DRUŠTVENO KORISNI RAD ZA ONE KOJI SVESNO KRŠE MERE! Kon: U kovid bolnicama ima puno posla koji ne traži medicinsko znanje!

Rad u javnom interesu u Srbiji postoji više od 13 godina i predstavlja alternativnu sankciju koju je moguće izreći samo uz saglasnost okrivljenog za lakša krivična dela i prekršaje, ali, kako za Tanjug potvrđuju sagovornici, nije naročito omiljen među građanima koji radije kaznu plate

- O ovoj sankciji jutros je bilo reči i na sednici Kriznog štaba kada su u pitanju oni koji budu svesno kršili epidemiološke mere, poput okupljanja na "korona žurkama" - preneo je epidemiolog Predrag Kon.

Navodeći da se na sednici govorilo o pooštravanju kaznene politike, pored ostalog, i o društveno korisnom radu za one koji svesno krše mere jer, kako je ukazao, ima puno posla u kovid bolnicama koji ne traži medicinsko znanje.

- To je ozbiljan predlog, da se tome pristupi, jer boce sa kiseonikom zahtevaju fizičku sposobnost, a tu su obično mlađi ljudi u pitanju. To je jedno od mogućih razmišljanja - rekao je Kon.

Rad u javnom interesu moguće je izreći kao kaznu u sudskom postupku za lakša krivična dela, u prekršajnom postupku kao glavnu kaznu ili kao zamenu za novčanu kaznu, ali i u krivičnom postupku, kada primenom oportuniteta tužilaštvo odbaci krivičnu prijavu.

- Kada je osnovnim zakonom kojim je propisan prekršaj za koji je predviđena novčana kazna, rad u javnom interesu se može izreći u postupku izvršenja kazne, zamenom novčane kazne po principu 1.000 dinara za osam sati rada - rekla je za Tanjug predsednica Prekršajnog suda u Beogradu.

Rad u javnom interesu ne može da traje kraće od 20 sati niti duže od 360 sati

Sudije za prekršaje međutim ne određuju često ovu sankciju, jer se ona ne može izvršiti prinudno.

U slučajevima da se osuđeni ne odazove na izvšenje kazne rada u javnom interesu, ova kazna se najčešće menja u zatvorsku tako što se za osam sati rada određeuje jedan dan zatvora.

Kao kazna u sudskom postupku ova sankcija se do sada izricala mahom za krađe, lake telesne povrede, ugrožavanje sigurnosti, učestvovanje u tuči, uništenje ili oštećenje tuđe pokretne stvari, šumsku krađu, kao i za držanje droge.

Tužilaštva takođe imaju mogućnost da primenom oportuniteta nalože učiniocu krivičnog dela da ispuni neku obavezu, u zamenu za odbacivanje krivične prijave, odnosno odustajanje od krivičnog gonjenja.

Prema skali koju primenjuje Prvo osnovno tužilaštvo u Beogradu (a koja ne mora da važi i za druga tužilaštva u Srbiji), u postupku oportuniteta - broj radnih sati određuje se shodno težini zaprećene kazne za određeno krivično delo.

Tako se za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do godinu dana može odrediti rad u javnom interesu do 100 sati, kažu za Tanjug u ovom tužialštvu.

Za krivična dela za koja je zaprećena kazna zatvora do tri godine može se odrediti 100 do 200 sati društveno korisnog rada, a za dela sa minimalnom kaznom tri do pet godina zatvora može se izreći od 200 do 360 sati.

Ove sate građani mogu odraditi u roku od dva do tri meseca, odnosno ne moraju da rade svaki dan.

U praksi je bilo slučajeva da neko, ko na primer ima da odradi 150 sati, odradi 100, a za ostatak kazne traži da mu se preračuna u novac, koji uplaćuje u humanitarne svrhe.

Takođe, od 100 odsto slučajeva u kojima je okrivljenima ponuđen rad u javnom interesu kao opcija za oportunitet, u od 90 odsto okrivljeni se odmah opredele za plaćanje određenog novčanog iznosa u budžet za humaniratne svrhe.

Ovu alternativnu sankciju sprovodi Uprava za izvršenje krivičnih sankcija Ministarstva pravde i kada su u pitanju krivična dela i za prekršaji.

Prva kazna rada u javnom interesu počela je da se izvršava u januaru 2007. godine.

Rad u javnom interesu je dobrovoljan, odnosno učiniocu ta kazna ne može da se odredi bez njegovog pristanka, pa ukoliko nije saglasan da radi, može da plati kaznu ili da je odluži u zatvoru.

Uz sankciju rada u javnom intersu, okrivljeni ne plaća kaznu i ne ide u zatvor, već uz dobrovoljni rad u korist društvene zajednice ostaje sa svojom porodicom i ne prekida mu se radni odnos.

Takođe, na ovaj način se rasterećuju zatvori i ostvaruju velike uštede budžeta, budući da jedan dan zatvora, po osobi, državu košta oko 15 evra.

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.