Srpska pravoslavna crkva i vernici, dana, 10. juna, slave jedan od najvećih hrišćanskih praznika, Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan
Ovaj praznik je slava grada Beograda, a u mnogim mestima u Srbiji je i zavetina - praznik celog naselja. Vaznesenje Gospodnje veliki je i značajan praznik, jedan od glavnih kod Srba, koji su nekada slavili i muslimani i katolici.
Na Spasovdan se ne radi nikakav težak posao, pošto je veliki praznik koji, prema verovanju, može da spasi kuću od nevolje, a decu od bolesti.
Poštovan je veoma i u predhrišćanskom vremenu, a tradicionalno je izuzetno cenjen i poštovan u doba cara Dušana. Smatra se da nije slučajno što je čuveni Dušanov zakonik obnarodovan 1349. na Spasovdan, a na isti praznik i dopunjen 1354. godine.
Spasovdan pada uvek u četvrtak i to šesti po Vaskrsu. Crkva ga praznuje kao Vaznesenje Gospodnje, jedan od 12 velikih praznika i osam Hristovih praznika.
Prema narodnom predanju, tog dana se spasio Bog od rđavih ljudi i otišao - vazneo se - na nebo, a ostala je i priča da je Bog pobegao na nebo od zlih i nevaljalih ljudi
Od davnina je Spasovdan, kao duboko ukorenjena svetkovina u narodu, prolećni praznik stočara i zemljoradnika. Smatra se veoma srećnim varovnim danom kada sve valja započinjati i zato se zove još Spasovlje.
Beograd danas obeležava svoju slavu Spasovdan
Današnjom liturgijom u Vaznesenjskoj crkvi i litijom centralnim gradskim ulicama Grad Beograd će obeležiti svoju slavu Vaznesenje gospodnje - Spasovdan.
Ovogodišnji domaćin slave je gradonačelnik Zoran Radojičić, a kako je najavljeno, danas u devet sati počinje liturgija u Vaznesenjskoj crkvi koju će služiti patrijarh Porfirije.
Uz oglašavanje zvona u svim gradskim crkvama večeras u 19 sati će početi litija koju će predvoditi patrijarh, a u kojoj će učestvovati predstavnici Grada Beograda, sveštenici, članovi beogradskih crkvenih horova, predstavnici različitih gradskih službi i građani.
Litija će biti formirana ispred Vaznesenjske crkve u Ulici admirala Geprata, odakle će se kolona kretati ulicama Kneza Miloša i Kralja Milana preko Trga Slavija i dalje Bulevarom oslobođenja do Hrama Svetog Save na Vračaru, gde će biti služen moleban za Beograd i njegove stanovnike.
Od kad je despot Stefan Lazarević 1403. godine dao Beogradu status prestonice u čast obnove i napretka Beograd je kao svoju slavu uzeo Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan.
Stara zavetna slava simbolično ukazuje na uzdizanje - vaznesenje grada iz pepela i neuništivu nadu i veru u budućnost.
Praznik Vaznesenja Gospodnjeg ili kako je u narodu uobičajeno Spasovdan jedan je od deset praznika posvećenih Hristu, spada u pokretne praznike i uvek pada u četvrtak, 40 dana posle Vaskrsa, a deset dana pre Duhova.
Pre zore, na Spasovdan Krstonoše pohode zapise - osveštana stabla, najčešće hrastove ili neke voćke, mahom divlje kruške. Noseći barjake i krst, narod stiže pod stablo zapisa, kiteći ga vencima cveća i darujući raznim đakonijama.
Te litije se priređuju radi napretka useva (letine), kiše i boljeg berićeta. Krstonoše idu u krug oko zapisa, moleći se i pevajući, dok pop činodejstvuje, a ranije je ponegde bio običaj da sveštenik u provrćeno stablo stavlja zapis da "čuva selo od crva".
Takvih osveštanih dubova ima u mnogim krajevima, ponajviše u Šumadiji i Vasojevićima. Smatraju se svetim stablima, koja je grehota dirati, a kamo li seći.
Zapisano je da je jednom domaćinu kraj Topole, koji je odsekao zapis na svojoj njivi u nameri da ga iseče za kapiju, grom udario u dvorište gde je ležao posečeni zapis, baš kada je ženio sina, i rasterao svatove.
Na Spasovdan se ne radi da grom ne bije i, kako veruju u leskovačkom kraju, ne dođe na čoveka "lošotinja" i da insekti ne opustoše njive. Posebno je bio raširen običaj da se na Spasovdan po njivama, zabranima, torovima, košnicama, baštama pobadaju krstovi od leskvine (zakršćavanje letine), ako to nije učinjeno na Đurđevdan.
Foto: www.spc.rs
Pobadan je i leskov štap i rasecan na vrhu, u visini grudi, a u rasek je stavljen kraći prut i tako pravljen krst kojim može da se vidi sa svih strana.
U nekim krajevima bio je običaj da se od osušenog svinjskog brava sačuva vilica i na Spasovdan pojede, da im "sva svinja ubuduće bude slatkorana", odnosno da im prija sve ono što "po gori popasu i iz korita poloču".
Kosti od oglodane vilice se ne razdvajaju, nego se sa sve zubima okače u pčelinjaku, da bi pčele u rojevima napredovale.
"Koliko sela toliko i adeta." Tako se u nekim krajevima rano išlo u jagode i na Spasovdan se izjutra ne jede ništa dok se ne okuse jagode. Negde je, pak, bio običaj da kad se prvi put od godišnjih plodova i namirnica okusi o Spasovdanu (mleko, meso, voće).
Ponegde se čak i verovalo da ne valja okusiti novo voće ako su nekom deca umirala, dok najpre ne razdele sirotinji od tog novog voća za dušu svoje dece, jer će, u protivnom, na onom svetu deca ostati bez tog obroka i grišće svoje prste umesto obroka, govoreći da su im ga roditelji pojeli.
Bio je i običaj da se na Spasovdan, pre sunca, kupa u reci ili moru i da se do ovog dana ne pije mleko od muže u toj godini, pa je ovo prvo kušanje mleka propraćeno nizom običaja radi povećanja mlečnosti i boljeg skorupa, uz prskanje mlekom i zalivanje vodom za vrat, da bi bilo mleka kao vode.
U nekim selima oko Požege na posudu s vodom, u kojoj su i mnoge razne trave, stavljana je debela cerova kora, koja se probuši i kroz nju procedi malo mleka, da se hvata kajmak debeo kao cerova kora.
Na Spasovdan, verovalo se u Šumadiji, u zoru se mogu videti vampiri.
Nekada se na ovaj važan datum obavezno se klalo jagnje, kao žrtva svecu, tj, u ovom slučaju samom Hristu.
Prema običajima, na današnji dan se muškarci ne briju, žene se ne umivaju, a deca ne kupaju. Ne spava se preko dana, da se ne bi dremalo preko godine.
Vernici su odlazili u crkvu na verski obred posvećen ovom prazniku. Posle izlaska iz crkve, domaćini su svoje goste vodili kući, gde ih je čekao bogato pripremljen ručak. Oni koji nisu išli u goste, okupljali su se na prostoru ispred crkve i tu nastavili slavlje. Ispred crkve su se pekli jaganjci, točilo piće, prodavao sladoled, kolači i bombone.
Litiju koja će na Spasovdan, krsnu slavu Beograda, biti održana centralnim gradskim ulicama, prvi put predvodiće patrijarh Porfirije, koji će koračati pod autentičnim "nebom" - ceremonijalnim crkvenim baldahinom koji je pripadao patrijarhu Josifu Rajačiću. Mnoge poznate ličnosti pozvale su vernike da se pridruže Spasovdanskoj litiji, što je na svom Instagramu objavio i vladika Stefan Šarić
Srpska pravoslavna crkva i vernici, danas slave Vaznesenje Gospodnje - Spasovdan. Ovo je jedan od velikih hrišćanskih praznika i u pravoslavlju označava Vaznesenje Isusa Hrista na nebo, 40 dana nakon Vaskrsa.
Uspomenu na Svetog Đorđa, mnogi Srbi praznuju kao krsnu slavu. Đurđevdan se obeležava 6. maja i predstavlja granicu između leta i zime. Evo kakvo je verovanje za ovaj praznik i koliko je važno kakvo je vreme.
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
Ognjen
pre 4 godine
Spasi nas Gospode od svih političkih partija , preletača , partijskih medija i novinara.
Sudi Gospode onima koji čine zlo u ime srpstva i Pravoslavlja, radi srebroljublja i njihove ogavne gordosti.
He he heee.Vaznelo se svetlo sveto i toplo Sunce na nebu.I to se kod Srba slavilo i tako poštovao Gospod BOG Stvoritelj.I ta Srbska vera je živa i dan danas ,jer je i sunce živo u svom kretanju iznad ravne zemlje.
Danas će oni paraziti iz partije i njihovi novinari dupelisci iz ANUSa (Aleksandrovog Novinarskog Udruženja Srbije) da uživaju kod ljigavog Vesića na gradskoj slavi.
Litiju koja će na Spasovdan, krsnu slavu Beograda, biti održana centralnim gradskim ulicama, prvi put predvodiće patrijarh Porfirije, koji će koračati pod autentičnim "nebom" - ceremonijalnim crkvenim baldahinom koji je pripadao patrijarhu Josifu Rajačiću. Mnoge poznate ličnosti pozvale su vernike da se pridruže Spasovdanskoj litiji, što je na svom Instagramu objavio i vladika Stefan Šarić
Da blokaderskom ludilu nema kraja svedoče i poslednji događaji. Nakon što je Dinko Gruhonjić ponovo aktivirao svoje pristalice u pokušajima izazivanja tenzija i haosa u Srbiji, brzom reakcijom policije uhapšen je njegov saradnik Miloš Kovačević koji se dovodi u vezu sa skandaloznim pretnjama koje su uznemirile javnost.
Novi bezbednosni incident potresao je baltički region nakon što je neidentifikovana bespilotna letelica pala i eksplodirala na teritoriji Letonije, što je ponovo podiglo tenzije u ovom delu Evrope.
Grupa profesionalnih štetočina ide gradom i uništava javnu imovinu, dok tajkunska televizija N1 je tu da to odmah snimi, prenese i proglasi za herojski čin.
Asocijacija novinara Srbije najoštrije osuđuje fizički i verbalni napad na novinara televizije Informer Vladimira Savića, koji se dogodio tokom protesta blokadera u Beogradu.
Danijel P. i Lazar E., maturanti Mačvanske srednje škole, koji su noćas poginuli u jezivom udesu u Bogatiću biće sahranjeni sutra, objavljeno je na Fejsbuk stranici ove škole.
Na auto-putu kod isključenja za Smederevo došlo je do saobraćajne nezgode kada je šleper, iz za sada neutvrđenih razloga, izgubio kontrolu i udario u zaštitnu ogradu.
Mladić (21) poginuo je jutros oko 5.00 časova u teškoj saobraćajnoj nesreći koja se dogodila na Ibarskoj magistrali, na delu puta između Ripnja i Rušnja u smeru ka Beogradu, a novinar Mladen Mijatović izneo je nove detalje.
U stravičnom udesu koji se dogodio sinoć oko 23 sata u Bogatiću poginuli su mladići E.L (19) iz Klenja i P.D. (19) iz Petlovače, a sada se pojavio i prvi snimak sa mesta nesreće.
Američki državni sekretar Marko Rubio izjavio je danas da je ostvaren određeni napredak u sporu između Vašingtona i Irana i da bi Sjedinjene Američke Države narednih dana mogle da imaju "nešto da saopšte" tim povodom.
Mornarica Korpusa Islamske revolucionarne garde (IRGC) saopštila je danas da je u protekla 24 sata koordinirala prolazak 25 plovila kroz Ormuski moreuz.
Češki predsednik Petr Pavel pozvao je NATO da "pokaže zube" Rusiji zbog, kako je naveo, stalnog testiranja odlučnosti Alijanse na njenom istočnom krilu, upozorivši da bi izostanak odlučnog odgovora mogao da ohrabri Moskvu na dalje provokacije.
Za ruskim šahistom i opozicionim aktivistom Garijem Kasparovim danas je raspisana međunarodna poternica na osnovu optužbi za opravdavanje terorizma i kršenje ruskog zakona o stranim agentima, navodi se u sudskim dokumentima u koje je agencija RIA Novosti imala uvid.
Velimir Bata Živojinović je od uloge u filmu "Valter brani Sarajevo" (1972) zaradio 4.800 dolara, što je u to vreme bilo jednako sa 53 prosečnih srpskih plata.
Ulazak Urana u znak Blizanaca označava početak dugog i dinamičnog astrološkog ciklusa koji će trajati sve do 2033. godine, a najveće promene donosi za Blizance, Device, Strelčeve i Ribe.
Kamenac, masnoća i neprijatni mirisi mogu da zadaju ozbiljne muke u svakom domu, ali rešenje se možda već nalazi u vašoj kuhinji. Umesto skupih hemikalija, sve više ljudi koristi limuntus kao jednostavan i efikasan trik za blistavo čist dom.
Novo istraživanje pokazalo je da i nedovoljno i predugo spavanje mogu negativno uticati na organizam i ubrzati biološko starenje pojedinih organa, uključujući mozak, srce, pluća i imuni sistem.
Na ovogodišnjem Filmskom festivalu u Kanu glamur ne jenjava, ali je tokom premijere filma "Priče noći" Eva Longorija uspela da ukrade svu pažnju prisutnih.
Lepa Brena poznata je po svojim izvanrednim vokalnim sposobnostima, prirodnom šarmu, ali i dugim nogama. Međutim, malo ko zna da ju je Tijana Dapčević nadmašila kada je visina u pitanju.
Srpska pevačica i starleta Atina Ferari ne prestaje da šokira javnost, a sada se mnogi pitaju odakle joj novac za skupoceni automobil marke "Range Rover".
Dodaj Informer kao željeni izvor na Googlu 
Imate mišljenje?
Ukoliko želite da ostavite komentar, kliknite na dugme.
Ostavite komentar