Danas je praznik nad praznicima: Obeležavamo Vidovdan - simbol Srbije

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju Vidovdan, verski i državni praznik, za koji se vezuju brojni događaji iz srpske istorije.

U hrišćanskom kalendaru ne postoji svetac sa ovim imenom, ali je Vidovdan obeležen crvenim slovom. Praznuje se od 1892. godine, kada ga je Srpska pravoslavna crkva stavila u kalendar u zagradu iza proroka Amosa i kneza Lazara.

Najvažniji događajo u istoriji Srbije dogodili su se na Vidovdan, a najpre Kosovski boj 1389. godine, zbog koga se prepliću istorija i narodna verovanja i običaji. Kosovska bitka postala je ključna odrednica srpske istorije, upravo zbog svesne žrtve. 

Foto: Wikipedija/Drustvene mreže

Upravo na Vidovdan 1914. godine, Gavrilo Princip, ubio je Franca Ferdinanda Habzburškog, prestolonaslednika Austrougarske, što je iskorišćeno kao izgovor za početak Prvog svetskog rata.

Nakon pet godina od ubistva Franca Ferdinanda, na isti dan, potpisan je Versajski mirovni sporazum, između zemalja Antante i Nemačke, vinovnice Prvog svetskog rata.

Plod srpske pobede u tom ratu bilo je obrazovanje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, čime su ostvareni srpski ratni ciljevi i okupljanje pod jednim državnim krovom zemalja za koje je Srbija bila zainteresovana. U to vreme, to je doživljeno kao konačno ostvarenje nacionalnih ciljeva.

Foto: printscreen wikipedia/drustvene mreze

Ustavotvorna Skupština Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca izglasala je prvi Ustav zajedničke drzave, Vidovdanski ustav, na današnji praznik 1921. godine. Tada je država proglašena ustavnom, parlamentarnom monarhijom s dinastijom Karađorđević na čelu.

Vidovdanski ustav bio je na snazi sve do 1929. godine, kada ga je kralj Aleksandar Karađorđević suspendovao pošto je zaveo ličnu vladu kako bi stabilizovao prilike u zemlji.

Na Vidovdan 1881. godine potpisana je Tajna konvencija između Srbije i Austrougarske, plod razočarenja kneza Milana Obrenovića ponašanjem Rusije, počev još od nametanja Sanstefanskog sporazuma marta 1878, kada je Rusija pokušala, na štetu Srba, da stvori Veliku Bugarsku. Velike sile su potom na Berlinskom kongresu delom izašle u susret srpskim težnjama, pored teritorijalnog proširenja priznata je i potpuna suverenost.

Potpisivanjem Tajne konvencije Srbiji je obezbeđen mir, stabilnost, i ozbiljan ekonomski uspon tokom narednih decenija.

Na Vidovdan 1948, u Bukureštu je objavljena Rezolucija o stanju u KPJ kojom je sovjetski vođa Staljin, posredstvom Informacionog biroa komunističkih partija (Informbiro ili Kominform) osporio vrh KPJ. Rezolucijom su pozvane zdrave snage da zbace čelnike KPJ,zbog revizionizma. Pokazaće se, taj događaj, odnosno odbacivanje Rezolucije Informbiroa, trasiraće potonju nesvrstanu politiku Jugoslavije.

Na Vidovdan 2001. godine, Tribunalu za bivšu Jugoslaviju u Hagu, izručen je Slobodan Milošević, prethodno predsednik Srbije i Savezne republike Jugoslavije, a tadašnje vlasti tvrdile su da se radilo o neobičnoj slučajnosti, te da niko nije primetio o kom datumu je reč.

Foto: Maša Banđur

Verovanja i običaji

Vid je smatran vrhovnim božanstvom, "Bogom nad bogovima" starih Slovena, a svi ostali polubogovima. Verovalo se da je Vid svevideće božanstvo, pa se Vidovdan smatra i praznikom za oči, odnosno praznikom koji "otvara oči".

Ime boga Vida u kog su verovali stari Sloveni najvećim delom odredilo je običaje koji se vezuju za današnji dan. Smatra se da, ono što čovek vidi za Vidovdan, u tome će kasnije imati uspeha.

U selima pod Fruškom gorom, na primer, na praznik izjutra seljaci su se umivali rosom i pri tome govorili: "Oj Vidove, Vidovdan, što ja očima video, to ja rukama stvorio".

Kod Banatskih Hera, majke su na Vidovdan dovodile svoje kćerke do plota, a ove bi se obraćale svecu: "Vido, Vidovdane, što god očima vidim, sve da znam raditi".

U nekim su pak krajevima iznosili na videlo svoje tapije i obligacije, u drugim su vadili novac iz kase i brojali ga.