TITOISTI SU POBILI VIŠE SRBA NEGO NATO, A MI U BIOSKOPIMA PLAČEMO ZATO ŠTO "NEMA VIŠE JUGE"! Zato smo oteta zemlja...
Podeli vest
Dok ne budemo smeli da kažemo da je titoistički režim pobio više Srba nego NATO, i dok nam publika u bioskopima bude plakala zato što „nema više Juge", bićemo oteta zemlja
Moja baka je volela Jugoslaviju. Iako je jedva spasila glavu od ustaške kame, proterana sa svog ognjišta, razdvojena od porodice, izgubivši ne samo oca već i njegov grob negde u tom metežu, volela je da sluša Terezu Kesoviju, čitala je Zagorku i velika želja joj je bila da vidi Kamenita vrata u Zagrebu i Baščaršiju (mada je zbog traume Bosna nije mnogo privlačila i nije nikada posetila selo iz kog je proterana). Smatrala je sve to delom svoje kulture, ali je o srpskoj srazmerno malo znala, piše Ekskluzivno za Novi Standard Tajana Poterjahin, pisac i diplomirani etnolog i antropolog.
Da nije važno koje smo vere, nacionalnosti i odakle dolazimo potvrdila je fotografija uslikana u jednom ulazu zgrade u Minhenu, a koja je osvanula na svim društvenim mrežama
20.09.2021
14:00
Njenu analizu zašto i dalje volimo Tita iako nas je "zavio u crno" prenosimo u celini.
Činilo joj se da su Hrvati „manje seljaci" od Srba, a Bošnjaci, opet, za razliku od nas, poštuju i „drže svoje". Nije bila kriva za to neznanje, kompleks kulturne inferiornosti razvijan je kod Srba temeljno i planski i još uvek je duboko ukorenjen u našoj samopercepciji. Naravno, mnogi drugi faktori, pre svega ekonomski, činili su pripadnike nižih društvenih slojeva, kojima je i moja baka pripadala, prijemčivim za najrazličitije manipulacije.
Kao devojčica oterana u izbeglištvo, ne završivši ni četiri razreda škole, bila je jedva pismena, ali ne samo to - bila je gladna, željna svega, poštena - nije mogla da zamisli, uprkos svojoj prirodnoj visprenosti, da bi neko mogao sa televizije, a na kredit su kupili prvi televizor u selu, „toliki narod da laže". Okružena sirotinjom i teškom mukom radničko-seljačkog života, gledala je Titove balove podjednako očarano kao holivudske filmove i svaku mrvicu koja bi iz tog sveta pala u njenu svakodnevicu (makar u vidu kredita koji su morali da uzmu kako bi kupili komplet Remarkovih knjiga) doživljavala je kao blagoslov učešća u životu velikih, bogatih i - srećnih.
Činjenica da su klasna jednakost i revolucija bile laži koje su omogućile nasilni dolazak na vlast i bogaćenje novoformirane vladajuće elite progutana je zajedno sa tim mrvicama. U tom sirotinjskom Diznilendu nije bilo mesta za pitanja i neprijatna saznanja jer su minule traume još bile odviše sveže. U Kraljevu je kontroverza oko otetog nemačkog tenka živa i dan-danas, ali baka nije dozvoljavala da se dogma iz Bulajićevih filmova dovede u pitanje. Tito je, na kraju krajeva, ugostio njenu miljenicu Elizabet Tejlor. Ako ga poštuje takva ličnost, onda je on sigurno ispravan i poštovan, pravi „svetski čovek". Baka je znala da su trudnu komšinicu udbaši tukli u stomak kako bi odala muža koji je za vreme rata navodno bio četnički jatak, ali nije umela da se odredi prema tome.
Emotivna manipulacija
Pretpostavljam da ste do sada razumeli kako ne pišem ovaj uvod u želji da ogovaram svoju pokojnu baku, te ste paralelno sa čitanjem ove male studije slučaja dešifrovali model ovladavanja pojedincem koji jugokomunistička elita koristi i danas. Danas zapravo i više nego ranije, jer su neke represivnije instrumente moći ipak izgubili u međuvremenu.
Emotivna manipulacija evociranjem uspomena na „bezbrižnu mladost" istovremeno kreira mit o zlatnom dobu za mlađe generacije koje ne pamte život u SFRJ, ali će im zato roditelji, bake i deke, kao što je i meni moja, zagledani u vreme kada su bili mladi, potvrditi da se tada „dobro živelo". Romantizovanje prošlosti je gotovo instinktivni proces određen činjenicom naše sopstvene prolaznosti, ali ne možemo a da se ne zapitamo kako je to romantizovanje života u Jugoslaviji prelepa reminiscencija na „neka srećnija vremena", dok se svaki pokušaj dostojanstvenog prikazivanja bilo koje epizode iz srpske nacionalne istorije provlači kroz stotinu filtera ne bi li se uočio i isključio taj romantičarski ton, te da bi konačni proizvod - film, pesma, knjiga, predstava - bio što „objektivniji"?
Strah od buđenja nacionalne svesti Srba iznova se opravdava fantazijom u kojoj je svaki rodoljubivi Srbin agresor - što je šovinizam po sebi - i pritom se dosledno zataškava istorijska istina da ratove devedesetih nije izazvao srpski hegemonizam - desili su se kada su se fragmentarni nacionalizmi zemalja SFRJ sukobili sa jugoslovenskim (tek nakon formalnog odlaska socijalističke vrhuške s vlasti u Beogradu Crna Gora uspeva da se odvoji mirno, bez krvi). U tom smislu, buđenje jugoslovenskog sentimenta predstavlja suštinsku opasnost pre svega po Srbe, jer su u svakoj Jugoslaviji ubijani najmasovnije.
Tako dolazimo do bizarne okolnosti da nas izgleda samo budni nacionalizmi bivših članica SFRJ čuvaju od mogućnosti da se još jednom podmetnemo pod srbosjek.
Da je Beograd centar jugofilske pseudoelite poznato je i potvrđeno više puta - predstavnici te ideologije u popularnoj kulturi, politici, novinarstvu i javnosti uopšte sami se time ponose. Tako u Beogradu još uvek postoje „Jugoslovensko dramsko pozorište" i „Jugoslovenska kinoteka" valjda zato što bi, kao u uobrazilji moje polupismene bake, „srpsko" zvučalo nedovoljno svetski a odviše - seljački, ugrozilo bi tobož kosmopolitski a zapravo srbofobni duh kojim se simbolički drže pod okupacijom i navedene ustanove i Beograd.
Tu se dotičemo teme nacionalnih kompleksa, o kojoj sam pisala u prethodnom tekstu. Ali stvar nije prosta - neće nam nacionalno buđenje pojedinca, samo po sebi, doneti slobodu. Postoje objektivne političke okolnosti, još uvek neprijateljske prema Srbima. Nekoliko puta, baveći se ovom tematikom, bila sam dobronamerno od strane prijatelja upozorena da se ostavim toga, jer kao književnik mogu mnogima da se zamerim, „oni sve drže", pa to može da nanese štetu mojoj „književnoj karijeri". Kao u vreme OZNE i UDBE, mi još uvek šapatom izgovaramo svoje strahove, iskustva, objektivne istorijske činjenice i mišljenja da ne bismo dospeli na crnu listu zamerivši se ostacima jugoslovenske pseudoelite koja još uvek poseduje vlast kao naša specifična duboka država.
Titoistička TV bajka
Pre nekoliko dana, na svečanosti povodom obeležavanja sedamdeset sedme godišnjice operacije „Halijard", američki ambasador tendenciozno je (i to nije prvi put) izbegao da kaže kako su američke pilote spasili četnici - upotrebio je umesto toga čudnu sintagmu „hrabri Šumadinci" što nije samo nenamerno duhovito već je i duboko uvredljivo. Prema kome? Ne samo prema onima koji su tu nemoguću misiju izveli, prema njihovim potomcima, već pre svega prema istorijskoj istini na koju se srbofobni plagijatori istorije neprekidno pozivaju.
Tako nam se u dokumentarno-igranoj seriji RTS-a „Jovanka Broz i tajne službe" njen odnos sa Brozom prikazuje kao bajka o Pepeljugi - komesarki iako zapravo poseduje sve elemente horora o manipulaciji nezaštićenom ženskom osobom od strane starijeg muškarca na poziciji moći, zbog čega se danas u feminističko-liberalnom poretku ide u zatvor, a u istim takvim medijima pretpostavljeni predator mesecima razapinje. Kako je moguće da niko iz NVO posvećenih osnaživanju žena, a koje danonoćno izigravaju savest našeg društva, nije reagovao na mišljenja izneta u toj seriji, na primer - kako svakoj mladoj devojci imponuje da dobije pažnju tako moćnog muškarca, kako su svakako mnoge mlade devojke želele da budu na Jovankinom mestu?
Priznaćete, prethodnih meseci takav narativ nije smeo da se čuje u našoj javnosti, iako je donekle zdraviji i tačniji od onog kojim nam feminističke komesarke ispiraju mozak. Seksualni odnosi sa maloletnicima u tumačenju levo-liberalne ideologije u slučaju Josipa Broza postaju dokaz njegovog „šmekerizma", a ne seksualni prestup. U skladu sa opisanom hipokrizijom, serija je propraćena aplauzima na televizijama sa nacionalnom frekvencijom, koje, inače, svakodnevno vojuju protiv „mizoginog patrijarhata".
„Može da priča ko šta hoće, ali Tito i Jovanka su bili veličanstveni!" - izrečeno je pre nekoliko dana u etar. SFRJ je tako jedina zemlja u kojoj su teror, ubistva, pljačke, pasja groblja, Goli otok, progon neistomišljenika, zaduživanje, diktatura i mali diktator kao lik u čitankama bili - veličanstveni. Verovatno jesu onima koji su taj režim zadužili i održavali kao i onima koji to danas čine. Ali oni polako gube bitku sa vremenom. I uz punu eksploataciju „žala za mlados'", točak istorije se okreće, vreme ide unapred a ne unazad. Jugokomunisti su svesni da nemaju još mnogo manevarskog prostora, a nisu spremni da izgube svoje privilegije.
Pokušavaju da se odupru promenama što im olakšava činjenica da nikada, zapravo, nisu poraženi niti pozvani na odgovornost, da su se vrlo lako povezali sa stranim fondovima kapitalističkih zemalja pa su svi troškovi propagandnog rata koji vode pokriveni, ali globalno (i globalistički) uvezan mrežom interesa i interneta svet današnjih omladinaca izložen je pre svega anglosaksonskoj popularnoj kulturi i propagandi kojom je obojena - bliža im je Amerika i ideja o čoveku-nomadu bez identiteta nego konkretna Jugoslavija koja postaje, protekom vremena, samo jedna od lekcija u udžbeniku istorije.
Rat protiv istorijske istine
Zato veterani manipulacije odlučuju da napuste samodovoljne urbano-avangardne, pseudokosmopolitske i suštinski malograđanske narative o samima sebi kao (kulturnoj) eliti i silaze u narod kako bi mu mesijanski doneli još jednu srceparajuću priču iz žanra „ko nas zavadi", predstavljajući se odjednom kao pripadnici naroda, a ne odnarođena elita.
Preuzimajući iz kulturnog konteksta na koji su do juče bili izrazito gadljivi, potpuno paradoksalno ali nužno, jer ciljaju najširu moguću populaciju, Tomu Zdravkovića, iz nepatvorene atmosfere privatnog derta smeštaju ga u jugonostalgični kontekst. Zato pre možemo da govorimo o eksploataciji nego o ekranizaciji što gledaocu prestaje da bude suštinski važno kada se u sve upletu emocije.
Naravno, „Toma" nije film o Jugoslaviji. Manipulacija ne funkcioniše kao reklamna poruka. Ali analiza reakcija na film, ukoliko je uzorak reprezentativan, može gotovo nepogrešivo da dešifruje podtekst zato što ljudi najčešće neposredno dele one utiske koji traju mnogo duže i urezuju se dublje nego imena likova, radnja i replike.
To je atmosfera, ali uslovno i poruka dela, ona emocija koju proizvodi subliminalno ili ne nužno tako suptilno navođenje „između redova". Stoga se jedna lična istorija, sa opštim mestima oslikanim kroz sentimentalna podsećanja na „neka lepša vremena", ali bez kritičkog osvrta na to kome su i zašto bila lepša, kada su ljudi bili „iskreniji", a odnosi među njima „pravi", na kraju simbolički ukršta sa bratstvom i jedinstvom tri naroda koji su personifikovani kroz likove tri jugoslovenska pevača različitih nacionalnosti. Tu je veza između različitih nivoa realnosti, društveno-istorijske uslovljenosti i iskustva pojedinca potpuno banalizovana što neodoljivo podseća na jedan od argumenata u korist komunističke vlasti koji glasi - Tito je posle rata izgradio zemlju. Sledstveno se može zaključiti da su sve zemlje u kojima Tito nije vladao valjda do dan-danas ostale u ruševinama.
Samo ideološki namerno napravljena konfuzija između objektivnog i subjektivnog, privatnog i opšteg, ličnih iskustava i istorijskog pamćenja (ili zaborava) čitavog naroda, čini društveno prihvatljivim romantičarski zašećerena sećanja na zemlju u kojoj je, i zbog koje je, stradalo tokom dvadesetog veka više od dva miliona Srba. Padanje u dert zbog nestanka države čije je istorijsko trajanje omeđeno Jasenovcem i Olujom odraz je suštinskog odnosa koji jugokomunistički ideolozi i konspirolozi imaju prema Srbiji, Srbima i srpskim žrtvama - to je ekranizacija nepoštovanja i bahate ignoracije.
Kako je moguće da uprkos relevantnim istorijskim i arhivskim uvidima o prirodi Brozovog režima i šteti koju je naneo Srbiji mi i dalje tolerišemo da nam sa TV ekrana govore kako je Broz bio veličanstven? Možete li zamisliti da neko javno, nesarkastično, Jevrejima poruči da je Hitler bio veličanstven? Ili je poređenje ipak preterano?
Povlađivanje jugofilskom narativu proističe iz lične sentimentalnosti koliko i iz neznanja.
Ali na kraju, svako ima pravo na sopstvene uspomene sve dok njihovo javno evociranje ne produbljuje tuđe traume i strahove. Deca devedesetih bombardovanje 1999. godine često opisuju sasvim suprotno očekivanjima - kao nekoliko meseci izuzetnog iskustva upućenosti na sebe i druge, bez škole i obaveza, gotovo kao bezbrižnu pauzu od stvarnosti. Ali to smo mi, deca koja su bombardovanje preživela. Mnoga nisu. Možete li zamisliti film o tome kako je taj period bio poseban, ljudi topliji jedni prema drugima, a opšta opasnost faktor ujedinjenja? Ja mogu.
Možete li zamisliti film koji priziva novo bombardovanje zato što smo tada skupa sedeli u skloništima i slatko jeli embargo kolače čiji je ukus i dan-danas neponovljiv? Ja ne mogu. I ne želim. To je ona tačka gde se razilaze naše privatne uspomene i realno sagledavanje istorijske stvarnosti, realnog stradanja realnih ljudi.
Titoistički režim pobio je neuporedivo više Srba nego NATO bombe 1999. godine. Dok to ne budemo smeli da kažemo glasno, i dok nam publika u bioskopima bude plakala zato što „nema više Juge" bićemo oteta - okupirana zemlja.
Oni građanski rat još uvek vode, protiv istorijske istine i protiv budućih generacija Srba, dok mi ćutimo da im se ne bismo zamerili.
„Strah životu kalja obraz često", a mi još uvek, dosledno i oportunistički, pristajemo da živimo u strahu. I dokle tako?
Ko je Tajana Poterjahin!
Tajana Poterjahin rođena je 1987. godine u Beogradu. Diplomirala je etnologiju i antropologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Autor je romana „Mučitelj" (Novi književni krug, 2012), „Varoška legenda: Prvi sneg" (Čigoja štampa, 2017; Dereta, 2021) i „Varoška legenda: Đavolji tefter" (Dereta, 2021).
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće
registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni.
Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili
nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji,
etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne
predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.
komentari
Zoran
pre 3 godine
Браво Тајана.
Тај зликовац не само да је побио више Срба него НАТО, већ и кад се томе додају побијени Срби за време другог светског рат од стране немаца, мађара, бугара и шиптара та бројка је и даље много већа, једино није успео да то уради више од хрвата.
Da nije važno koje smo vere, nacionalnosti i odakle dolazimo potvrdila je fotografija uslikana u jednom ulazu zgrade u Minhenu, a koja je osvanula na svim društvenim mrežama
Ukrajinski agenti su na Krimu razneli automobil u kojem se nalazio kapetan 1. klase ruske Crnomorske flote Valerij Trankovski, javljaju kijevski mediji, a Kijev post je objavio i snimke uništenog vozila.
Miliјarder Ilon Mask i biznismen Vivek Ramasvami predvodiće novi Departman za državnu efikasnost (DOGE), navodi se u izjavi Donalda Trampa, koji je pobedio na predsedničkim izborima u Sjedinjenim Američkim Državama.
Direktor Kancelarije za KiM Petar Petković izjavio je da je večeras tzv. kosovska policija na Jarinju privela direktora Osnovne škole iz Gojbulje ocenivši da je time premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti krenuo u obračun sa srpskim školama.
Lažni ekolog Aleksandar Jovanović Ćuta ozvaničio kraj jedinistva takozvane opozicije, koja lešinari na svakoj tragediji i kao da jedva čeka da udari na Srbiju i predsednika Aleksandra Vučića.
Potpredsednik Vlade Republike Srbije Aleksandar Vulin oglasio se povodom obraćanja Tonina Picule na plenarnoj sednici Evropskog parlamenta u Briselu u kome je između ostalog nasilne proteste opozicije posle nesreće u Novom Sadu okarakterisao kao proteste koje su organizovali građani zahtevajući pravdu i odgovornost.
Biljana Vratonjić, majka reporterke Informer televizije Dragane Ćendić (30) pozvala je danas državne organe i tužilaštvo da reaguje i zaustavi medijsku satanizaciju i progon njene kćerke.
Prve zadatke dolazeće administracije Donalda Trampa po pitanju Ukrajine i Bliskog istoka, komentarisali su gosti Info dana, Nikola Perišić iz Centra za društvena istraživanja i analitičar Nikola Seneši.
Aktuelno stanje na Bliskom istoku i potencijalne pregovore Rusije i SAD o miru u Ukrajini tokom administracije Donalda Trampa, komentarisali su gosti Info jutra, piloti Boriša Mandić i Stevan Ignjatović i diplomata Branko Branković.
Domovi za stare opasni su po život, napominju sagovornici Informer televizije nakon što su dve ženske osobe stradale u požaru koji je pre tri dana izbio u nelegalnom domu za stare u Vojki.
Gosti Info jutra bili su Nikola Vučen iz Srpske napredne stranke, Nikola Belić, novinar Politike i Luka Stajić iz Centra za društvenu stabilnost koji su govorili o propalim protestu opozicije, tome da je tajkun Dragan Đilas prizivao nove nadstrešnice, ali i kako je Bora Novaković postao govornik na prostetu.
Nemanja Zurovac (27), koji je označen kao pripadnik ''kavačkog klana'', ranjen je večeras u Kotoru, a policija utvrđuje kako je zadobio prostrelnu ranu šake.
Dejanu Eriću (40) ukinut je pritvor i prvostepena presuda Višeg suda u Sremskoj Mitrovici, kojom je bio osuđen na 20 godina zatvora zbog ubistva braće Predraga (43) i Stanislava Jeličića (37) iz Futoga. Odluku je doneo Apelacioni sud u Novom Sadu.
Dramatična vest stiže iz Beogradske arene. Kako Informer nezvanično saznaje posle košarkaške utakmice Partizan - Barselona jednog navijača su reanimirali.
Posle maestralnog izdanja u Monte Karlu, došle su i loše vesti za Crvenu zvezdu pred utakmicu 10. kola Evrolige protiv Asvela u Lionu. Naime, Nemanja Nedović neće igrati zbog povrede, dok je iz istog razloga i Miloš Teodosić pod znakom pitanja.
Nemački teniser Aleksander Zverev savladao je danas Norvežanina Kaspera Ruda rezultatom 2:0 (7:6, 6:3) za sat i 28 minuta u meču drugog kola grupe "Džon Njukomb" završnog mastersa godine.
Da Ruska Federacija ne poseduje nuklearno oružje, NATO bi rasporedio trupe na teritoriji Ukrajine. Ukrajina ima strateški značaj za Alijansu, izjavio je predsednik Vojnog komiteta NATO-a, admiral Rob Bauer, na Samitu o odbrani u Pragu, održanom od 8. do 10. novembra.
"Može se samo nasmejati ruskom lovcu pete generacije Su-57, prikazanom na izložbi Airshow China 2024 u Džuhaju (Kina) sa svim svojim bradavicama". Ovu ocenu izneo je Peter Sičiju, kolumnista američkog časopisa The National Interest (NI).
Nemačka sve više deportuje ruske državljane u domovinu, iako nema direktnih letova između dve zemlje. Broj deportacija bi mogao da nastavi da raste, ako sudovi i vlasti ovu odluku Visokog administrativnog suda Berlin-Brandenburg (predmet broj OVG 12 B 17/23) budu smatrali presedanom.
Vojni predstavnik pokreta „Ansar Allah“ Jahja Sarija saopštio je da su jemenski pokret Huti napali američki nosač aviona „Abraham Linkoln“ u Arapskom moru pomoću krstarećih raketa i dronova.
Danas je u Nacionalnoj fondaciji za igru u Beogradu održana konferencija za novinare na kojoj je najavljen početak projekta Karavan igre - Reborn u šest gradova.
Mirko Babić umro je 12. novembra 2020. godine, a mnogi nisu primetili da je glumac koji tumači čuveni lik Dragojla na početku karijere ostvario ulogu u još jednoj veoma popularnoj televizijskoj seriji, koju svi i danas rado gledaju.
Zvezda serije "Tračare", glumica Šanel Maja Benks misteriozno je nestala u Los Anđelesu, a njena porodica tvrdi da njen muž neće sarađivati sa policijom.
Ako želite da dočekate Novu godinu u nekoj od evropskih prestonica, ali bez velikih troškova, Atina, Beč i Budimpešta su idealan izbor. Svaka od ovih destinacija nudi nezaboravno praznično iskustvo, jedinstvenu atmosferu i povoljne aranžmane koji će vam omogućiti savršen početak 2025. godine.
Afričke ljubičice su popularne biljke koje, iako na prvi pogled deluju krhko i osetljivo, zapravo vrlo dobro podnose hladnije uslove, čak i tokom zime. Da bi ljubičice bile zdrave i lepe, važno je obratiti pažnju na nekoliko ključnih faktora.
Zimska odeća koja je trenutno u trendu postala je must-have za mnoge žene, ali šta ako vam neki od tih komada ne odgovaraju? Otkrivamo koji to komadi nisu idealni za sve i kako ih možete zameniti, a da i dalje budete u trendu.
U svetu tehnologije, napravljen je novi korak ka revolucionarnim ekranima. Južnokorejska kompanija predstavila je prvi rastegljivi ekran na svetu koji može da se proširi do čak 50%.
Ostavite komentar
Pravila komentarisanja:
Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.
Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.
Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.
Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.