ŽIVIM OD HLEBA I LJUBAVI! Profesorka srpskog zamenila grad za selo, u srcu Šumadije peče najmirisnije hlebove i ČUVA SRPSKI TAIN OD ZABORAVA /FOTO/

U avgustu su bile tri pune godine otakako smo pronašli svoj dom u srcu Šumadije. Čini mi se da ih je bar dvadeset i kusur. Ostavila sam sve loše iza sebe posao, školu, okruženje, tuđe stanove - kutije, očekivanja, usijale ulice i zablude da će, tu gde sam, biti bolje. Tu sam ostavila i izbeglištvo. Sada sam na svom parčetu slobodne srpske zemlje, sa divnom prirodom, a pogled okolo nema cenu...

Ovako počinje svoju životnu priču Dragana Krbavac, žena iz čije furune izlaze najmirisniji i najlepši hlebovi u srcu Šumadije.

Dragana je jedna od mnogobrojnih Srba preko Drine koji su pod naletom ratnog vihora svoj spas potražili u Srbiji. Po zanimanju je profesor srpskog jezika, ali posle neizvesnih godina u nastavi odlučila je da okrene novi list...

Foto: Privatna arhiva

 

Pre tri godine, Vojvodinu je zamenila Šumadijom. Kupila je kuću u Đuriselu i sa svojom decom okrenula novi list. I ne kaje se, kaže da je svoj na svom.

- I još je teško. I biće. I to nije ništa novo. Odavno sam naučila da bez ljubavi nema žrtve, a bez žrtvovanja nema čoveka. Sećam se kad me je moj sin pitao:" A, majko, od čega ćemo mi da živimo?" Najteže pitanje svih vremena! - "Bog sigurno ima neki plan", rekoh mu. I imao je. Uskoro mi je poslao Tain i to kako drugačije nego kroz moju ljubav prema istoriji i precima. Sada živim od hleba i od ljubavi. Da li je dovoljno, videćemo - kaže Dragana.

Foto: Privatna arhiva

Dragana je nakon dolaska u Šumadiju morala od nečeg da živi, a to je u njenom slučaju bukvalno bio hleb. I to ne bilo kakav, nego Tain, srpski vojnički hleb, koji je hranio naše pretke još od Prvog balkanskog rata.

- Kada sam odlučila da napustim grad i sve loše u njemu - izabrala sam šumadijsko selo. Još nisu prošle ni pune tri godine, a čini mi se da smo oduvek ovde moja deca i ja. Tada još nisam znala da me je baš ovde čekao hleb želeći da se vrati na naše trpeze, zaboravljen. I sada je tu, hleb naših predaka, seljaka i junaka. Tain znači vojničko sledovanje. Tain seća na balkanske ratove, na Veliki rat, na ogromna pregalništva i još veće žrtve. Tain miriše i na slobodu i na svetost - ističe Dragana.

Foto: Privatna arhiva

U vreme dok je radila kao nastavnik, Dragana kaže da se vodila onim da je uvek bolje dati više - ocenu, dobru reč, požrtvovanje, jer od viška dobroga ništa ne boli. Pogotovo ne decu.

Dragana uvek naglašava da je ponosna što živi u Srbiji i što čuvam Tain.

Za sve one koji žive brzo,a nisu zaboravili odakle su i ko su, ona sprema korpe različitih domaćih ukusa. Svi hlebovi su starinski, ručno rađeni, od najboljeg vodeničnog i organskog brašna, pečeni u zidanoj furuni. Ona nudi Taine od organskog vodeničnog brašna mlevenog snagom Toplice.

- Svi moji hlebovi su ručno mešani, sa suvim ili domaćim kvascem i pečeni na bukovini - kaže ova vredna žena. 

Paleta hlebova je široka i raznovrsna. Klasični, ražani, kukuruzni, beskvasni sa semenkama, narodni sa suvim šljivama i orahom, tain od celog zrna sa prirodnim kvascem, Stanina pogača, organski speltin hleb sa lavandom i limunom... U ponudi se nalaze i slatki organski hlebovi i kolači.

Svi su mešeni ručno od vrhunskog brašna iz Sretenovića vodenice. Pečeni su u furuni i dugotrajni su. Dragana kaže da im je rok 10 dana, mada čisto sumnjamo da ovako slasni i mirisni kod nekog mogu da izdrže duže od dva dana.

Foto: Privatna arhiva

- Svako zrno mora da umre pre nego što postane hleb. Svaki domaći zalogaj poštovanje je onih koji nam ostaviše njive i šljive. Bol je izgubiti očevinu, ali je smrt izgubiti sebe. Čuvajmo srpskog seljaka i njegov trud, još nas hrani. Kada poslednji padne - izgubili smo. Moj posao i nije posao, to je prosto življenje, opstanak, podizanje i čuvanje. Ne odvajam hleb koji jedu moja deca od onog koji nudim drugima. Sve je isto. I Drina je ista i sve njene krivine - zaključuje Dragana.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.