BAHATO! MISLE DA SU JAČI OD DRŽAVE I DA ZA NJIH ZAKONI NE VAŽE! Banke otele građanima više od deset milijardi!

Vrhovni kasacioni sud i NBS upozorili banke da je naplaćivanje troškove obrade kredita nezakonito, ali gotovo sve banke klijentima i dalje naplaćuju taj trošak!?

Banke su u proteklih 15 godina od građana Srbije otele više od deset milijardi dinara na ime nezakonite naplate troškova obrade kredita!? Zbog toga su srpski sudovi zatrpani sa čak 30.000 tužbi građana koji su odlučili da tuže banke za povraćaj novca.

Broj ovih slučajeva u sudovima širom Srbije od početka godine uvećan je tri puta, sudije se žale da imaju previše posla, a stručnjaci upozoravaju da bi uskoro moglo da dođe do potpunog kolapsa! Jedino rešenje je, kažu oni, da se bankama zakonski zabrani da naplaćuju ovaj fiktivni trošak.

Milioni evra provizije

Predsednik Udruženja bankarskih klijenata "Efektiva" Dejan Gavrilović objašnjava da taj trošak realno gledano ne postoji.

- Toj tvrdnji u prilog ide činjenica da je do danas pravosnažno rešeno nekoliko stotina ovakvih slučajeva na osnovu stava Vrhovnog kasacionog suda, a nijedna banka do sada nije uspela da na sudu dokaže da je zaista imala troškove koje je naplatila... Zamislite, molim vas, da odete u prodavnicu, kupite neku robu, a onda vam prodavac naplati dva odsto što je kasirka otkucala fiskalni račun!?! To je njihov posao i za to primaju platu, nema tu nikakvih troškova. Da ne govorimo o tome što se ti troškovi različito naplaćuju, a posao je potpuno isti. Uporedimo dva kredita, jedan na iznos od 1.000 evra, a drugi na iznos od 10.000 evra. Banka na oba kredita naplati, recimo, jedan odsto iznosa, što znači da na prvom kreditu zaradi deset evra, a na drugom 100 evra, za potpuno isti posao. To je nemoguće! - objašnjava Gavrilović.

Kako kaže, sudovi su pretrpani jer su advokati shvatili da za jednu te istu stvar mogu od banaka da uzmu dupli novac.

- Oni prvo pokreću tužbu za utvrđivanje ništavosti odredbe o naplati obrade kredita, a onda i novu tužbu za povraćaj novca. Ja to podržavam, jer i dan-danas banke naplaćuju naknadu za obradu kredita... Pitaće se neko kako im se to isplati ako stalno gube na sudu? Vidite ovako, trenutno imate pokrenutih oko 30.000 tužbi, a broj odobrenih kredita je blizu milion, tako da se bankama više isplati da plate sudske troškove i vrate novac manjem broju klijenata nego da ukinu ovu nadoknadu - objašnjava Gavrilović i dodaje:

- Svakog dana nam se javljaju ljudi koji žele da pokrenu tužbu, tako da bi uskoro moglo doći do potpunog kolapsa sudova! Jedino rešenje je da NBS zakonski trajno zabrani naplatu ovog nepostojećeg troška i donese odluku po kojoj građani neće morati na sud da bi povratili svoj novac.

Kolaps sudova

Sa njim se slaže i Ivana Josifović, predsednik Upravnog odbora Udruženja sudija i tužilaca, koja tvrdi da je utrostručen broj predmeta po sudijama parničarima.

- U Osnovnom sudu u Novom Sadu, na primer, prošle godine je sudija prosečno u radu imao po 230 predmeta, a ove godine 430! U beogradskom Trećem sudu za dva meseca u toku leta priliv je bio oko 10.000 predmeta!?! Vrhovni kasacioni sud, najviša sudska instanca, navodi da građani imaju osnov za ovakve tužbene zahteve i sudovi ih usvajaju. Banke ne spore da su naplatile troškove obrade kredita, ali spore pravni osnov i ne žele da prihvate ujednačenu sudsku praksu da je u tim slučajevima reč o neosnovanom bogaćenju... Međutim, problem je što sudije ne uspevaju da savladaju priliv, a tužbeni zahtevi ne mogu da budu rešeni blagovremeno. Tako će uskoro problem imati i država jer će uslediti zahtevi za zaštitu prava na suđenje u razumnom roku - objasnila je ona.

NBS obavestila banke da krše zakon

Narodna banka Srbije je još 2017. godine poslala dopis svim bankama u kome je potvrdila da je naplata troškova obrade, praćenja i administriranja kredita nezakonita, kao i da praksa banaka o naplati ovih troškova nije bila u skladu sa propisima.

"Sledstveno Zakonu o obligacionim odnosima, a uzimajući u obzir da naknade i troškovi koji padaju na teret korisnika kredita treba da odražavaju stvarne troškove banaka, njihovu visinu je potrebno opredeliti jednoobrazno, u fiksnom nominalnom odnosu, a ne u procentualnom, što je uglavnom bila dosadašnja praksa banaka. Određivanje visine naknade u procentualnom iznosu od vrednosti kredita u praksi dovodi do toga da za istovrsni bankarski proizvod, odnosno uslugu, korisnici plaćaju naknadu različite visine (pri čemu banka zapravo ima potpuno iste troškove), što znači da visina naknada ne predstavlja odraz stvarnih troškova pružanja usluge. Imajući u vidu navedeno, molimo Vas da u narednom periodu razmotrite potrebu usklađivanja unutrašnjih akata kojima se uređuju naknade i troškovi kako biste u tom smislu obezbedili zaključivanje i primenu ugovora o kreditima u skladu s propisima, kao i da o navedenom blagovremeno obavestite NBS", stoji u dopisu koji je potpisala guvernerka Jorgovanka Tabaković.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Aca

pre 4 godine

Ako je tako , sto drzava ne donese zakon da banke moraju svima vratiti pare kao sto je uradjeno u Madjarskoj! A ne ovako...

1 0 Odgovori

token

pre 4 godine

To kad je na vlast dosao staljin moze ovako ce svi moci da rade sta zele!

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari