Poljoprivrednici, jedan dan pravi razliku: Evo kako da vam godina bude rodna

U narodnim običajima, poljoprivreda je bila veoma povezana sa duhovnim ritualima, a jedan od posebno važnih običaja jeste oranje prve brazde na Veliki četvrtak.

U narodnim običajima poljoprivreda nikada nije bila samo rad, već i deo duhovnog života. Svaka setva i žetva imale su svoje rituale, a jedan od najpoznatijih običaja bio je oranje prve brazde samo nekoliko dana pred Uskrs. Verovalo se da upravo tada zemlja ima posebnu snagu i da će rod biti bogat i zdrav.

Veliki četvrtak je u hrišćanskom kalendaru dan sećanja na Tajnu večeru. Međutim, u narodu se taj datum povezao i sa prirodom. Seljaci su verovali da ako tog dana ore prvu brazdu, cela godina će biti rodna. U poljima su se čule pesme, a oranje je pratila prava mala svečanost.

U nekim krajevima Srbije, domaćin bi tog jutra poneo svečanu odeću i uz molitvu započinjao oranje. Na plug se stavljala crvena traka ili grančica bosiljka, kao zaštita od uroka i nesreće.

U brazdu se često ubacivala šaka žita ili zrno pasulja, kao znak želje da polje bude plodno i bogato.

Foto: Informer TV/ Prve info

Zašto baš Veliki četvrtak?

Verovalo se da se tog dana "budi" zemlja i da je spremna da primi seme. Narod je govorio: "Ko tog dana ore, imaće žita kao peska u reci." U nekim selima čak se nije smelo započeti oranje pre Velikog četvrtka, jer bi se smatralo da će usevi biti slabi.

Oranje prve brazde nije bilo samo posao - bilo je i okupljanje. Komšije su pomagale jedne drugima, a posle bi se domaćinovi ukućani i susedi počastili hlebom, sirom i rakijom. Tako je polje postajalo i mesto druženja, ne samo rada.

Danas se poljoprivreda oslanja na moderne mašine i raspored setve diktiraju agrotehnički kalendari. Ipak, u nekim selima i dalje se čuva običaj oranja brazde na Veliki četvrtak, makar i simbolično. On nas podseća da su naši preci rad u polju doživljavali kao svetinju i da su prirodu poštovali jednako kao i veru.