Ova žitarica "oduvaće" kukuruz: Odlično podnosi sušu, a troškovi setve niski

Poslednjih godina sirak je sve zastupljeniji na poljima jer dobro podnosi sušu i toplu klimu, a troškovi setve su neznatno niži zbog semena koje je jeftinije u odnosu na kukuruz.

Poljoprivrednici koji su se odlučili da seju sirak privode setvu kraju. Ratar iz Bačkog Petrovca Daniel Spevak posejao je nedavno sirak zrnaš i očekuje dobar rod. Do pre dve godine sejao je sirak metlaš i imao ugovorenu proizvodnju, ali više na tržištu ne postoji potreba za metlicama.

- Sada sejem sirak zrnaš, koji se koristi u stočnoj hrani i u potpunosti zamenjuje kukuruz, a tražen je u mešaonama hrane. Zrno sadrži visok procenat proteina i skroba, što ga čini odličnom stočnom hranom. Prednost sirka ogleda se i u tome šta ga ne napada kukuruzna zlatica - rekao je Zorki Delić za Dnevnik i dodao:

Sirak otporniji na tropsku klimu

- Sirak se malo kasnije seje nego kukuruz, ali se ranije žanje. Otporniji je na tropsku klimu i skuplji nego kukuruz. Sada je kilogram zrna sirka 33 dinara, a kukuruza 24 dinara. Uvek je sirak za trećinu skuplji nego kukuruz.

Foto: Shutterstock

Daniel Spevak je u žetvi prošle godine imao oko pet tona sirka po hektaru, što je solidan prinos imajući u vidu da je rod kukuruza lane podbacio zbog suve i tople klime.

Po rečima dr Vladimira Sikore s novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo, poljoprivredna praksa, u zavisnosti od primene, razlikuje više agronomskih formi sirka.

- Sirak metlaš predstavlja sirovinu za metlarsku industriju i kao takav se gaji u regionima u kojim se proizvode metle. Površine pod tim sirkom zavise od potreba za sirovinom - sirkovom slamom, i svake godine su između 500 i 800 hektara - kaže sagovornik dr Vladimira Sikore.

Na tržištu domaće i strano seme

U Vojvodini se sirak zrnaš i sirak metlaš seju na dve lokacije: na severu, na potesu Kanjiža-Senta, i u Južnobačkom okrugu, u opštinama Bački Petrovac, Pivnice i Selenča. Površine koje zauzimaju sirkovi nisu poznate. 

Foto: Shutterstock

Poznato je da poljoprivrednici zbog tropske klime traže alternativne biljne vrste u zasnivanju poljoprivredne proizvodnje i da sirak iz godine u godinu postaje zamena za kukuruz. Posebno na područjima gde je lošiji kvalitet zemljišta.

Sirak za zrno, objašnjava Sikore, gaji se radi zrna koje se koristi isto kao i zrno kukuruza i menja ga u krmnim smešama. Površine pod ovim sirkom se iz godine u godinu povećavaju, posebno u sušnim regionima, u kojim se ne mogu postići odgovarajući prinosi kukuruza.

- U stresnim uslovima kakve smo imali prošle godine, prinosi zrna sirka su bili od pet do šest tona po hektaru. Krmni i silažni sirkovi služe za proizvodnju kabaste stočne hrane i kao takvi su veoma cenjeni kod stočara - kaže Sikore.

Foto: Shutterstock

Kako kaže, ovi sirkovi su značajni pre svega u regionima u kojim je proizvodnja kabaste stočne hrane od ostalih biljnih vrsti limitirana uslovima sredine, odnosno stresom usled nedostatka vlage i visokih temperatura.

- Poslednjih godina postaju interesantni i sirkovi kod kojih se dobija velika količina biomase, do 100 tona po hektaru. Ovi sirkovi su interesantni za biogasna postrojenja i realno je očekivati da će njihova proizvodnja sve više dobijati na značaju - naveo je sagovornik.

BONUS VIDEO