OVIM JEDNOSTAVNIM POKRETOM OTERAĆETE ZMIJE! Naš stručnjak upozorava: Ako vam ubrizga otrov, za pola sata NASTAĆE HAOS

Tokom proteklih nekoliko meseci, zmije su primećene u u gradovima po Srbiji, a bilo je slučajeva i da su ulazile u zgrade u centru Beograda.

Zmije koje se mogu naći u Srbiji obično nisu otrovne i ne predstavljaju opasnost po čoveka, a izuzetak su poskok i šarka, koje nastanjuju predele južno od Save i Dunava, odnosno, brdsko-planinske predele i kamenjare, a u ravničarskim krajevima, uglavnom su zmije koje nisu otrovne, mada nije isključena ni pojava otrovnica.

Od približno 3.700 poznatih vrsta zmija na svetu, samo je 450 potencijalno opasno i otrovno za čoveka, od čega je veoma mali broj uopšte u kontaktu s ljudima. Uglavnom se radi o Aziji, naglašava Rastko Ajtić, herpetolog iz Zavoda za zaštitu prirode.

Na prostoru Evrope, pa samim tim i kod nas, imamo tri vrste otrovnih zmija – poskoka, šarku i planinskog šargana, koji najviše liči na šarku, ali se veoma retko sreće. Planinskog šargana mogu da sretnu uglavnom planinari, visokogorci koji idu iznad granice gornjih planinskih pašnjaka, navodi gost Jutarnjeg programa.

„ Najbitnije je da imate adekvatnu obuću i odeću ukoliko se bavite aktivnostima u prirodi ili ukoliko se bavite poljoprivredom. Najčešće probleme imaju ljudi koji rade poljske i šumske radove bez adekvatne opreme“, naglašava Ajtić.

Foto: printscreen RTS

Neutralnih zmija ima na teritoriji cele Srbije. Koncentracije određenih vrsta su veće na nekim prostorima, kao na primer vodene zmije, kako se najčešće nazivaju i belouške. Zmija ribarica ima u blizini reka, najčešće, ili bara i jezera.

„Ribarice se isključivo hrane ribama, a belouške žabama, te će ih, naravno, biti najviše u tim područjima. Sa njima se najčešće susreću ljudi koji se bave aktivnostima na vodi ili u blizini vode ili ribolovci. Često imamo pozive od ljudi da su videli šarku u vodi, što je moguće, jer sve zmije umeju da plivaju, ali tako dugo da borave u vodi, osim ribarice i belouške, ne mogu ostale zmije“, naglašava herpatlog.

Kako oterati zmiju?

Vibracije smetaju zmijama zbog čega i postoji upozorenje da kada ste u prirodi, dok hodate, lupkate štapom. One će to sigurno osetiti jer je građa njihove lobanje prilagođena prikupljanju informacija s podloge, odnosno, vibracija.

„Ukoliko imate štap i lupkate, a zmija je udaljena oko 10 metara, ona sigurno neće osetiti te vibracije. Zvečarke mogu, ali naše vrste ne. Zmije ne čuju, pa nema svrhe praviti ni buku. U gradskim sredinama problem je opet narodno verovanje da ćete zmiju oterati ako palite krpe, posipate sumpor ili naftalin. Sumpor i naftalin donekle imaju učinkovitost, ali paljenje krpa nema apsolutno nikakav efekat. Dim tera sve životinje, ali se mora voditi računa gde to radite“, napominje Ajtić.

Takođe, neophodno je izbegavati kupovinu bilo kog hemijskog preparata jer ni jedan od tih preparata neće ubiti samo zmiju, već su štetne i po ljude i po okolinu.

Zmije ne napadaju

Zmije ne napadaju, one se isključivo brane, ističe herpatolog. Otrov ima primarnu funkciju u ishrani zmija, samo izuzetno njegova funkcija je odbrana. Međutim, zmije mogu voljno da ubrizgaju otrov ili da ga ne ubrizgaju.

„Ako hvatate, na primer, poskoka, a nemate odgovarajuću opremu, poskok može da proceni da li ste vi njegov plen i onda će da potroši otrov na vas ili će samo da ugrize, što je takozvani, suvi ujed. On vas ujede, ne ubrizga otrov i stavi vam do znanja da ga ostavite na miru“, dodaje gost Jutarnjeg programa.

Ukoliko je ubrizgao otrov, reakcija se javlja posle 15 do 30 minuta. Pogoršava se opšte stanje pacijenta – pada krvni pritisak, dolazi do hipoglikemijskog šoka, povraćanje, dijareja i naravno, otok na mestu ujeda. Ukoliko nije ubrizgan otrov pojaviće se samo dve ubodne rane, malo krvarenje i neće biti bilo kakvih posledica, bilo lokalnih, bilo sistemskih.

„Serum je lek izbora i lekar procenjuje da li će biti dat povređenom, jer klinička slika kod ujedna, da kažemo, naših otrovnica, ne bude tako strašan i može da se pregura i bez davanja seruma već samo uz simptomatsku terapiju“, kaže herpatolog.

Bilo je smrtnih slučajeva, ali uvek su u pitanju osobe koje imaju neku od hroničnih bolesti i otrov samo dovede do pogoršanja stanja ili može da se javi anafilaktička reakcija, što ne može niko da predvidi, a nastaje u roku od nekoliko minuta posle ujeda ili posle 30 do 40 minuta, čak ima i zakasnelih anafilaktičkih reakcija.

„Otrovne zmije ne polažu jaja već rađaju žive mladunce, tako da poskoka, na primer, možete da sretnete tokom prve i druge polovine avgusta ili početkom septembra, ali baš morate da imate sreće da biste ih uopšte videli u prirodi kako rađaju mladunce“, kaže na kraju gostovanja u Jutarnjem programu Rastko Ajtić, herpetolog iz Zavoda za zaštitu prirode.