• aktuelno
Dnevne novine
SRBIJA
Informer

Izvor: tanjug

23.03.2020

10:52

PRAVNICI OCENJUJU: Ko tuži izgubiće, nema odgovornosti države zbog koronavirusa

Vesti

PRAVNICI OCENJUJU: Ko tuži izgubiće, nema odgovornosti države zbog koronavirusa

Podeli vest

Pravnici smatraju da sudovi neće udovoljavati zahtevima privrednih subjekata i građana koji se nakon ukidanja vanrednog stanja u Srbiji usled epidemije korona virusa odluče da tuže državu za izgubljenu dobit ili pretrpljenu duševnu bol.

Ukazuju da je epidemija Covida 19 “viša sila” - događaj koji se nije mogao ni izbeći ni sprečiti, a restriktivne mere i pojedina ustavna ograničenja u vanrednom stanju uvedeni su, kako ocenjuju pravnici, upravo zbog sprečavanja širenja korona virusa i zaštite ustavnih prava -na zdravlje i na život.

Premijerka Ana Brnabić je u petak izjavila da očekuje tužbe protiv države upravo zbog uvedenih mera i ograničenka niza prava građanima i privrednim subjektima, koje je vlada naložila radi sprečavanja širenja virusa Covid 19.

Tužbu može da sudu podnese ko smatra da mu je neko pravo povređeno, ali je pitanje da li će sud tu tužbu usvojiti ili je odbiti kao neosnovanu.

Advokat Dušan Bratić za Tanjug je siguran da naknadu u ovoj situaciji ne može da dobije niko.

“Po Ustavu na jednoj strani Republika Srbija urecuje i obezbeduje sistem javnog zdravlja, a na drugoj strani odgovara za materijalnu i nematerijalnu štetu koju nezakonitim ili nepravilnim radom, odnosno skrivljeno, prouzrokuje državni organ ili imalac javnog ovlašcenja. Ovde, s obzirom na prirodu i okolnosti dogadaja i preduzete mere koje je predložila medicinska nauka i struka, na prvi pogled krivica države izostaje, pa nema uslova za naknadu štete”, smatra Bratić.

Istovremeno dodaje, da takozvana objektivna odgovornost - dakle bez obzira na krivicu, jeste zakonom ustanovljeni vid odgovornosti za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti, pa kako epidemija zaraze nije ni stvar ciji je imalac država ni njena delatnost, Bratić isključuje i taj oblik odgovornosti države.

Dodaje da nema odgovornosti države ni po osnovu zakonom predviđenih posebnih slučajeva odgovornosti jer ovde nisu po sredi ni javna manifestacija, teroristički akti, demonstracije, niti je država obustavila vršenje poslova od opšteg interesa niti uskratila neophodnu pomoć.


Kada je u pitanju viša sila, događaj čije se dejstvo nije moglo ni predvideti, ni izbeći ili otkloniti, Bratić kaže da se u ovom slučaju možda mogla predvideti epidemija, ali da se po svoj prilici ne bi mogla izbeći ili otkloniti.

Foto: Insajder/Zoran Sinko

 



To je dodaje, irelevantno za odgovornost države ili drugog pravnog lica u konkretnom slučaju, jer viša sila isključuje objektivnu odgovornost za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti, a epidemija, kaže, nije ni stvar ni delatnost.

On očekuje da će pojedini privrednici svakako sagledati mogućnosti naknade štete sudskim putem, a da će sudovi suditi po Ustavu i zakonima.

Advokat Nebojša Janković u izjavi za Tanjug navodi da je nesporno da privredni subjekti koji ne prodaju svoju robu i usluga trpe štetu u i ostaju bez dobiti, kao i da su uzrok tome mere Vlade.

“Da gube dobit nesporna je činjenica , sve mere vlade su preduzete zbog zaštite mnogo viših interesa, a to su zdravlje i životi ljudi”, rekao je Janković.

Ističe da su pravo na život i zdravlje ustavne kategorije i ne veruje da će sudovi, ukoliko bude podnetih tužbi protiv države, da presude u korist tužilaca.

Janković napominje da države mogu da pomognu privredi kroz usklađivanje svoje ekomoske politike, te da ekonomskim i fiskalnim merama olakšaju privredi pretrpljene gubitke.

“Konkretno, odlaganjem ili smanjenjem plaćanja javnih dazbina za vreme, pa i neki period posle ukidanja vanrednog stanja, kreditiranjem, kao i preduzmanjem nekih posebnih mera socijalne i druge pomoći licima koje privatni sektor otpusti”, naveo je advokat Janković.

Na taj način, dodao je, država može da pomogne i privredi, preuzimajući brigu o njenim doskorašnjim radnicima...

Njegov kolega Bratić smatra da država već planira adekvatne mere ekonomske politike.

“Slobodno bih ukazao da bi država radi obezbeđenja socijalne pravde mogla i trebala da posegne za ograničenom nacionalizacijom u pojedinim sektorima privrede“, naveo je Bratić.

Advokatska kancelarija Gecić je ukazala da srpsko pravo reguliše višu silu na uopšten način u Zakonu o obligacionim odnosima.

Zakon, kako navodi, predvida da su slučajevi više sile samo one okolnosti koje su nastale nakon zaključenja ugovora koje se nisu mogle spreciti, otkloniti ili izbeći.

Kao viša sila najčešce se pojavljuje prirodni događaj (na primer zemljotres, poplava), ali to mogu biti, na primer, ratovi, zabrane uvoza, izvoza i slično.

Viša sila je u obligacionom odnosima tipičan razlog oslobođenja odgovornosti za štetu (objektivna odgovornost).

Često se po pravilu u ugovorima predviđaju sve buduće okolnosti koje mogu nastati, na koje ugovorne strane ne mogu uticati, a koje čine ispunjenje ugovora trajno ili privremeno nemogućim.

Ako se ostvare pretpostavke primene odredaba o višoj sili, moguća je obustava ispunjenja ili raskid ugovora..

U tom kontekstu, kancelarija Gecić ukazuje privrednicima da samo ako su okolnosti koje se tiču pandemije pogodile biznis ni oni neće odgovarati za štetu ugovornom partneru ukoliko mu nisu isporučili uslugu ili robu na vreme.

Dodaje i da kako Covid-19 pandemija progresira i kako se sve više ograničavajućih mera uvodi kako u Srbiji, tako i u EU, ova pandemija sve više dobija karakteristike više sile zbog koji se ugovori u privredi jednostavno ne mogu izvršiti iz razloga koji je van kontrole ugovornih strana.

Postovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama: Facebook, Instagram, Youtube, Viber.

Pridružite se i saznajte prvi najnovije informacije.

Naše aplikacije možete skinuti na:


Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari
Milutin

pre 4 godine

Svaka tužba za izgubljenu vanrednu korist u vanrednim uslovima mora odmah da proizvede kontratužbu države protiv tih privrednih, političkih i svih drugih subjekata. Jer svaka takva tužba u svojoj suštini ima iskazano htenje ka što većem širenju korona virusa među ljudima. Jer neostvarena dobit bi se proporcionalno smanjivala sa uvećanjem broja zaraženih/obolelih/umrlih, uništavanjem države tj. žitelja Srbije. U tom svetlu bi se takva tužba morala smatrati kao naknadni pokušaj tih subjekata da nanesu onu štetu državi koju nisu uspeli naneti organizovanom samozaštitom države koju je ona legitimno preduzela da bi ostvarila željenu volju većine. A željena volja većine je ŽIVOT. I svaka takva tužba bi bila tužba protiv života. Neoprostivo i za nikad dozvoljeno da bude zaboravljeno. Kao genocid.

sledeća vest

Politika

TV

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske
"Bosanski lonac" pred pucanjem?!

Tenzije u Bosni i Hercegovini: Mile Bosnić o odlukama Kristijana Šmita i potencijalnoj krizi Republike Srpske

Gost "Info jutra" na Informer televiziji bio je predsednik udruženja Krajišnika Mile Bosnić koji je govorio o spletu velikih tenzija sa izvorištem u odlukama Kristijana Šmita, visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini kojeg Banjaluka ne priznaje, a koje su išle direktno na štetu Republike Srpske uoči presude protiv lidera Republike Srpske Milorada Dodika i o tretnjama da se ovaj splet okolsnosti izrodi u najveću krizu od potpisivanja Dejtonskog sporazuma, a samu Srpsku dovede na korak od proglašenja samostalnosti.

23.12.2024

10:51

Hronika

Sport

Planeta

Zabava

JOŠ Zabava VESTI

Magazin

Džet set