Poljoprivrednici, jedan dan pravi razliku: Evo kako da vam godina bude rodna

U narodnim običajima, poljoprivreda je bila veoma povezana sa duhovnim ritualima, a jedan od posebno važnih običaja jeste oranje prve brazde na Veliki četvrtak.

U narodnim običajima poljoprivreda nikada nije bila samo rad, već i deo duhovnog života. Svaka setva i žetva imale su svoje rituale, a jedan od najpoznatijih običaja bio je oranje prve brazde samo nekoliko dana pred Uskrs. Verovalo se da upravo tada zemlja ima posebnu snagu i da će rod biti bogat i zdrav.

Veliki četvrtak je u hrišćanskom kalendaru dan sećanja na Tajnu večeru. Međutim, u narodu se taj datum povezao i sa prirodom. Seljaci su verovali da ako tog dana ore prvu brazdu, cela godina će biti rodna. U poljima su se čule pesme, a oranje je pratila prava mala svečanost.

U nekim krajevima Srbije, domaćin bi tog jutra poneo svečanu odeću i uz molitvu započinjao oranje. Na plug se stavljala crvena traka ili grančica bosiljka, kao zaštita od uroka i nesreće.

U brazdu se često ubacivala šaka žita ili zrno pasulja, kao znak želje da polje bude plodno i bogato.

Foto: Informer TV/ Prve info

Zašto baš Veliki četvrtak?

Verovalo se da se tog dana "budi" zemlja i da je spremna da primi seme. Narod je govorio: "Ko tog dana ore, imaće žita kao peska u reci." U nekim selima čak se nije smelo započeti oranje pre Velikog četvrtka, jer bi se smatralo da će usevi biti slabi.

Oranje prve brazde nije bilo samo posao - bilo je i okupljanje. Komšije su pomagale jedne drugima, a posle bi se domaćinovi ukućani i susedi počastili hlebom, sirom i rakijom. Tako je polje postajalo i mesto druženja, ne samo rada.

Danas se poljoprivreda oslanja na moderne mašine i raspored setve diktiraju agrotehnički kalendari. Ipak, u nekim selima i dalje se čuva običaj oranja brazde na Veliki četvrtak, makar i simbolično. On nas podseća da su naši preci rad u polju doživljavali kao svetinju i da su prirodu poštovali jednako kao i veru.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.