Ova žitarica "oduvaće" kukuruz: Odlično podnosi sušu, a troškovi setve niski

Poslednjih godina sirak je sve zastupljeniji na poljima jer dobro podnosi sušu i toplu klimu, a troškovi setve su neznatno niži zbog semena koje je jeftinije u odnosu na kukuruz.

Poljoprivrednici koji su se odlučili da seju sirak privode setvu kraju. Ratar iz Bačkog Petrovca Daniel Spevak posejao je nedavno sirak zrnaš i očekuje dobar rod. Do pre dve godine sejao je sirak metlaš i imao ugovorenu proizvodnju, ali više na tržištu ne postoji potreba za metlicama.

- Sada sejem sirak zrnaš, koji se koristi u stočnoj hrani i u potpunosti zamenjuje kukuruz, a tražen je u mešaonama hrane. Zrno sadrži visok procenat proteina i skroba, što ga čini odličnom stočnom hranom. Prednost sirka ogleda se i u tome šta ga ne napada kukuruzna zlatica - rekao je Zorki Delić za Dnevnik i dodao:

Sirak otporniji na tropsku klimu

- Sirak se malo kasnije seje nego kukuruz, ali se ranije žanje. Otporniji je na tropsku klimu i skuplji nego kukuruz. Sada je kilogram zrna sirka 33 dinara, a kukuruza 24 dinara. Uvek je sirak za trećinu skuplji nego kukuruz.

Foto: Shutterstock

Daniel Spevak je u žetvi prošle godine imao oko pet tona sirka po hektaru, što je solidan prinos imajući u vidu da je rod kukuruza lane podbacio zbog suve i tople klime.

Po rečima dr Vladimira Sikore s novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, poljoprivredna praksa, u zavisnosti od primene, razlikuje više agronomskih formi sirka.

- Sirak metlaš predstavlja sirovinu za metlarsku industriju i kao takav se gaji u regionima u kojim se proizvode metle. Površine pod tim sirkom zavise od potreba za sirovinom - sirkovom slamom, i svake godine su između 500 i 800 hektara - kaže sagovornik dr Vladimira Sikore.

Na tržištu domaće i strano seme

U Vojvodini se sirak zrnaš i sirak metlaš seju na dve lokacije: na severu, na potesu Kanjiža-Senta, i u Južnobačkom okrugu, u opštinama Bački Petrovac, Pivnice i Selenča. Površine koje zauzimaju sirkovi nisu poznate. 

Foto: Shutterstock

Poznato je da poljoprivrednici zbog tropske klime traže alternativne biljne vrste u zasnivanju poljoprivredne proizvodnje i da sirak iz godine u godinu postaje zamena za kukuruz. Posebno na područjima gde je lošiji kvalitet zemljišta.

Sirak za zrno, objašnjava Sikore, gaji se radi zrna koje se koristi isto kao i zrno kukuruza i menja ga u krmnim smešama. Površine pod ovim sirkom se iz godine u godinu povećavaju, posebno u sušnim regionima, u kojim se ne mogu postići odgovarajući prinosi kukuruza.

- U stresnim uslovima kakve smo imali prošle godine, prinosi zrna sirka su bili od pet do šest tona po hektaru. Krmni i silažni sirkovi služe za proizvodnju kabaste stočne hrane i kao takvi su veoma cenjeni kod stočara - kaže Sikore.

Foto: Shutterstock

Kako kaže, ovi sirkovi su značajni pre svega u regionima u kojim je proizvodnja kabaste stočne hrane od ostalih biljnih vrsti limitirana uslovima sredine, odnosno stresom usled nedostatka vlage i visokih temperatura.

- Poslednjih godina postaju interesantni i sirkovi kod kojih se dobija velika količina biomase, do 100 tona po hektaru. Ovi sirkovi su interesantni za biogasna postrojenja i realno je očekivati da će njihova proizvodnja sve više dobijati na značaju - naveo je sagovornik.

BONUS VIDEO

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.