Komisija fakulteta priznala roditeljima da jedno pitanje ima grešku u testu, ali je procenila da će, ako je isprave, biti oštećen ogroman broj kandidata
Na testu opšte informisanosti koji su budući brucoši rešavali u okviru prijemnog ispita na Filozofskom fakultetu potkrala se štamparska greška koja je oko 100 mladih koštala upisa na željeni fakultet!
Poništiti pitanje
Najpravičnije bi bilo da Filozofski fakultet poništi sporno pitanje s testa
Petar Bulat, prorektor za nastavu BU
Uprkos žalbama roditelja, Komisija fakulteta je odbila da promeni stav jer bi se deca koja su navodno upisala fakultet - sa ispravkom greške sad našla ispod crte?!
Našoj redakciji javila se Beograđanka M. I. (45), čija je ćerka marljivo učila kako bi upisala psihologiju na Filozofskom fakultetu, ali joj zbog štamparske greške ta želja neće biti ostvarena.
Sporni Jozef Hajdn
- Sva deca dobila su dva papira: jedan sa pitanjima i ponuđenim odgovorima, dok je na drugom kandidati trebalo samo da zaokruže redni broj za koji misle da je tačan odgovor. Greška se potkrala na pitanju "Koliko je simfonija napisao Jozef Hajdn?". Ponuđeno im je šest odgovora: nijednu, jednu, tri, devet, između 50 i 100 i više od 100. Međutim, na papiru gde je trebalo da se zaokruži odgovor nije postojala šesta opcija - više od 100, koja je ujedno i tačan odgovor.
1
bod je nosilo sporno pitanje
Takođe, na samom početku testa rečeno im je da ne smeju da pišu po tom papiru, da im zadatak neće priznati ako zaokruže više od jednog odgovora, ali i da dežurnim nastavnicima ne smeju da postavljaju pitanja - kaže majka čija ćerka se našla ispod crte.
Ogorčeni roditelji ističu da su mnoga deca svesno zaokružila netačan odgovor kako ne bi prekršila pravila.
Psiholog: Ovakve stvari loše utiču na decu
Psiholog Biljana Lajović ističe da nepravda uvek zaboli, a pogotovu u ovako važnim životnim situacijama.
- Prijemni ispit sam po sebi je veoma stresan za decu, a kamoli kad se desi ovako nešto! Nepravda uvek zaboli svu decu, a pogotovu onu koja žele da upišu psihologiju. To kažem jer mladi koji se odluče za ovu nauku po pravilu to zaista jako žele. Veliki broj kandidata i težak test uvek ulivaju strah kod dece, pa je prirodno da se dodatno uznemire kada su ovakve stvari u pitanju. Najteže je onima koje je to jedno pitanje "koštalo" upisa na fakultet. Uvek je lakše onom koji je 50 mesta ispod crte nego kandidatu kome je zafalilo malo. Svakako, sledeće godine treba dobro da se proveri da se ne ponovi slična greška, jer ovakvi propusti decu puno koštaju zdravlja - kaže Lajovićeva.
- Neki od kandidata, kada su stigli do spornog pitanja, zaokružuju jedan od pet ponuđenih odgovora, iako su znali da će im bodove doneti samo odgovor pod nepostojećim brojem "6". Ipak, poštovali su uputstva koja su im profesori dali i nisu ništa dodatno pisali po papiru. Međutim, dvadesetak minuta posle početka testa dežurni profesori obaveštavaju đake da na papiru gde zaokružuju odgovore treba da dopišu redni broj šest. Nažalost, mnoga deca su već zaokružila druge ponuđene odgovore - kaže naša sagovornica i dodaje:
- Najgore od svega je to što je profesor koji je sastavljao test pred roditeljima priznao da je u pitanju greška, ali da oni neće poništiti ni test, a ni to pitanje. Kako nam je rekao, Komisija fakulteta je procenila da će tako biti oštećen najmanji procenat kandidata?! Mojoj ćerki fali manje od boda za upis, a ova greška fakulteta koštala ju je upisa na željeni smer. Sramota!
Žalbe dekanu i rektoru
Prorektor za nastavu Univerziteta u Beogradu Petar Bulat smatra da bi najpravičnije bilo da je Filozofski fakultet doneo odluku da se ovo pitanje poništi.
- Najlogičnije bi bilo da su sporno pitanje u potpunosti izbacili, tako da bi svi kandidati maksimalno mogli da ostvare 59 bodova sa prijemnog ispita, umesto standardnih 60 poena. Druga mogućnost bila bi da su svima priznali ovo pitanje kao tačno. Kandidati koji smatraju da su oštećeni.
Student prodekan: Zaštitićemo buduće brucoše
Student prodekan Filozofskog fakulteta Mihailo Radivojša ističe da će, ako na njegovu adresu stigne žalba bar jednog kandidata, organizovati sastanak sa Upravom fakulteta i insistirati na rešavanju problema.
- Ni meni, a ni Studentskom parlamentu za sada nije stigla nijedna žalba po ovom pitanju. Ipak, svi kandidati koji su polagali prijemni ispit su potencijalni budući studenti, a ja kao student prodekan uradiću sve da ih zaštitim. Ukoliko u narednim danima stigne neka žalba, organizovaćemo sastanak sa Upravom fakulteta i sesti da vidimo kako da rešimo problem - kaže Radivojša.
Komisija za upis njihove žalbe nije uvažila, imaju pravo da se sada žale dekanu ili Rektoratu Univerziteta. Ukoliko slučaj dođe do nas, mi ćemo ceo slučaj detaljno ispitati - napominje Bulat.
I ministar prosvete Mladen Šarčević posavetovao je roditelje da ne odustaju od svoje namere da se ispitni rezultati promene.
- Studentski parlament treba da ispita ceo slučaj! Zatim, ukoliko ima osnova za žalbu, kandidati koji smatraju da su oštećeni ovom odlukom treba da se žale dekanu Filozofskog fakulteta. Potom, možete da se žalite i Rektoratu, a na kraju i Prosvetnoj inspekciji - kaže Šarčević.
Muk na Filozofskom fakultetu
Novinar Informera pokušao je da stupi u kontakt sa Upravom Filozofskog fakulteta i dobije odgovor na pitanje zašto nije poništen test ili bar sporno pitanje kako bi sva deca imala jednake šanse uprkos štamparskoj grešci koja se potkrala u testu. Međutim, do zaključenja ovog broja odgovore nismo dobili.
Maturantima koji su oboleli od kovid 19, biće omogućeno u avgustu da polažu prijemni ispit za upis na fakultet, izjavio je danas ministar prosvete Mladen Šarčević i dodao da je predložio da se studentima omogući još jedan ispitni rok u avgustu, ali da će konačna odluka biti doneta na sednici Konferencije univerziteta Srbije (KONUS)
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
Maturantima koji su oboleli od kovid 19, biće omogućeno u avgustu da polažu prijemni ispit za upis na fakultet, izjavio je danas ministar prosvete Mladen Šarčević i dodao da je predložio da se studentima omogući još jedan ispitni rok u avgustu, ali da će konačna odluka biti doneta na sednici Konferencije univerziteta Srbije (KONUS)
Gazimestan je i ovog Vidovdana okupio veliki broj Srba koji su došli da obeleže jedan od najvažnijih datuma u srpskoj istoriji, ali je čitav skup protekao uz pojačano prisustvo pripadnika takozvane kosovske policije i iživljavanje naoružane šiptarske bande nad srpskim stanovništvom.
Blokaderi predvođeni Petrom Đurićem, pijani i drogirani, zaustavljeni su od strane policije u Kraljevu posle blokaderskog skupa, a u nastavku teksta pogledajte kako je izgledalo privođenje opozicionog lidera.
Siniša Mali, prvi potpredsednik Vlade i ministar finansija prilikom gostovanja u emisiji "Hit Tvit" na TV Pink govorio je važnim temama za građane Srbije.
Marinko Magda, poznat kao "Subotički Džek Trbosek", već više od tri decenije služi kaznu za zločine koji su šokirali Srbiju i region, a građani i danas sa jezom govore o krvavoj noći iz 1994. godine.
Smrtna kazna predstavlja najradikalniji i najkontroverzniji pravni mehanizam u istoriji čovečanstva, postavljen na tankoj granici između apsolutne pravde i ubistva. Dok je savremeni svet predvođen Evropom krenuo putem ukidanja ove sankcije u ime dostojanstva ljudskog života, globalna slika pravosuđa ostaje podeljena.
Apelacioni sud u Beogradu ukinuo je presudu kojom je Damjan Gvozdenović bio osuđen na 10 godina zatvora za ubistvo Aleksandra Tatalovića u Rakovici 2022. godine i naložio ponovno suđenje uz produženje pritvora.
Takozvani "duh Enkoridža", koji se odnosi na nedavne razgovore između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država, nije formalizovan u zvaničnim dokumentima niti je bio praćen potpisivanjem bilo kakvih sporazuma, izjavio je ruski predsednik Vladimir Putin.
Poljska je danas zabeležila najvišu temperaturu od početka merenja, pošto je tokom toplotnog talasa koji pogađa veći deo Evrope u mestu Slubice izmereno 40,5 stepeni Celzijusa, saopštio je danas poljski Institut za meteorologiju i upravljanje vodama.
Predsednik Belorusije Aleksandar Lukašenko uputio je, uoči sastanka sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom u Valdaju, javni i neočekivano oštar apel ruskom ambasadoru u Minsku Borisu Grizlovu otvoreno zatraživši od Moskve da ne uvlači Belorusiju u direktan vojni sukob sa Ukrajinom.
Glumac Tihomir Arsić preminuo je 7. decembra 2020. godine. Tokom svoje dugogodišnje karijere bio je jedan od miljenika "sedme sile" jer je medijima rado izlazio u susret i davao intervjue.
Postoje oni bezvremenski kolači koji instant budne nostalgiju. Mirišu na detinjstvo, toplinu doma i maminu ili bakinu svesku sa receptima. Upravo takve su i ledene kiflice.
Jedna propuštena šetnja neće naškoditi psu, ali po ekstremnoj vrućini može imati kobne posledice. Potrebno je prilagoditi rutinu vremenskim uslovima i pokazati brigu za zdravlje ljubimca.
Pirinčana voda na prvi pogled deluje kao jednostavan kućni tretman, ali stručnjaci su objasnili da je prava nutritivna bomba koja čini čuda za rast kose.
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Komentari
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.