DA LI ĆE LJUDI NAKON PANDEMIJE MASOVNO IMATI DIJAGNOZU G-93.3? Profesor sa Medicinskog fakulteta ističe da se radi o VEOMA OZBILJNOM PROBLEMU, dobro obratite pažnju na ove simptome

Nakon iscrpljujuće protekle godine i borbe sa korona virusom ulazimo u prelaznu fazu godišnjih doba, do sada praćenu prolećnim umorom i koja se obično javlja svake godine nakon zimskog perioda

Međutim, ako osećaj umora, malaksalosti i slabosti potraje duže od nekoliko meseci, velika je verovatnoća da je u pitanju bolest registrovana kao hronični umor koji može izazvati ozbiljne posledice pa i invaliditet, rekao je prof. dr Branislav Milovanović, profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, kao i predsednik Udruženja za neurokardiologiju Srbije i šef Neurokardiološke laboratorije KBC "Bežanijska kosa" u gostovanju na RTS- u.

U izjavi za Blic, ovaj lekar naglašava da ne treba mešati prolećni umor sa hroničnim umorom, jer "ovo je bolest koja mora da se leči", a sam taj proces može biti jako dug, i težak, a posebno sada za one koji su preležali virus korona.

Šta je zapravo hronični umor

Profesor Milovanović objašnjava da je hronični umor bolest koju je priznala i Svetska zdravstvena organizacija i dala šifru R-53.8 prošle godine, a već postoji od 1969. godine G-93.3 kao "postvirusni sindrom umora". Kako kaže, zbog toga će sada biti naročito zastupljen nakon kovid infekcije.

Foto: Pixabay

Kako još kaže, većina ljudi trenutni umor pripisuje produženom kovidu, ali kod toga treba biti oprezan jer se ova bolest u svetu rangira među najozbiljnijima poput onkoloških bolesti i side, te je zbog toga treba ozbiljno i shavatiti.

Uglavnom kod mladih ljudi

Profesor Milovanović koji se već 20 godina bavi ovim problemom ističe da je zabrinjavajuća činjenica to što se ova bolest javlja uglavnom kod mladih ljudi.

On napominje da oni koji su preležali neki vid virusne infekcije, a naročiti trenutno najzastupljenije kovid, trebaju biti obazrivi u slučaju pojave nekih simptoma kao što su brzo zamaranje, slaba koncentracija, nervoza i anksioznost i slično, i smatra da te simptome ne treba neozbiljno shvatiti, nego pratiti. Još ako se u međuvremenu jave česte glavobolje, i bolovi u mišićima i zglobovima, i ako traju duže od šest meseci tada je verovatno u pitanju je hrinični umor, tvrdi on.

Profesor navodi još neke simptome za prepoznavanje bolesti a to su igranje mišića, mravinjanje, vrtoglavicu prilikom ustajanja ili gubitak svesti, problemi sa gastrointestinalnim traktom, kao što je sindrom iritabilnog kolona i slične probleme.

Foto: pexels.com

 

 

On kaže da su iskustva pokazala da uz multidisciplinarni pristup, kod obolelih od sindroma hroničnog umora je potrebno najmanje sedam meseci do dve godine se funkcionisanje organizma vrati u normalno stanje.

Profesor Milovanović sa dugogodišnjim iskustvom bavljenja ovim problema objašnjava da kada se uradi testiranje, tačno se vide oštećenja, posebno barorefleksa u karotidama koji regulišu pritisak. To se kaže uglavnom manifestuje kao česta variranja krvnog pritiska kod pacijenata, kao i pulsa, i zbog toga on savetuje česte kontrole srca, i naglašava da lečenje mora biti multidisciplinarno jer ovaj sindrom dovodi do „ispada” svih sistema.

Kome se obratiti kada simptomi traju duže od šest meseci

Profesor dr Branislav Milovanović kaže da je veliki problem predstavlja činjenica da o ovoj bolesti ni lekari ne znaju dovoljno jer se još ne uči na fakultetu, pa savetuje ukoliko već pomenuti simptomi traju duže od nekoliko meseci, jako je važno obratiti se lekaru opšte prakse, koji će nakon pregleda uputiti na dalja testiranja.

Prolećni umor je sličan, ali ipak nešto sasvim drugo

Takozvani prolećni umor je stanje kada se ljudski organizam nakon zimskog perioda pokušava prilagoditi, obično naglim vremenskim promenama, kada sa niskih vremenskih temperatura prelazimo u visoke, pa se krvni sudovi šire i pritisak pada, što se manifestuje osećajem umora i malaksalosti, kao i pospanosti, slabom koncentracijom, razdražljivosti, pa čak i depresivnosti.

- Teško će biti za sve nakon perioda korone virusa, a naročito će biti teže za one koji su na virus bili pozitivni. To je inače praksa nakon preležanog virusa, da organizam oslabi, te mu je teže da se prilagodi novim vremenskim uslovima, izjavio je za "Blic" imunolog dr Borislav Kamenov, profesor Medicinskog fakulteta u Nišu.

Foto: pexels.com

 

 

On još kaže da je u ovom periodu jako bitno detoksikovati telo, koje se tokom zime nakupilo otrova, te već uobičajenim receptom a to su povećenje vitamina i minerala postepeno ojačati organizam i smanjiti umor koji je kako profesor navodi zaštitni mehanizam koji pokazuje da u telu nešto nije u redu.

- Samo da izađete na Sunce već ćete osetiti razliku u raspoloženju jer će to doprineti hormonu sreće. Naš organizam je takav. Ne voli mrak, i naravno da će se tokom ovih tmurnih dana osećati umorno pa čak i depresivno, poručio je profesor.

Iako mnogi savetuju fizičku aktivnost, profesor smatra da sa tim treba biti oprezan, slušati svoje telo i u skladu sa tim postepeno ga privikavati.

Šta je uzrok prolećnog umora

Šta predvodi ovom još uvek nije utvrđeno u potpunosti ali smatra se da je to nedostatak vitamina i minerala, zapostavljenih zimskom ishranom, koja se bazira uglavnom na prekomernom unosu mesa i nedovoljnih količina voća i povrća u organizam, kao i nedovoljna količina unosa tečnosti.

Smanjena fizička aktivnost tokom zimskog perioda je jedan od veoma važnih faktora koji povećavaju prolećni umor, koja između ostalog dovode i do povećanja telesne težine, što dodatno oslabljuje telo. Takođe velike temperaturne razlike, osim što škode zdravlju hroničnim bolesnicima, imaju negativno dejstvo i kod ostalih što se vidi kroz smanjenu produktivnost na radnom mestu. Nagle vremenske promene i pritisak umanjuju unos kiseonika u organizam , što dalje dovodii i do smanjene koncentracije, pa imamo utisak da nam se stalno spava.

Foto: pexels.com

 

 

Prolećni umor se javlja kod svih starosnih grupa, i podjednako je zastupljen kod oba pola. Tegobe uzrokovane ovim stanjem podsećaju na depresiju, jer su ljudi bezvoljni i bez elana, kao i veoma lošeg raspoloženja. To se događa jer se tokom zime smanjuje lučenje serotonina, neurotransmitera zaslužnog za dobro raspoloženje. Kod većine osoba sa takvim simptomima može stvoriti konfuziju jer se u stvari radi o prolaznoj depresija. Prolećni i hronični umor ne treba mešati, to nije isto stanje. Hronični umor nije povezan sa godišnjim dobom i traje znatno duže od prolećnog.