokazala da se čak 95 odsto građana Srbije bar jednom "lečilo" preko Gugla, po čemu smo evropski rekorderi.

Doktor Igor Pantić je istakao da veštačka inteligencija može biti korisna lekarima kada treba da postave dijagnozu, ali da sa druge strane može naštetiti pacijentima.

- Modeli poput Čet GPT-ja imaju u osnovi veliko znanje, ponekad i veće nego stručnjaci iz neke oblasti, ali problem je što nemaju iskustvo u radu sa pacijentima - rekao je doktor Pantić i objasnio zašto ovo može biti problem:

- Kada razgovarate sa čovekom, specijalistom, i postavite mu pitanje da li nešto sme ili ne sme da se uradi, on će vam postaviti nekoliko potpitanja i skupiće dovoljno informacija da vam da konačan odgovor - kaže naš sagovornik.

Foto: Shuterstock

Isti simptom, više uzroka

Kako je rekao, problem je u tome što pitanja koja ljudi postavljaju veštačkoj inteligenciji ne sadrže sve neophodne informacije.

- Moramo biti svesni svog ograničenog medicinskog znanja i uvek se konsultovati sa lekarom, koji će nam pojasniti simptome. Veštačka inteligencija ne može biti krajnji donosilac odluke, odnosno dijagnoze. Odgovornost će, bar u doglednom periodu, još uvek biti na lekaru specijalisti - zaključio je dr Igor Pantić.

Sa njim se složio i doktor Momčilo Jakovljević, koji smatra da treba iskoristiti znanja ovih tehnologija, ali da ih uvek treba proveriti sa doktorom.

- Anamneza, odnosno razgovor doktora i pacijenta je pola dijagnoze. U medicini postoji izraz diferencijalna dijagnoza - jedan isti ili sličan simptom može da bude znak više bolesti. Na primer, pacijent se žali na bol u stomaku s desne strane. Ne ume da objasni da li je bol kontinuiran, da li se širi naniže ili naviše. Ovaj simptom može da ukaže na slepo crevo, bubreg, žučnu kesu, debelo crevo, a može da bude i zbog kičme. Prema tome, niko ne može proceni da li je to dobro osim iskusnog specijaliste - objasnio je Jakovljević.

Foto: Shuterstock

Gubljenje glave

Veliki problem je u tome što se ljudi konsultuju sa veštačkom inteligencijom i oko upotrebe lekova.

Da je to opasno, ukazuju i rezultati istraživanja - veštačka inteligencija odgovorila je tačno na samo deset od 39 pitanja koja su se odnosila na lekove. Na ostala pitanja odgovori su bili ili nepotpuni ili netačni.

- Suviše daleko ćemo otići ukoliko veštačka inteligencija na osnovu podataka koje dobija od poluobrazovanog, obrazovanog ili neobrazovanog čoveka bude propisivala lekove. Neko će izgubiti glavu. Vrlo je diskutabilno pričati o tome - naglasio je dr Jakovljević.

Da je traženje zdravstvenih saveta na internetu opasno potvrđuje i Ljubiša Bojić, stručnjak u oblasti veštačke inteligencije, jer kako kaže, iako veštačka inteligencija daje smislene odgovore, zapravo ne razume šta je pitamo.

- Iako možemo dobiti odgovore koji su mnogo bolje izrečeni nego što bi doktor mogao da nam kaže, problem je u tome što algoritam u stvari ne razume, sve je to jedna velika simulacija i zato može biti veoma opasno - kazao je Bojić.