Banke u Srbiji stavile su jednu grupu građana NA CRNU LISTU

Pandemija korona virusa donela je ekonomske probleme širom sveta, a zaustavljanje privrede odrazilo se i na rast nezaposlenosti i niže zarade.

Neizvesnost oko dužine trajanja zdravstvene krize ili eventualnog drugog talasa na jesen naterala je i građane i privredu da opreznije troše novac, pa je i tražnja za kreditima manja. S druge strane, i banke su znatno opreznije prilikom odobravanja zajmova, a kriterijumi prilikom procene u pojedinim bankama već su strožiji nego ranije.

Neke banke na srpskom tržištu podigle su minimalno učešće za stambene kredite sa dosadašnjih 20 na 30 odsto. Ovaj uslov najčešće nije naveden u formalnoj ponudi banke, već se klijentima saopštava tek kada apliciraju za zajam i krenu u proceduru, i to kao dodatni kriterijum pred finalno odobrenje.

Kako kaže Dušan Uzelac, ekonomista i osnivač portala "Kamatica", iako banke masovno oglašavaju kredite, svaki zajam se odobrava individualno, a banka u najvećem broju slučajeva ima diskreciono pravo da odbije klijenta bez posebnog obrazloženja.

"Uslovi odobravanja kredita su u direktnoj proporciji sa rizikom koji postoji, a koji trenutno svakako jeste veći nego pre izbijanja pandemije. Moram da podsetim da su banke plašljive životinje i čim se čovek nađe u šumi one se skupe i zatvore. Svaki momenat povećanog rizika banke moraju da isprate", zaključuje sagovornik.

Foto: Insajder/Zoran Sinko

Uzelac napominje da građani zaposleni u trenutno kritičnim industrijama, poput turizma ili ugostiteljstva, za banke predstavljaju osetljive kategorije i one će sigurno biti opreznije kada obrađuju ove kredite. Takođe, ako klijent radi u bilo kojoj delatnosti kojoj preti novi prekid poslovanja u slučaju novog naleta virusa do kraja godine, biće mu znatno teže da dobije zajam.

“Jer – niko ne zna da kaže da li će se ova situacija ponoviti, da li ćemo možda imati novi talas pandemije na jesen, i onda se bankari rukovode time da je bolje da ne odobre pozajmicu nego da za nekoliko meseci imaju glavobolju”, ističe naš sagovornik.

Dušan Uzelac dodaje da zbog povećanog rizika svakako ima pooštrenih uslova prilikom odobravanja kredita, i to bi u nekom periodu moglo da se pokaže i na kamatnim stopama. Prema njegovim rečima, još uvek se ne zna kakva će biti reakcija države, a ako ponudi podršku poput garantne šeme koja je napravljena za povoljnije kreditiranje privrede, moguće je da kamate krenu naniže.

"Banke umnogome diktiraju pravac krize, jer one jesu i ključ oporavka, ali mogu biti i giljotina za potpunu propast. ”Bankocentričnost” tržišta kod nas njima daje snagu, jer je u Srbiji sav novac u bankama, nema razvijenog tržišta investicionih fondova, nema aktivne berze... Zato imaju značajan potencijal za pregovore i uslovljavanje države”, zaključuje Uzelac.

I profesor Beogradske bankarske akademije (BBA) Zoran Grubišić kaže da su primetni prvi signali pojačane opreznosti banaka prilikom odobravanja kredita, ali ističe da se to možda i bolje ogleda u zajmovima za privredu.

“Vidimo da je u okviru garantne šeme koja je kreirana sa bankama u okviru paketa ekonomskih mera, u iznosu od 2 milijarde dinara, a kojom država garantuje 25 odsto iznosa, do sada odobrena tek polovina sredstava, oko jedne milijarde. I to pokazuje da su banke nešto opreznije i da možda traže neke jače instrumente obezbeđenja nego ranije, u skladu sa većim rizikom koji postoji”, navodi sagovornik i dodaje da bi upravo u segmentu zajmova privredi možda mogle da se očekuju nešto niže kamate, ako država nastavi sa podrškom.