BROJ ZARAŽENIH JE VIŠESTRUKO VEĆI OD BROJA REGISTROVANIH SLUČAJEVA! Dr Petrović o nefarmaceutskom lečenju, strahovima, broju imunih i obolelih!

Koronavirus je prvo potvrđen u Vojvodini. U njoj je buknulo prvo žarište u Srbiji, prvi preminuli pacijent je, takođe, bio iz Vojvodine, ali i prvi izlečeni. U poslednje tri nedelje, prema rečima prof. dr Vladimira Petrovića, epidemiologa i direktora Instituta za javno zdravlje Vojvodine, u ovoj pokrajini korona uzima jedan život nedeljno, dok broj novih obolelih na dnevnom nivou bude dva do tri. Sveukupno gledano, epidemiološka situacija u Vojvodini među najpovoljnijima je u Evropi, kaže Petrović, koji još nijednom, otkako je korona stigla u Srbiju, nije spojio osam sati sna.

Petrović u razgovoru za Telegraf kaže da je kovid 19 u Vojvodini potvrđen kod 19 dece mlađe od 10 godina.

Navodi da je smrtnost kod pacijenata, koji nisu imali osnovna oboljenja, ispod 1 odsto, ali i da je mišljenja da je procenat zaraženih krajem aprila i početkom maja sličan onom u Sloveniji, oko 3 odsto, s tim da je veća prokuženost prema jugu Srbije.  

Dolazak drugog talasa, prema njegovim rečima, zavisi od dva faktora - poštovanja mera socijalnog distanciranja najranjivijih kategorija stanovništva, i kolektivnog imuniteta. S tim u vezi, smatra da ako tokom leta steknemo 40 odsto kolektivnog imunuteta, imaćemo mirniju jesen i zimu. Objašnjava, kako možemo da dođemo do tog procenta.

Koronavirus  je prvo potvrđen u Vojvodini, a vi ste imali prvo žarište, prvog pulmologa ali i prvog izlečenog. Koliki je to izazov bio za vas? 

- Moram priznati da je to bio veliki izazov, ali isto tako smatram da smo uspešno odgovorili na epidemijski talas,i da možemo biti zadovoljni doasadašnjim rezultatima.

Kada je 6. marta potvrđen prvi slučaj zaraze u Srbiji, a to je bilo upravo u Vojvodini, kod gospodina iz Bačke Topole, Igora Đantara, šta ste prvo pomislili? Da li je bilo straha? 

- Ne, nije bilo straha. Imao sam puno poverenje u svoje kolege iz epidemiološke službe Vojvodine. Ovu službu čine visoko stručni, posvećeni ljudi, kojima bih se ovom prilikom zahvalio i odao puno priznanje za trud, rad i postignute rezultate. Ovo nam nije prva epidemija ovog tipa. U poslednjih 20 godina, u četiti navrata smo radili na ovakav način, u velikim epidemijama različitih respiratornih bolesti, i uvek postigli zapažen povoljan rezultat po populaciju. Isto tako u svakoj prilici, pa i ovoj, moram da se zahvalim svim svojim sugrađanima na poštovanju mera koje su uvedene, i na saradnji u protivepidemijskoj borbi.

Kakva je trenutno epidemiološka situacija i koliko je dece imalo koronavirus u Vojvodini?

- Epidemiološka situacija, koju u ovom trenutku imamo u Vojvodini, kada je u pitanju i obolevanje i umiranje, među najpovoljnijim je u Evropi. Broj novoobolelih u poslednjih nekoliko dana je 2 do 3 dnevno. U Vojvodini je do danas registrovano ukupno 819 slučajeva, od kojih je 19 kod dece mlađe od 10 godina.

Kada su poslednji put zabeleženi preminuli od koronavirusa u Vojvodini?

- Registrujemo jedan smrtni ishod nedeljno, u poslednje tri nedelje.

Koliko među preminulima u Vojvodini ima onih koji nisu imali hronična oboljenja? I, koji pacijenti ulaze u statistiku o preminulima od korone, da li samo oni koji su imali koronu pa usled nje dobili upalu pluća, ili i oni koji su imali komorbiditete? 

- Kod obolelih bez komorbiditeta, odnosno hronične bolesti, do sada je smrtnost ispod 1 odsto. S druge strane, smrtnost raste kod onih koji imaju komorbiditete i kod onih koji su imali 3 i više različitih komorbiditeta i ona je oko 30 odsto. Mortalitetna statistika je uvek precizna, ali zahteva vreme. Kada prođe epidemija, kao i uvek u ovakvim situacijama, radiće se konačne analize i utvrditi tačan broj umrlih po kriterijumima koji se u svetu usaglase. I naša zemlja će postupiti isto kao i druge kada epidemija prođe. Kada budemo svi imali isti kriterijum, izvešćemo analizu i dati precizne brojeve. Očekujem da će to da se desi sledeće godine, tokom proleća ili leta.

Foto: Tanjug/AP

Da li u Srbiji može da se očekuje drugi talas tokom leta, ili će to ipak, po Vašem mišljenju, da se dogodi tokom jeseni ili zime? Da li će taj drugi talas biti blaži ili jači u odnosu na ovaj?

- Da li će doći do novog talasa epidemije, kada i kakve će posledice, u smislu težine ishoda, biti, zavisi od dva faktora. Prvi je poštovanja mera socijalnog distanciranja od strane kategorija u riziku. Tu, pre svega mislim na hronične bolesnike koji boluju od kardiovaskularnih bolesti uključujući i povišen krvni pritisak, hroničnih plućnih bolesti, dijabetes melitusa, gojazne i osobe koje boluju od malignih neoplazmi. Ove grupe su u povećanom riziku od težeg oblika bolesti i smrtnog ishoda. Pored njih, veći rizik postoji kod nastarijih osoba koje su u kolektivnom smeštaju u gerontološkim centrima, kao i kod drugih u kolektivnom smeštaju, koje su na dugotrajnom lečenju bez obzira na uzrast. Kod ovih kategorija i dalje treba sprovoditi pojačane mere, do momenta kada budemo imali na raspolaganu vakcinu kojom bi se mogli zaštititi.

- Drugi faktor je nivo kolektivnog imuniteta kod svih drugih kategorija, posebno mlađih od 50 godina, pa i onih do 60 godina starosti, i tu ne treba insistirati na izolaciji i socijalnom distanciranju. Potrebna je primena mera na takav način da se postigne maksimalni kolektivni imunitet uz najmanji mogući broj žrtava odnosno smrtnih ishoda tokom leta, to jest zaključno sa septembrom. Nivo kolektivnog imuniteta od 60 odsto, a neki u svetu tvrde i već od 40 odsto prokuženosti celokupne populacije, može da bude dovoljan da epidemijskog talasa, i ne bude i da zdravstveni sistem očuva svoju funkcionalnost i neometano pruža zdravstvene u sluge građanima. Ako to uspemo, imaćemo mirniju jesen i zimu.

Koliko je po Vašem mišljenju ljudi imuno na ovu bolest? Koliko je broj obolelih od korone, zvaničan broj obolelih puta 5, ili zvanični broj puta 10...? 

- Saznanja o nivou kolektivnog imuniteta su ključna za planiranje i sprovođenje mera u narednom periodu i stoga će se ovome posvetiti posebna pažnja, praćenje i ispitivanja tokom leta. Prokuženost, odnosno deo populacije koji ima antitela stečena zaražavanjem, u Srbiji još uvek nije poznat. Pretpostavljamo da je broj zaraženih višestruko veći od broja registrovanih slučajeva i da nisu svi imali manifestnu kliničku sliku. Mislim da je u kod nas, krajem aprila i početkom maja, procenat zaraženih bio sličan onom u Sloveniji, oko 3 odsto, posebno kada je u pitanju sever zemlje. Isto tako mišljenja sam da je veća prokuženost prema južnim delovima Srbije.

Da li se sa ublažavanjem mera prerano počelo ili na vreme, sa čim je, možda, trebalo sačekati još neko vreme? 

- Mislim da smo sa ublažavanjem mera nakon završetka vanredno stanja, krenuli kad je za to došlo vreme,  ni prerano, ni prekasno odnosno u skladu sa razvojem epidemiološke situacije. Još je na snazi proglašena epidemija bolesti od većeg epidemiološkog značaja, i mere koji su skladu sa tim proističu iz zakona, pre svega mere socijalnog disitanciranja koje se i dalje primenjuju. Sada se okrećemo jednom liberalnijem pristupu u primeni mera, odnosno više se oslanjamo na ličnu svest i savest građana. Oprez mora da postoji sve dok ne postignemo visok nivo kolektivnog imuniteta bilo prokužavanjem (preboljevanjem), bilo vakcinacijom. Pratićemo i procenjivati epidemiološku situaciju neprekidno, i u skladu sa njenim razvojem obaveštavati nadležne organe i javnost, kako bi se preduzimale odgovarajuće mere i u narednom periodu. Pri tome se uvek pridržavamo ključnog epidemiološkog principa „prava mera, u pravo vreme, na pravom mestu“.

Foto: Tanjug/AP

Po čemu ćete pamtiti ovu epidemiju? Da li je bila neka teža u Vašoj karijeri, primera radi epidemija AH1N1? 

- Ovu epidemiju ću pamtiti po tome što smo prvi put jednu epidemiju rešavali nefarmaceutskim merama, bez vakcina ili lekova odnosno drugih terapija, uz isključivu primenu simptomatske terapije i sličnih postupaka. Posebno je primena mera u vanrednom stanju bila izazov. Mislim da se država ponela odgovorno i ozbiljno, građani u najvećem broju svesno i savesno, a struka maksimalno profesionalno.

- U odnosu na epidemiju H1N1 mogu da kažem da mi je sada bilo mnogo lakše jer sam 10  godina stariji i za toliko iskusniji, a pored toga ceo svet na čelu sa SZO se spremao mnogo više za ovakve situacije tokom tih 10 godina upravo poučen iskustvima iz pandemije svinjskog gripa, a potom i pretnje koju je izazvala ebola. Infrastruktutra u celom svetu pa i u našoj zemlji je ovog puta bila mnogo bolja i s te strane je bilo lakše. Mi pre pandemije svinjskog gripa nismo imali gotovo ništa. Zahvaljujući Posebnoj radnoj grupi koju je vodio dr Predrag Kon i podršci Ministarstva zdravlja u periodu pre, odnosno u toku same pandemije svinjskog gripa, stvoreni su prvi preduslovi za jednu ovakvu protivepidemijsku borbu u našoj zamlji, a u toku pandemije u svetu.

Postoji li neka situacija da Vas je posebno uplašila u toku ove epidemije? 

- Nijedna situacija me nije uplašila, ali sam bio strašno zabrinut kada je registrovano masovno obolevanje korisnika usluga u Gerontološkom centru u Nišu, jer sam bio svesan da takve situacije predstavljaju najgore moguće scenarije. Međutim, pravovremenom reakcijom Kriznog štaba ove situacije nisu regsitrovane u većem broju ovih ustanova, jer su brzo uvedene rigorozne mere, kojima su sprečene pogubnije posledice i veliki broj žrtava.

Stalno ste bili izloženi rizicima od zaraze, s obzirom na posao kojim se bavite. Ima li epidemiolog strah od zaaraze i za koga ste se najviše bojali da se ne zarazi? 

- Lično, nisam bio previše izložen ovog puta, jer sam vodio službu koja je bila kičma protivepidemijske borbe u ovoj epidemiji. U ranijim epidemijama sam bio u riziku od različitih zaraza, ali straha nema samo opreza. To je profesionalni rizik koji nosi posao kojim se bavim i na koji sma svesno pristao, a za koji sam, na kraju, i plaćen.

- Najviše sam se bojao za svoje najstarije članove familije, majku i taštu koje pripadaju kategorijama u riziku, potom za suprugu koja radi u Urgentnom centru Kliničkog centra Vojvodine, odnosno na prvoj liniji odbrane. Srećom, deca ne obolevaju od ove bolesti sa teškom kliničkom slikom, i sa te strane mi je bilo mnogo lakše.

Postoji li jedna noć da ste spojili osam sati sna otkako je korona stigla u našu zemlju? 

- Još ne.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.