I rudnik može da postane zelena oaza: Nova era rudarske industrije - Od devastacije do održivog razvoja

Svet se menja - i sa njim načini na koje koristimo prirodne resurse. Rudarstvo, nekada viđeno kao jedna od najštetnijih industrijskih grana po životnu sredinu, danas se nalazi pred velikom transformacijom.

Savremeni rudarski sektor sve više prihvata održive prakse, ulaže u ekološku obnovu prostora i teži ka tome da ostavi pozitivan trag u zajednicama u kojima deluje. Ta promena ne dolazi lako, ali primeri širom sveta - pa i u Srbiji - pokazuju da je zelena tranzicija rudarske industrije ne samo moguća već i neophodna.

Dugi niz godina rudnici su ostavljali za sobom pustoš - ogoljene površine, zagađene vode, uništene pejzaže i narušeni kvalitet vazduha. Međutim, napredak u tehnologiji i sve veći pritisak javnosti i zakonodavaca doveli su do toga da se i rudarske kompanije okrenu odgovornom poslovanju.

Umesto da iza sebe ostavljaju "crne tačke" na karti, mnogi rudnici danas planiraju dugoročnu rekultivaciju i revitalizaciju zemljišta - često i pre nego što eksploatacija uopšte počne.

Rekultivacija je kompleksan proces. Ne svodi se samo na sadnju drveća. Ona obuhvata niz faza: stabilizaciju tla kako bi se sprečilo dalje propadanje, obogaćivanje zemljišta hranljivim materijama i materijalima pogodnim za rast biljaka, izbor biljnih vrsta koje odgovaraju lokalnim uslovima, kao i dugoročno praćenje stanja vazduha, vode i tla. Cilj je da se stvori nova, održiva ravnoteža između čoveka i prirode, koja će imati dugotrajan pozitivan uticaj.

Foto: Kompanija Zi Đin

Konkretni rezultati

U Srbiji se već beleže konkretni rezultati koji pokazuju da održivo rudarstvo nije samo teorija. Gradovi poput Bora i Majdanpeka, koji su decenijama nosili teret rudarskih aktivnosti, danas postaju centri ekološke obnove. Ključnu ulogu u ovoj transformaciji ima kompanija "Srbija Ziđin majning", koja aktivno sprovodi rekultivaciju i ulaže u modernizaciju rudarskih procesa.

Na lokaciji Čukaru Peki, koja se razvija kao prvi "zeleni rudnik" u Srbiji, do sada je uloženo više od 92,5 miliona dolara u mere zaštite životne sredine - uključujući ozelenjavanje, formiranje zaštitnih zona i sofisticirani sistem ekološkog monitoringa. U okviru šireg delovanja, "Srbija Ziđin koper" je uložio oko 270 miliona dolara u ekološke projekte, što je četiri puta više od obaveza prema ugovoru o strateškom partnerstvu.

Samo u rekultivaciju uloženo je više od 38 miliona dolara, a rezultati su vidljivi: više od 370 hektara zemljišta je očišćeno, uređeno i ozelenjeno, posađeno je preko 1,2 miliona sadnica, a posebna pažnja posvećena je revitalizaciji ekosistema, uređenju vodotokova i modernizaciji industrijskih postrojenja, uključujući topionicu.

Foto: Kompanija Zi Đin

Novo Cerovo, najmlađi rudnik u sastavu "Srbija Ziđin kopera", u poslednjih pet godina doživeo je pravu ekološku transformaciju. Mnogo truda stoji iza ozelenjenih 205.400 kvadratnih metara površine i posađenih 46.900 sadnica. Rudnikom se upravlja na klimatski neutralan način, rudu i raskrivku prevoze električni kamioni, a jalovinom se upravlja na odgovoran način. Dokaz društveno i ekološki odgovornog rudarstva je i sprovođenje delotvornih planova rekultivacije i rehabilitacije.

Ove mere nisu samo estetske prirode. One imaju duboku ekološku i društvenu vrednost.

Rekultivisana zemljišta su otpornija na eroziju, obnavljaju biodiverzitet i poboljšavaju mikroklimu. Za lokalno stanovništvo to znači čistiji vazduh, zdraviju životnu sredinu i potencijal za razvoj novih delatnosti - turizma, obrazovanja, pa čak i proizvodnje obnovljive energije.

Brojni primeri

U svetu postoje brojni primeri gde su bivši rudarski lokaliteti pretvoreni u multifunkcionalne prostore. Nemačka je jedan od predvodnika ovakvih transformacija. Landšaftspark Hoevard i Landšaftspark Duisburg-Nord nekada su bili industrijska središta, a danas su prostori za rekreaciju, sport, umetnost i obrazovanje. Ove lokacije ne brišu prošlost - naprotiv, spajaju industrijsku baštinu sa savremenim potrebama društva, čime doprinose očuvanju kolektivne memorije i održivom razvoju.

Foto: Kompanija Zi Đin

Ono što je donedavno bilo nezamislivo - da rudnik može biti simbol zaštite prirode - danas postaje nova stvarnost. Sve ove priče iz Evrope i sveta jasno pokazuju - rudarske aktivnosti ne znače kraj!

Naprotiv, uz ozbiljna ulaganja, tamo gde su nekad bili kopovi mogu da niču novi parkovi, sportske zone i prostori za život!

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.