Dok popijete kafu, već ste u Novom Sadu! Najekskluzivniji vozovi će imati stjuardese i posluženje, a rekonstruisane stanice IZGLEDAJU FENOMENALNO!

Vozovi bi prvom deonicom brze pruge od Beograda do Novog Sada trebalo da krenu u martu, a dalje za tri godine do kada bi moderna pruga trebalo da bude spojena sa Mađarskom. Krajem oktobra u Srbiju je stigao prvi brzi voz kupljen od švajcarskog "Štadlera", a do marta po ugovoru stižu još dva

 

Pruga kroz Srbiju, od Beograda preko Novog Sada i Subotice do Kelebije, duga je nešto više od 180 kilometara, njena rekonstrukcija i modernizacija obavlja se na tri deonice.

Gradi se oko 120 novih objekata – podvožnjaci, nadvožnjaci, galerije... Rekonstruisane su stare stanice i izgrađene nove.

Nenad Stanisavljević iz Infrastruktura železnice Srbije navodi da je gotvo završena izgradnja velikog vijadukta kroz Frušku goru, dugog tri kilometra, dve tunelske cevi od hiljadu i 1.100 metara.

Svi radovi na gradnji pruge za velike brzine do 200 kilometara na sat od Beograda do Novog Sada u završnoj su fazi, u toku su statički testovi koloseka i pratećih sistema - tokom januara i februara obavljaće se dinamičko testiranje, a komercijalna eksploatacija pruge biće omogućena u martu.

Pruga Beograd - Novi Sad, godinama je zbog nebrige i neodržavanja, propadala, zbog čega je saobraćaj na određenim pravcima bio jako usporen.

Rekonstrukcijom dela postojeće, ali i izgradnjom novog železničkog pravca na kojem se nalazi veliki broj vijadukta, podvožnjaka, nadvožnjaka, te i najduži tunel u Srbji "Čortanovci" sa dužinom od 2.242 metra, do Novog Sada će se stizati za oko pola sata.

Rekonstrukcija železničkih stanica Beograd- Novi Sad

Železnička stanica Inđija

Rekonstrukcija železničke stanice Inđija, na deonici brze pruge Stara Pazova-Novi Sad počela je prošle godine.

Stanica je izgrađena davne 1883. godine i više decenija unazad nije bila rekonstruisana.

Kako je prilikom početka radova Tanjugu rekao Nenad Stanisavljević iz Infrastrukture železnice Srbije, radovima je obuhvaćena rekonstrukcija fasade, zamena stolarije i nadstrešnica, kompletna obnova enterijera, spoljno uređenje, uređenje stanicnog partera i zelenih površina i ozelenjavanje prostora oko stanice. Pored toga, u okviru stanice, predviđena je i izrada novih signalno-sigurnosnih i telegrafsko-telefonskih objekata i uređaja.

Građevinske radove na rekonstrukciji železničke stanice u Indiji izvodi ruska kompanija RŽD International.

Foto: Informer

Rekonstruišu se i sve ostale stanice, a u našoj galeriji možete pogledati kako će izgledati. 

Štedlerovi vozovi

"Šta​dlerovi" vozovi na dva nivoa imaju 12 kliznih vrata na električni pogon i dugački su čak 100 metara i imaju 316 sedišta. U vozovima postoje i toaleti za osobe sa ograničenom pokretljivošću, vaj-faj sistem za rezervaciju sedišta, sistem za zvučna obaveštenja i monitori za vizuelno obaveštavanje putnika, uključujući i prikaz rezervisanih mesta u vozu. Nadležni su najavili da će vozovi na pruzi Beograd - Novi Sad, koju grade kineske i ruske firme sa domaćim proizvođačima, početi da saobraćaju krajem ove godine sa probama, a da će od marta 2022. godine krenuti redovne linije.

Ugovor o nabavci tri putnička elektromotorna voza za brzine od 200 kilometara na sat potpisan je 8. aprila u Beogradu. 

Foto: Predsedništvo Srbije/ Dimitrije Gol

Ovi vozovi saobraćaće na pruzi od Beograda do Novog Sada. Ova deonica je deo brze pruge od Beograda do Budimpešte, a putovanje između ta dva grada trajaće samo pola sata. To je kao da popijete jednu kafu, ili obavite jedan telefonski razgovor. Karta će, prema ranijim najavama, koštati oko 1.000 dinara.

Dabldeker će saobraćati na relaciji Begrad Novi Sad, a drugi istog kvalitea na pruzi Beograd-Valjevo-Užice.

Kako je JUČE rekao predsednik Vučić, ljudi će za mesec i po dana biti oduševljeni, jer se voz ne čuje, i u njemu je sve prva klasa. Kaže da je voz bolji i od japanskih i kineskih, a u njemu će biti i posluženje i stjuardese, a cena karte za brzi voz će biti do 1.000 dinara.

Foto: Informer

Vozovi imaju 314 mesta 

Elektromotorne garniture "Kiss 200" koje će saobraćati na relaciji Novi Sad-Beograd sa pet redovnih linija u jednom smeru i pet u drugom, imaju 314 mesta.

Dragana Stanković iz "Srbija Voza" ukazuje na to da je reč o najekskluzivnijim elektromotornim garniturama koje saobraćaju i u pojedinim evropskim zemljama.

"Srbija Voz kao operater prvi u regionu ima takve vozove. Iz centra Beograda do centra Novog Sada stižete intersiti vozom za 36 minuta, regioekspres vozom za 40 minuta ili regio vozom za 50 minuta", ističe Stankovićeva.

Deonica od Beograda do Stare Pazove finansirana je iz kineskog kredita, od Stare Pazove do Novog Sada iz ruskog zajma. Za radove na trećoj deonici od Novog Sada do graničnog prelaza Kelebija, koji su krenuli pre nekoliko meseci, sredstva su obezbeđena iz kineskog kredita.

Foto: Privatna arhiva

Prema rečima ministra Momorovića, građevinska dozvolaje izdata pre nekoliko meseci i završeno je 95 odsto eksproprijacije.

"Tu više nema zastoja. Radovi se intenzivno izvode. Vraćamo železnicu na velika vrata u našu državu", ocenjuje Momirović.

Treća deonica do Kelebije trebalo bi, kaže, da bude završena za tri godine čime Srbija postaje deo moderne evropske železničke mreže.

Voz dosigao brzinu od 201,5 kilometara na sat

Voz sa mernim kolima Nemačkih železnica za testiranje brze pruge od Beograda do Novog Sada, dostigao je brzinu od 201,5 kilometara na sat. Voz je tu brzinu dostigao bez ikakvih teškoća u funkcionisanju i saobraćaju.

Prvi put brzina od 200 kilometara na sat ostvarena je prilikom saobraćaja voza za testiranje na deonici brze pruge između Stare Pazove i Nove Pazove.

Tom prilikom brzinomer u specijalnoj lokomotivi koja je za potrebe testiranja brze pruge u Srbiji stigla iz Nemačke zabeležio je maksimalnu brzinu od 201,5 kilometara na sat.

Testiranje se odvija prema utvrđenoj dinamici i biće nastavljeno i narendih dana.

 

 

Voz Nemačkih železnica svakodnevno obavlja veći broj vožnji na prvoj srpskoj brzoj pruzi.

U glavnoj železničkoj stanici Beograd Centar u Prokopu, u funkciji je nova Telekomanda za saobraćaj vozova velikih brzina, odnosno Dispečerski komandni centar, u kome stručne službe Infrastrukture železnica Srbije i izvođača radova neprekidno prate funkcionisanje saobraćaja na brzoj pruzi i testiranja koja se obavljaju, kažu za Tanjugu u srpskim železnicama.

Dinamička testiranja na pruzi za brzinu do 200 km na sat od Beograda do Novog Sada počela je 17. januara, a dan kasnije stigla su i specijalna merna kola kompanije Nemačkih železnica "Deutsće Bahn Systemtećnik", koja je angažovana za realizaciju ovog posla.

Testiranje brze pruge obavlja se fazno i po deonicama duž cele brze pruge Beograd - Novi Sad, a planirano je da ova faza ispitivanja traje do 4. februara 2022. godine.

Testiranja se obavljaju svakodnevno u periodu od 7.00 do 17.00 sati odnosno u vidnom delu dana i u uslovima potpune obustave železničkog saobraćaja na pruzi Beograd - Stara Pazova - Novi Sad.

 

2022. godina započinje se radovima na rekonstrukciji i modernizaciji ukupno 450 kilometara pruga

U saopštenju kompanije Infrastruktura železnice Srbije, navodi se i da će pruga Niš – Brestovac biti završena do juna 2023. godine, uključujući i izgradnju osam novih armirano-betonskih mostova, na mestu postojećih koji će biti uklonjeni", čime će tapruga biti osposobljena za brzine do 120 kilometara na sat.

U proteklih sedam godina završena je rekonstrukcija ukupno 227 kilometara magistralnih i 529 kilometara regionalnih pruga, odnosno ukupno oko 750 kilometara pruga u Srbiji.

U toku je priprema dokumentacije za modernizaciju i rekonstrukciju još oko 720 kilometara magistralnih pruga u Srbiji, što treba da se realizuje u narednih nekoliko godina.

Reč je, kako navode Infrastrukture železnica Srbije, o prugama Sićevo – Dimitrovgrad, sa obilaznicom oko Niša, Stalać – Đunis, Valjevo - Vrbnica na barskoj pruzi, obilaznica Beli Potok – Vinča – Pančevo, Resnik – Velika Plana – Niš – Preševo – državna granica sa Severnom Makedonijom, kao i Stara Pazova – Šid.

Srbija postaje "vrata Evrope"

Novom brzom prugom, čiju je gradnju najavio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, od Beograda do Skoplja putnici će stizati za svega tri sata i 15 minuta. Primera radi, toliko sada traje vožnja od Niša do Preševa u dužini od 147 kilometara!?!

Prema zvaničnim podacima Železnica Srbije, na pojedinim deonicama vozovi u Srbiji se kreću brzinama od svega 10 do 20 kilometara na sat!?! Plan je da putnici od Beograda do Soluna mogu da stignu za šest sati.

Deonica od Preševa do Beograda biće deo transevropskog koridora koji će našu zemlju preko Budimpešte i Beča povezati i sa Zapadom. Ono što je značajno jeste da će se nova pruga koristiti i za teretni saobraćaj. Ovo je posebno važno jer će roba za čitavu Evropu daleko brže stizati iz luke Solun preko Skoplja i Beograda.

Time će Srbija praktično postati "vrata Evrope" za prevoz kargo tereta koji dolazi sa istoka. Trenutno, teretni vozovi od Soluna preko Beograda do Budimpešte putuju čak 49 sati, a cilj je da se sa novom prugom ta deonica pređe za manje od 30 sati.

Foto: Informer

U pitanju je investicija vredna blizu dve milijarde evra, a očekuje se da brza pruga od Beograda do granice sa Makedonijom bude završena 2025. godine. Prema projektu, vozovi će se kretati od 120 do 160 kilometara na sat, dok će pruga biti projektovana za maksimalnu brzinu od 200 kilometara na sat.

Predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić istakla je da je ovaj projekat od ogromnog značaja za našu zemlju.

- Kada pruga bude završena, neće biti čudno da neko živi u Nišu, a da radi u Beogradu, što je sada nezamislivo - navela je premijerka.

Foto: Informer

Fantastična veza

Ekonomista Milan Kovačević kaže da je železnički saobraćaj veoma važan za Srbiju, jer će doprineti kvalitetu transporta robe i celokupnom dobitku naše ekonomije.

- Odavno je trebalo da uradimo ovu prugu, jer ćemo se fantastično povezati sa evropskim zemljama, pogotovo sa Mađarskom. Potrebno je napraviti dobar koncept i plan za modernizaciju pruge, ali i obnovu vagona i vozova. Treba naglasiti da je železnički saobraćaj dosta jeftiniji za transport od drumskog, što znači da ćemo ulaganjem u izgradnju pruge imati višestruke koristi - kaže Kovačević.