SRPSKI STRUČNJAK IZ ČIKAGA DOKTOR DEJAN GLIŠOVIĆ: I najgora vakcina je bolja nego zaraza koronavirusom Fajzer je kao Mercedes, a Sinofarm je Golf 2, EVO ZAŠTO

Nova kalendarska godina Srbiji je donela početak vakcinacije i novu dilemu. Da li se vakcinisati, koju vakcinu bi trebalo primiti protiv koronavirusa?!

Odgovor na ova pitanja i mnoga druga vezana za imunizaciju stanovništva potražili smo od najstručnijih u ovoj oblasti i dobili iz prve ruke.

Dr Dejan Glišović, srpski stručnjak koji živi u Čikagu, zaposlen je u američkoj kompaniji PRA Health Sciences, jednoj od najvećih i najuglednijih firmi za ispitivanje lekova i vakcina u svetu.

Široj javnosti poznat je po radu na ispitivanju leka Remdesivir za sada jedinog medikamenta protiv koronavirusa odobrenog u USA .

Inače, dr Glišović je trenutno angažovan u radu na studiji za ispitivanje RNA vakcine firme CureVac kao medicinski direktor pa otuda i ne čudi što smo odgovore na najaktuelnija pitanja koja se tiču imunizacije stanovništva potražili upravo od njega.

I najgora vakcina je bolja od zaraze virusom

S obzirom na to da je u Srbiji uveliko u toku vakcinacija stanovništva još uvek postoje teorije zavere, oprečna mišljenja po pitanju za koju se vakcinu opredeliti. Doktora Glišovića smo pitali koja vakcina u ovom momentu bi po njegovom mišljenju bila najbolji odabir....

,, Na pitanje koju od ponuđenih vakcina je najbolje primiti najkraći odgovor bi bio – onu koja vam prva bude dostupna. Duži odgovor bi zahtevao detaljniji stručni prikaz karakteristika svake od trenutno raspoloživih vakcina, što za vaše čitaoce u ovom momentu nije toliko bitno, jer je i najgora vakcina neuporedivo bolja od prirodne infekcije, odnosno bolesti.

Foto: Tanjug/AP

Da li je zbog mnogo nedoumica vezanih za imunizaciju strah građana opravdan?

,, Ako govorimo o pasivnoj imunizaciji (imunitet stečen oboljevanjem) strah je opravdan. Ko se odluči na ovaj vid imunizacije rizikuje smrtni ishod (1%-3% šanse), dugotrajnu hospitalizaciju (20%) ili dugoročne posledice preležane bolesti o kojima se još uvek malo zna.

Ko se odluči na aktivnu imunizaciju (vakcinacijom) rizikuje blage i prolazne nuspojave (oko50%) i veoma retke ozbiljnije komplikacije (oko 0,00006%), pretežno kod ljudi koji su alergični na neki od sastojaka vakcine. Ovaj rizik je daleko manji nego kod, recimo, običnog aspirina, tako da je strah od vakcinacije uglavnom neopravdan.

Što se tiče straha od ,, promene genetskog koda,, ni jedna vakcina ne ulazi u jedro naše ćelije tako da ne može da izmeni gene koji se tu nalaze. Ono što može da uđe u jedro i utiče na naše gene je virus. On se na taj način razmnožava u organizmu, koristeći naš genetski materijal. Imajući sve to u vidu daleko je bezbednije opredeliti se za vakcinu nego za virus.

Postoje li suštinske razlike između vakcina i koja daje najefikasnije i najbezbednije rezultate ?

,, Razlike postoje ali u praksi, a pogotovo u trenutnoj situaciji kada još nema dovoljno vakcina za sve, one nisu toliko bitne. Za većinu zdravih ljudi trenutno najbolja vakcina je ona koja bude najbrže dostupna, bez obzira na proizvođača, jer su sve odobrene vakcine verovatno dobre. Kažem verovatno, samo zato što govorimo unapred jer do sada nije bilo prilike da ih međusobno uporedimo u praksi.

U teoriji, svaka vakcina koja izazove zadovoljavajući imuni odgovor uz minimalne sporedne efekte je dobra, a sve odobrene vakcine su u studijama postigle taj cilj. Razlika naravno ima jer se pojedine vakcine zasnivaju na različitim tehnologijama ali im je funkcija ista.

Na osnovu rezultata dosadašnjih studija, efikasnost je za sada najveća kod Fajzerove vakcine (oko 95%), slična je i kod Moderne, ali i vakcine drugih proizvođača su visoko efikasne.

Foto: G.U.

Ono što takođe zabrinjava kada su vakcine u pitanju su nuspojave ili neželjeni efekti. Da li je u ovom slučaju smrtni ishod moguć, ako jeste u kolikoj meri ili je o tome nepotrebno razmišljati?

,, Ljudi se često plaše neželjenih efekata vakcina, kojih naravno ima, ali su najčešće blagi i skoro potpuno nebitni u poređenju sa neželjenim efektima bolesti. Kome se desi da se zarazi koronavirusom SARS-CoV-2 (a bez vakcinacije pre ili kasnije zaraziće se svi), šanse da umre su trenutno oko 2-3%. Lično mislim da je stopa smrtnosti realno nešto manja (verovatno oko 1%) imajući u vidu da nisu testirani svi zaraženi, posebno oni bez simptoma, ali u svakom slučaju je jedan procent užasno velika smrtnost.

Recimo, za Srbiju bi to značilo oko 80 hiljada, a za Ameriku oko 3 miliona mrtvih. Pored opasnosti od smrti, šanse da će te zakačiti teži oblik bolesti koji zahteva bolničko lečenje sa (neizvesnim ishodom i posledicama) su oko 20%. Posebno je zabrinjavajuće što na rutinskim snimcima kod pojedinih pacijenata koji su imali i blaže pa čak i asimptomatske oblike COVID-19, sve češće vidimo trajna oštećenja pluća, mozga, srca i drugih organa. Kakve će još dugoročne posledice preležana infekcija ostaviti ostaje tek da se vidi.

Svaka iole loša rekacija na vakcinu razvlači se po medijima

Za razliku od efekata bolesti, kod vakcina su najčešće u pitanju blagi propratni efekti od kojih su najčešći lokalni (crvenilo, otok i bol na mestu uboda), a nekada i mogu biti i sistemski (malaksalost, glavobolja, jeza, kao i retke alergijske reakcije). Ako se i pojavi, sve to traje dan dva i prođe, kao i kod većine drugih vakcina. Najveći broj ljudi ne oseti nikakve tegobe nakon vakcinacije, a slučajevi težih, životno ugrožavajućih reakcija su ekstremno retki.

Foto: Tanjug

Mada čim se pojave odmah se razvlače po medijima zbog čega su ljudi sa razlogom zabrinuti i skeptični u nedostatku pouzdanih i proverenih informacija. Praćenje neželjenih efekata svakog leka i vakcine je vrlo rigorozno i svaki slučaj se detaljno ispituje i prati godinama, kako za vreme kliničkih studija tako i posle, nakon dobijanja odobrenja za masovnu upotrebu.

Praćenje i evidentiranje neželjenih efekata između ostalog spada i u moju nadležnost u studijama za razvoj vakcina na kojima radim. Koliko je meni poznato, kod vakcina koje su do sada odobrene, još nije dokazano da je neko umro od direktne posledice vakcinacije, a vakcinisano je već nekoliko miliona ljudi. U isto vreme od virusa svakodnevno umire na hiljade ljudi (samo u Srbiji i do 50 dnevno po zvaničnim podacima). Imajući to u vidu, za koju god vakcinu da se izjasnite, u svakom slučaju je bolja od virusa. Tako da pravi izbor sada nije toliko između vakcina različitih proizvođača, već između vakcine i bolesti.

Fajzer je kao novi model Mercedesa, a Sinefarm kao Golf 2 

Kako bi pitanje imunizacije i za koju se vakcinu opredeliti bilo prikazano i ilustrovano kroz jedan običan primer iz života iz Vašeg ugla?

,, Slikovito pojednostavljeno, dilema se svodi na otprilike sledeću analogiju. Recimo, pokvari vam se auto na nekom putu usred džungle pune opasnih zveri. Vi sada nekako uspete da uhvatite mobilni signal i pozovete taksi iz najbližeg mesta. Oni vam ponude da birate koje vozilo da vam pošalju.

Na primer:

1. Najnoviji model Mercedesa sa tehnologijom koja se prvi put koristi u
automobilima (Fajzer)
 

2. Najnoviji model BMW sa istom novom tehnologijom (Moderna)

3.Standardni model srednje klase tipa Lada Niva (Sputnjik) ili Dačija
(AstraZeneca)

4.Volkswagen Golf 2 (Kineski Sinofarm)

Svaki od ovih automobila će vas efikasno izvesti iz džungle. Možda Lada malo više trucka, drugi imaju bolje amortizere, neki imaju luksuzniju opremu, Golf nema klimu ali dobro ide, Mercedes i BMW deluju vrhunski ali nisu voženi tim putem, itd.

U realnosti šanse su da je svaki od ovih modela dovoljno dobar da pređe tih 15-20 km i da vas bezbedno izvede iz opasnosti bez značajnih kvarova usput. E sad, ako vam operater pri tom još kaže da trenutno imaju ograničen broj vozila i da će tek 20% mušterija biti usluženo, jasno je da bi trebalo ugrabiti prvo raspoloživo vozilo.

Foto: V.J.

Radi na razvoju vakcine slične Fajzeru i Moderni

Možete li nam nešto reći o razvoju vakcine protiv koronavirusa na kojoj Vi radite i da li očekujete da će ta vakcina biti efikasnija u odnosu na ostale?

,, Ja trenutno radim na ispitivanju mRNA vakcine nemačke firme CureVac, koja se zasniva na istoj mRNA tehnologiji kao Fajzer i Moderna. Teoretski bi ova vakcina trebalo da bude veoma slična ali ne mogu nista da prognoziram dok ne budemo videli prve rezultate.

Studija se radi u Evropi i Americi na 35 hiljada pacijenata. Nemci pri tome idu malo sporijim ali sigurnim tempom. U januaru smo počeli treću fazu tako da ova vakcina sigurno neće izaći pre marta. Za Srbiju je u ovom momentu bitno da nabavi što veći broj vakcina bilo kog proizvođača.

Nažalost, pokazalo se da virus neće nestati sam od sebe i što pre se sprovede vakcinacija stanovništva, pre će se postići kolektivni imunitet. A to je trenutno najbezbolniji i najbrži izlaz iz ove pandemije.