USAMLJENI STE, OSEĆATE SE IZGUBLJENO, BOJITE SE... Ovo morate pročitati!

Prema broju ljudi koji pate od depresije Srbija je još pre pandemije COVID-19, sa pet odsto obolelih, bila iznad svetskog proseka. Psihijatar dr Vladimir Stojković objašnjava za Informer.rs da je broj daleko veći, jer se mnogi boje stigmatizacije okoline, pa ne potraže pomoć, što kasnije može dovesti do fatalnih posledica

Prema Svetskom ekonomskom forumu, svaka treća osoba razvija anksioznost i depresiju prouzrokovanu koronavirusom. Ko zna kakav će uticaj na porast ovih oboljenja imati i rat u Ukrajini, koji već izaziva tektonske poremećaje u ekonomiji, što znači da će sa porastom cena i inflacije - doći i do porasta psihičkih tegoba uzrokovanih krizom.

Stanje je alarmantno!

Psihijatar dr Vladimir Stojković izneo je alarmantne podatke o potencijalnom broju obolelih od depresije, koji je u Srbiji čak pet puta veći od zvaničnih podataka. 

Foto: Privatna arhiva

- U odnosu na zvanične statistike, moram reći da je broj onih koji pate od depreije daleko veći. O čemu se zapravo radi? Svaki peti čovek sa simptomima depresije "uđe u sistem", odnosno leči se kroz institucije zdravstvene zaštite, ostali ili nikada ne potraže pomoć ili se leče u privatnoj praksi, i samim tim ne ulaze u zvanične podatke - saopštava Stojković, a onda objašnjava za naš portal i zbog čega je to tako.

- Ljudi koji osećaju psihičke tegobe boje se stigmatizacije, boje se kako će biti okarakterisani ukoliko posete psihijatra i zatraže pomoć. Jeste nepopularna činjenica, ali tako je. I dalje vlada stigma nad psihijatrijskim bolesnicima, i onima koji boluju od psihoza, to su dublji psihički poremećaji, ali i od onih koji boluju od poremećaja. To nije tako samo kod nas, već u čitavom svetu. Iako pričamo da se ugledamo na svet, u čitavom svetu, na tom polju, samo je Amerika daleko odmakla i mentalno zdravlje stavila kao prioritet zdravstvene zaštite, zato tamo nije sramota otići kod psihijatra, a ovde je to, još uvek, tabu tema. Mentalno zdravlje je važno, jer ono utiče na kompletan organizam i može uzrokovati mnoge druge bolesti. Nažalost, na ovim prostorima, ljudi nisu dovoljno edukovani o svemu tome - podvlači Stojković i dodaje:

- I kada shvate da imaju psihičke tegobe, veliki broj građana ne potraži stručnu pomoć, nego se "samoleče", pa tako neki sami uzimaju medikamentoznu terapiju, dok drugi skreću u mnoge boelsti zavisnosti, npr. alkoholizam, konzumaciju psihoaktivnih supstanci i sl. i time "redukuju bolest". Budući da to ne pomaže, mnogi od njih razvijaju još dublje oblike depresije, neki čak, dižu ruku na sebe, jer ne vide izlaz iz svojih psihičkih tegoba, koje, zbog zanemarivanja, svakim danom postaju sve teže. Ključ i jedino moguće rešenje u oom slučaju je mnogo bolja edukacija nacije o psihičkim bolestima, o važnosti mentalnog zdravlja, kao i skidanje stigme sa mentalnih bolesti i poremećaja, ali i rušenje tabua o odlasku kod psihijatra po stručnu pomoć. Kada je depresija u pitanju, razgovor sa stručnim licem i terapija antidepresivima daje odlične rezultate, samo tome treba pristupiti bez straha od reakcija okoline i eventualnog odbacivanja, jer to je, ono što ljude sa takvim tegobama i sprečava da dozvole da im se pruži neophodna pomoć - navodi Stojković.

 

Država misli i o ovome, ali morate i vi pomoći sebi!

Stručnjaci procenjuju da je uticaj pandemije na mentalno zdravlje ljudi veliki i da broj psihičkih poremećaja izazvanih stresom širom sveta beleži rast.

Direktor Zavoda za javno zdravlje Šabac dr Branko Vujković objašnjava da je pandemija u potpunosti poremetila sve sfere života, pa su, oni najugroženiji izloženi dodatnom pritisku, koji, često, vodi u depresiju.

Foto: Zavod za javno zdravlje Šabac

- Pandemija Covid-19 traje više od dve godine i podaci o njenom uticaju na mentalno zdravlje su alarmantni. Dovela je do aktuelizacije starih, ali i do eksplozije novih faktora rizika za mentalne bolesti, koji su pogodili većinu stanovništva: strah od bolesti, ograničenje kretanja, osiromašen društveni život, a pojačana socijalna izolacija i osećaj usamljenosti. U potpuno novim okolnostima u kojima su i sistem i pojedinci morali da se brzo prilagođavaju, većina ljudi je sigurnost i podršku nalazila u porodici i zajednicama kojima pripadaju. Međutim, za neke grupe, one koje su od ranije bile suočene za snažnom društvenom stigmom, javili su se dodatni izazovi. Uobičajeni izvori podrške su naglo postali nedostupni, a za mnoge od njih je to značilo pojačavanje izolacije, rizika od diskriminacije, porodičnog i drugih oblika nasilja, kao i ozbiljne egzistencijalne ugroženosti - priča Vujković i dodaje da je naša država aktivno uključena u rešavanje ovog problema, raznim merama, ali da se na tome, mora, više raditi.

- Republika Srbija jeste donela PROGRAM O ZAŠTITI MENTALNOG ZDRAVLJA U REPUBLICI SRBIJI ZA PERIOD 2019-2026. GODINE , ali pandemija je dovela i do opterećenja svih ljudskih resursa u zdravstvu, pa samim tim i do toga da određene grupe pacijenata,  ostanu “van sistema”. 
Ali ono što je važno je da smo to prepoznali, a Ministarstvo zdravlja, zajedno sa Zavodom za javno zdravlje Šabac kao ustanovom nadležnom za poslove javnog zdravlja u saradnji sa NVO sektorom pokrenulo je široku zdravstveno-političku debatu na temu mentalnih bolesti vulnerabilnih kategorija, i borbe protiv svih vrsta nejednakosti. Niko ne sme biti zaboravljen, i niko ne sme ostati  iza linije sistema zdravstvene zaštite, jer jaki smo onoliko koliko su jaki najslabiji među nama - naglašava Vujković.

 

Nelečena depresija često dovodi i do toga da ljudi zapadaju u teška psihička stanja, a neretko dižu ruku na sebe. Zbog toga, država je otvorila i nacionalnu SOS linija za prevenciju samoubistva.

Na telefonski broj 011/7777-000 mogu se javiti oni koji pomišljaju na samoubistvo ili njihova porodica, a sa njima će razgovarati stručnjaci iz oblasti mentalnog zdravlja - psihijatri, psiholozi, socijalni radnici.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Maja

pre 3 godine

Kako da ne budemo depresivni zivimo godinama u haosu koji se nece zavrsiti. Ja zivim sama, radim od kuce. Imam 26 godina. Retko koga vidjam. Dve godine se radi od kuce. Radim, gledam tv, malo setam. Postala sam zivcana, dekoncentrisana. Pusim dve kutije dvevno. Palim jednu za drugom. Malo me duvan smiri da ne poludim. Desi se da nocu ustanem I zapalim

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari