GODIŠNJICA SMRTI PATRIJARHA IRINEJA Završetak Hrama kruna njegove posvećenosti

Godišnjica upokojenja patrijarha Irineja obeležava se danas, a 45. Poglavar SPC ostaće upamćen ne samo po blagoj naravi i "jakoj" reči, vernosti prema crkvi i državi, već i po uvođenju verske službe u Vojsku Srbije, po govoru u UN i ogromnim zaslugama da hram Svetog Save posle skoro devet decenija bude gotov.

Patrijarh Portfirije će povodom prve godišnjice smrti patrijarha Irineja (1930 - 2020) služiti liturgiju u hramu Svetog Save na Vračaru, a završetak izgradnje i unutrašnjeg uređena tog velelepnog zdanja u kojem je sahranjen, ujedno je, kako su za Tanjug rekli najbliži saradnici patrijarha Irineja kruna njegove posvećenosti izgradnji crkvenih bogomolja.

Ustoličen je u januaru 2010. nakon smrti patrijarha Pavla, koji mu je bio blizak prijatelj.

"Njegov životni krst bio je da svojom usrdnom molitvom, skromnošću i smirenošću rešava najteže izazove sa kojima je Crkva bila suočena”, dodali su najbliži saradnici patrijarha Irineja.

Prema rečima kulturologa Jovana Janjića, pokojni patrijarh Irinej “biće zapamćen kao patrijarh koji je premostio nimalo laku deonicu u našem turbulentnom vremenu kada se sa mnogih strana udara na crkvu i na duhovni život čoveka”.

"Njegova najveća zasluga jeste u tome što je pokušao da održi kurs koji je uspostavio patrijarh Pavle, pre svega mislim na suprotstavljanje nekim pokušajima uvođenja pojedinih ''novotarija'' u crkveni poredak bogosluženja”, naveo je za Tanjug Janjić, koji bio biograf patrijarha Pavla.

Otišao je sa Kosovom i Metohijom u srcu i duši, a naša južna pokrajina bila je upravo razlog zbog čega je 2013. godine bio jedini patrijarh srpski koji je ikada govorio u UN. Kao prvi među jednakima nosio je veliki teret položaja SPC, ne samo na KiM, već i u Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori.

Foto: www.spc.rs

Bio je predan Srbiji i srpskom narodu, gde god on živeo, a dve godine pred smrt u Bocvani je osveštao hram Svetog Save. Borio se da zaustavi raskol u SPC, zato je više od 20 puta išao u Ameriku, pozivao na jedinstvo i zajedništvo.

Prema rečima njegovih saradnika, kao poglavar SPC "brod srpske crkve" nosio je na najbolji mogući način mudrošću, smirenošću i staloženošću i u teškim vremenima. Voleo je malog i običnog čoveka, uvek je nalazio lepu reč za svakoga, a naročito za onoga ko je bio potišten i tužan.

Patrijarh Irinej primio je monaški zavet i posvetio se služenju SPC u veoma teškom razdoblju po završetku Drugog svetskog rata.

Kao profesor i rektor uložio je veliki napor da se obnovi Prizrenska bogoslovija.

Kao episkop niški potpuno je bio posvećen duhovnom ukrepljenju vernika, a veliki uspeh ostvario je i povećanim brojem obrazovanih sveštenika...

Patrijarh Irinej posetio je sve eparhije u regionu i svetu, učinio je posetu autokefalnim pravoslavnim crkvama, učestvovao je u međuverskim i međunarodnim konferencijama i susretima.

U Patrijaršiji je ugostio poglavare i crkvene visokodostojnike kako pravoslavnih crkava, tako i verske predstavnike drugih crkava i verskih zajednica, zatim predsednike i ministre mnogih zemalja sveta i međunarodnih institucija.

Patrijarh Irinej je 2013. godine otvorio proslavu 1.700 godišnjice Milanskog edikta u Nišu, 2014. Međunarodni skup povodom stogodišnjice Velikog rata, 2016. se obratio u Sabranju poglavara pravoslavnih Crkava u Ženevi i u Katedrali Svetog Pavla u Londonu, 2019. je otvorio proslavu Osam vekova autokefalnosti SPC u manastiru Žiča, a 2020. služio moleban za spas srpskog naroda u Crnoj Gori, podsetili su najbliži patrijarhovi saradnici.