SPECIJALISTA KLINIČKE PSIHOLOGIJE ĐORĐE POPOVIĆ UPOZORAVA: Roditelji uništavaju budućnost svoje dece kada im RADE OVU STVAR!

Godišnje se na internetu pregleda oko 92 milijarde porno video materijala, među korisnicima i deca

Dok roditelji koji vole da oblače decu u provokativnu odeću misle da je to „slatko“ i „zabavno“,
stručnjaci smatraju da je takav običaj izrazito opasan i štetan za dete. Rana seksualizacija utiče da se dete oseća kao objekat, ne sazri emocionalno, slama njegovo samopouzdanje i određuje mu mesto u društvu što neminovno vodi ka budućnosti u kojoj će tinejdžerska pornografija biti sasvim normalna pojava.

Godišnje se na internetu pregleda u proseku oko 92 milijarde pornografskog video materijala, a među korisnicima su i deca. Hiperseksualizacija kao iskrivljeni i rani doživljaj tela ne samo da stvara unutrašnji pritisak detetu, već ga roditelji i sami podstiču. Žurba i roditelja i dece da što pre odrastu može da ostavi trajne posledice po dete i kasnije poremećaje u seksualnoom funkcionisanju, navode stručnjaci.

- To je toliko naopako i lažno, da se pitam kako je samo moguće da to roditelji ne vide. U čemu je glavni problem kod dece? U tome što stiču jednu pogrešnu sliku o sebi. Ta pogrešna slika može da ih odvede i u razna pogrešna ponašanja. U svakom slučaju, nezrelost je osnovna posledica, tj. usporavanje sazrevanja, potpuno suprotno od onoga što se radi. Kao kad požurujete trudnoću, pa želite sa devet da je skratite na pet meseci. Naš narod kaže „što je brzo, to je i kuso“- kratko, nekvalitetno i loše.

Foto: V.N.

Seksualnost se ne može razvijati mimo ostalih delova ličnosti. Da bi seksualnost funkcionisala kako treba, mora da bude u emocionalnom kontekstu, a emocije ne mogu brzo da se razvijaju, treba im vreme- kaže specijalista kliničke psihologije Đorđe Popović.

- Ono što kao psiholog mogu da vidim kod današnje omladine, upravo je nedostatak tog emocionalnog konteksta. Zato je tako često u upotrebi termin „cool“, „Šta radiš? Cooliram“, drugim rečima da se slučajno ne uoči šta neko oseća. Imate dosta mladih ljudi, 20-godišnjaka, kod kojih se to apsolutno ne očekuje, a koji se obraćaju lekaru zbog neuspelog seksualnog funkcionisanja.

To je odsustvo celine ličnosti. Nedostaju emocije, emocionalna zrelost, unutar koje i seksualno funkcionisanje nalazi svoje mesto. Vi možete biti intelektualno superiorni, ali ako ste emocionalno hladni, ne može vam se pripisati nikakva zrelost, pa čak ni ta intelektualna-navodi naš sagovornik.

Nedavno ispitivanje u Velikoj Britaniji je pokazalo da dve trećine tinejdžerki žele da se podvrgnu estetskoj operaciji, ne samo kako bi se bolje osećale u svom telu, već i da bi sprečile da ih sredina
proziva zbog izgleda.

Foto: InformerDN

- Reklame koje prikazuju žene kao seksi mlade devojke, lutke u provokativnim haljinama, donji veš za devojčice od 7 do 10 godina kao i televizijske emisije i rijaliti programi pornografskog sadržaja itekako doprinose seksualnom odrastanju dece. Ovaj trend stvara niz problema dok ulaze u tinejdžerske godine. Današnje devojke doživljavaju sve češće onlajn seksualno zlostavljanja i uznemiravanje, dok mladići dobijaju i usvajaju sve iskrivljeniju sliku o ženskom telu i seksualnosti.

Ovome uveliko doprinosi i pornografija-upozoravaju iz organizacije „Stoppedofiliji SP“. Onlajn pornografija raste ogromnom brzinom o čemu najbolje svedoče pregledi porno stranica na internetu koji su iz godine u godinu sve veći.

Podaci sa internet sajta „Collective Evolution“ pokazuju da su samo na porno stranici „Pornhub“, internet korisnici pregledali 91 milijardu 980 miliona 225 hiljada pornografskog video materijala i to samo 2016. godine. Deca nisu izuzeta iz tog broja korisnika.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.