JASNO I DECIDIRANO ODBIJAM DA PRIČAM O TOME, TO JE STVAR STRUKE Dr Stevanović: Svako opuštanje može SKUPO DA NAS KOŠTA
Podeli vest
I pored porasta broja inficiranih i obolelih, možemo reći da je kriva broja obolelih u okviru onoga što smo pokušali da uradimo i što moramo da nastavimo da pokušavamo i dalje, kaže u uskršnjem intervjuu za "Blic" Goran Stevanović, direktor Klinike za infektivne i tropske bolesti.
On objašnjava da se primećuje rast, ali da je on linearan, a ne eksponencijalan, što nam daje dovoljno vremena da primenimo sve potrebne mere u sprečavanju širenja infekcije i lečenju obolelih.
Direktor Infektivne klinike KCS Goran Stevanović izjavio je da kovid bolnice nemaju problema sa upravljanjem medicinskog infektivnog otpada, dodajući da se poštuju uobičajne procedure koje su sada pojačane zbog povećane količine otpada, a onda objasnio kako građani treba da odlažu iskorišćenu zaštitnu opremu
12.04.2020
18:06
Da li možete da kažete da smo izbegli italijanski scenario?
- Zasad jesmo, ali to nikako ne znači da možemo da se opustimo, prekinemo ili smanjimo mere izolacije ili pomislimo da je opasnost prošla. Samo zahvaljujući velikom radu, naporu i angažovanju svih uključenih u sprovođenje mera kontrole epidemije i zahvaljujući poštovanju mera najvećeg broja naših sugrađana, uspeli smo da do sada epidemiju držimo pod kontrolom. Ipak, svako opuštanje, svako popuštanje pažnje ili neozbiljnost mogu biti opasni i mogu nas skupo koštati.
Kada se okrenete iza sebe, koje Vaše poteze i poteze Kriznog štaba biste ocenili kao dobre, a šta biste uradili drugačije?
- Sada je vreme teške i naporne borbe, detaljne analize će se praviti kada se epidemija završi i verovatno će se mesecima, ako ne i godinama svi dostupni podaci analizirati. Tek nakon toga ćemo znati gde smo sve grešili. I to je najbitnije da bi se greške ispravile u pripremama za neku sledeću epidemiju, kao što smo i mi učili na greškama svih naših prethodnika koji su se borili sa drugim epidemijama. Ono što sa sigurnošću mogu da kažem jeste da sam ponosan na sve zdravstvene radnike, kao i na sve prateće službe koje su se od samog početka nesebično i u potpunosti angažovale u kontroli epidemije i zahvalan sam na časti da radim sa njima. Bilo je izuzetno teško i kompleksno reorganizovati celi sistem države da podrži zdravstveni sistem u ovom odsudnom trenutku, i izuzetno sam zahvalan što su sve preporuke struke uvažene, kao i potrebe za neophodnom opremom i lekovima.
Imamo li dovoljno respiratora i, što je još važnije, anesteziologa da prebrodimo ovu krizu?
- Zdravstvene ustanove su i pre početka epidemije posedovale izvestan broj respiratora. Tokom dosadašnjeg perioda nabavljen je veliki broj ovih aparata sa svom potrebnom pratećom opremom. Sve je to raspoređeno tako da se sa kadrom kojim raspolažemo i uz njegovu preraspodelu najadekvatnije iskoristi. Podaci o broju ljudi koji su na respiratorima i o ukupnom broju respiratora jasno govore da ih trenutno imamo dovoljno, ali adekvatnost njihovog broja pre svega zavisi od broja obolelih kojima će oni trebati. A taj broj i dalje zavisi samo od našeg ponašanja i poštovanja mera samoizolacije i distanciranja. Ako se mere ne budu poštovale, doći ćemo u situaciju da nam ni ovaj broj aparata neće biti dovoljan.
Zašto je bitno da dane Vaskrs provedemo u kućama?
- Kao i svakog vikenda do sada, kao uostalom i svakog dana od početka epidemije, neophodno je da napravimo distancu između sebe, da ne dozvolimo virusu da pređe s jedne osobe na drugu i da na taj način smanjimo broj obolelih i dalje usporimo širenje virusa. Jedino tako možemo sačuvati živote i zdravlje naših sugrađana i nas samih. Osnovni zadatak svih nas sve ovo vreme do sada, tokom vaskršnjeg vikenda, tokom Prvog maja i svih narednih dana dok traje epidemija jeste borba za ljudske živote i zdravlje. Mera međusobnog udaljavanja i smanjenja kontakata, tj. boravka u kući je najefikasniji način da se to postigne.
Kada bi život mogao da počne da se vraća u normalu?
- Ne bih spekulisao datumima ili procenom vremena trajanja epidemije, to je domen delatnosti epidemiologa, a ja sam kliničar. Za vraćanje života u normalu steći će se uslovi kada broj novoobolelih na dnevnom nivou znatno opadne. A to zavisi u najvećoj meri od naše kolektivne odgovornosti, koja je i lična odgovornost. Odgovornost za svoje zdravlje, ali i za zdravlje drugih.
Šta mislite o pozivu Srpske pravoslavne crkve državi da prekine policijski čas i dozvoli održavanje liturgije na Uskrs?
- Nisam teolog, ali sebe smatram verujućim. Vaskrs je najveći hrišćanski praznik koji slavi vaskrsenje Hrista i pobedu vere i života nad tamom. Tama koja se nadvila sada nad celim svetom i našim narodom je aktuelna pandemija. Smatram da je jedino možemo pobediti ako sledimo uputstva i preporuke stručnjaka, ljudi koji su svoje živote i znanje posvetili borbi protiv ovakvih bolesti. Mislim da će za ovaj Vaskrs mnogima biti potrebna pomoć i podrška, da će ga mnogi provesti odvojeni od svojih porodica, bolujući ili boreći se na najrazličitije načine protiv epidemije.
Ono što sigurno svi možemo da uradimo jeste da se u svojim kućama u vreme liturgije pomolimo kako molitva kaže "za one koji plove, za putnike, bolesnike, paćenike i sužnje, i za njihovo spasenje, Gospodu se pomolimo", i "da nas izbavi od svake nevolje, gneva, opasnosti i nužde, Gospodu se pomolimo."
Od čega vi najviše strahujete kada je reč o ovom virusu?
- Niko u svetu, pa naravno ni mi, virus ne poznaje dovoljno. Uvek se nešto može prevideti i uvek se može napraviti neki propust. Najviše se bojim da novog neprijatelja ne potcenimo i time mu damo šansu da situaciju okrene na našu štetu.
Da li očekujete da se virus vraća i hoćemo li bar tokom leta biti mirni?
- To je nepoznanica sa kojom moramo računati i na koju moramo biti spremni. Da li će tako i biti - videćemo. Vakcini se nadamo, ali se borimo s onim što imamo sada.
Izbegavate da govorite o konkretnoj terapiji, kažete da je to stvar struke. Da li bar okvirno možete da nam kažete kada da očekujemo vakcinu?
- Ne izbegavam. Uvek jasno i decidirano odbijam. Terapija i terapijski protokoli su stvar struke i ljudi koji su za to decenijama školovani. A vakcina je najbolji način da se bolest kontroliše i ograniči. Setimo se samo kako je masovna vakcinacija protiv velikih boginja 1972. godine ugasila epidemiju u našoj zemlji. Znamo da se širom sveta ulažu napori da se napravi vakcina. Od početka istraživanja pa do proizvodnje komercijalno dostupne vakcine je dug put, nekada je potrebno i više godina, nekada manje. U ovom trenutku ne treba iščekivati vakcinu, njoj se treba nadati, ali se sa epidemijom moramo boriti onim što imamo i onako kako možemo. Pre svega, sprečavanjem prenosa virusa sa osobe na osobu.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
Deda Nole
pre 4 godine
Po meni jedini covek koji zna sustinu ove pandemije i njeno lecenje,a to smo i culi od ostalih sve zavisi kakav vam je imuni siste.Pitanja novinara su po meni laicka i nezrela jer je ovo novi oblik korone nedovoljno ispitan cak se i ne zna na koje sve nacine se mocete zaraziti,pa je jedini lek socijalno distanciranje,higijena prostora,licna higijena,kao i zastitna oprema za sprecavanje prodora virusa a to su ocinos i usta kao higijena ruku.Puna podrska doktoru Stevanovicu.
Direktor Infektivne klinike KCS Goran Stevanović izjavio je da kovid bolnice nemaju problema sa upravljanjem medicinskog infektivnog otpada, dodajući da se poštuju uobičajne procedure koje su sada pojačane zbog povećane količine otpada, a onda objasnio kako građani treba da odlažu iskorišćenu zaštitnu opremu
Eksplozija se dogodila u predgrađu Sumija, u blizini baza u kojima je stacionirano ukrajinsko vojno osoblje, izjavio je za RIA Novosti Sergej Lebedev, koordinator proruskog pokreta otpora u Nikolajevskoj oblasti.
Ukrajinske trupe su britanskim projektilom "Storm Shadow" napale večeras morsku trgovačku luku Berdjansk u regionu Zaporožja i pogodile praznu burad za gorivo, saopštio je predsednik komisije ruske Javne komore za pitanja suvereniteta i kopredsedavajući Koordinacionog saveta za integraciju novih regiona Vladimir Rogov.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić dao je intervju čuvenom novinaru Bi-Bi-Sija, za najpoznatiju političku emisiju britanskog servisa Hard Talk, koji će biti emitovan večeras u 01.30 časova posle ponoći, po našem vremenu.
Ispred sedišta Vlade Srbije, 12. marta 2003. godine ubijen je premijer Srbije i lider Demokratske stranke Zoran Đinđić. Bio je to uobičajen dan za premijera, koji je trebalo da ima nekoliko sastanaka.
Da Goran Vesić kog protiv zakonito drže u pritvoru nije bio na funkciji ministra građevinarstva tokom rekonstrukcije železničke stanice u Novom Sadu opšte je poznata činjenica, ali pojedinim opozicionarima koji gostuju na tajkunskim medijima upravo ta notorna stvar počela je da se javlja, pa je u programu ponavljaju kao papagaji.
Tri osobe uhapšene su u blizini manastira Visoki Dečani i određen im je pritvor do 48 sati, zbog toga što su na vozilu imali natpis “Kosovo je Srbija”, saopšteno je iz regionalne direkcije tzv. kosovske policije u Peći.
O najnovijim dešavanjima u Rusiji i Ukrajini za našu televiziju govorili su Tomo Kovač, bivši ministar unutrašnjih poslova Republike Srpske i Pukovnik Veselin Šljivančanin.
Gosti Info jutra advokat Zora Dobričanin i analitičar Saša Borojević, govorili su o tome kako kompanija SBB u vlasništvu Dragana Šolaka krije IP adrese osoba sa kojima je maloletni ubica Kosta K. komunicirao.
Profesor dr Mina Zirojević sa Instituta za uporedno pravo i stručnjak za izborne kampanje Milan Stevanović Piksel bili su gosti Informerovog "Otvorenog studija". Govorili su o protestima u centru Beograda, kao i o globalnoj bezbednosti.
Željko Tojaga zvani Žmigi (54), nekadašnji pripadnik rasformirane Jedinice za specijalne operacije, koji je u aprilu 2018. godine izašao iz zatvora pošto je odslužio kaznu od 15 godine, trebao je "zoljom" da gađa automobil u kom se nalazio tadašnji premijer Zoran Đinđić, pisali su mediji svojevremeno.
Selektor reprezentacije Srbije, Svetislav Pešić, bio je izuzetno raspoložen posle plasmana na Evrobasket 2025. godine, pa je na konferenciji za medije imao opširno izlaganje.
Srpski reprezentativac - Đorđe Petrović, oduševio je stručni štab Čelsija sjajim partijama u dresu Strazbura, ali i "orlova" zbog čega se uveliko sprema njegov povratak na "Stamford Bridž".
Novi tehnološki napredak tokom ratnog vremena sprečiće ozbiljnije probijanje fronta duž ukrajinsko-ruske granice do oko 2027. godine, izjavio je Valerij Zalužni, bivši vrhovni komandant Ukrajine i sadašnji ambasador u Ujedinjenom Kraljevstvu, za „Ukrajinsku pravdu“ u intervjuu objavljenom 23. novembra.
Premijer Rumunije i predsednički kandidat Socijaldemokratske partije (PSD) Marsel Čolaku i nezavisni ultradesničarski kandidat Kalin Georgesku posle oko 80 odsto prebrojanih glasova vode nezavisnu bitku na danas održanim predsedničkim izborima u Rumuniji, navodi se u podacima rumunske izborne komisije, preneo je Rojters.
Zapad se suočava sa najvećom pretnjom od 1945. godine, izjavio je danas general Džek Kin, vojni savetnik novoizabranog predsednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa, povodom opasnosti od eskaliranja sukoba u Ukrajini u novi svetski rat.
Izraelska vojska sprovela je nekoliko napada na južna predgrađa Bejruta, javili su libanski državni mediji posle poziva izraelskih vlasti da budu evakuisana određena područja smatrana kao uporište proiranskog Hezbolaha, pokreta u otvorenom ratu sa Izraelom.
Mirjana Joković rođena na današnji dan 1967. godine, još kao šesnaestogodišnja tinejdžerka pojavila se u seriji "Kamiondžije opet voze", gde je igrala unuku legendarnom Jaretu kojeg je glumio Miodrag Petrović Čkalja.
Počela je sezona Strelca, a žene rođene u ovom znaku izuzetno su energične, avanturisti spremne za nova iskustva. Mnoge poznate dame su u ovom znaku i veoma uspešne na poljima svojih karijera.
Manekenka i TV zvezda Džesika Alves pohvalila se svojim seksi telom tokom pikantnog fotografisanja, na kome su njene natečene obline bile u krupnom kadru.
Održavanje strasti na daljinu nikada nije bilo zabavnije! Uz igre poput "pogodi oblinu", zavodljive poruke i male tajne šifre, možete uneti uzbuđenje u vezu i raspaliti maštu svog partnera, čak i kada niste zajedno.
Da li ste ikada proverili koliko su vaše drvene varjače zaista čiste? Jednostavan trik kuvara Meta Prestona otkriva šokantnu količinu prljavštine koju ne vidite golim okom!
Mala devojčica sa neverovatno gustom i dugom afro kosom postala je senzacija na društvenim mrežama, dok njena mama Liana negira sve optužbe da koristi veštačku kosu kako bi privukla pažnju.
Pobednica rijaliti programa "Zadruga" Iva Grgurić ekskluzivno za Informer otvorila je vrata svog doma u jednom od najluksuznijih delova Beograda. Starleta nas je, tom prilikom, pustila u garderober vredan čak 100.000 evra, a pred našim kamerama izdvojila je kako omiljene, tako i najskuplje komade koje poseduje.
Jovana Tipšin se godinama unazad družila sa Draganom Markovićem Palmom, a sada je ispričala sve o njihovom poslednjem susretu, koji je bio pre tri nedelje.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.