DA LI JE SRBIJI POTREBNA NUKLEARKA - Uglja će nam nestati za tri decenije, hidropotencijal nam je ogroman, ali... MNOGO JE RAZLOGA I ZA I PROTIV!

Termoelektrane u ''Kostolcu'' i ''Kolubari'' mogu da traju najdalje do 2050.godine, a 15.godina pre toga bismo morali da počnemo da obezbeđujemo zamene. Tada bi nuklearna elektrana i obnovljivi izvori koje budemo izgradili pokrili naše potrebe za energijom

Do 2050.godine Srbija bi mogla da iškoluje kadrove i onda bi se lakše ostvario prelaz na niskougljenični razvoj,to jest da nemamo emisiju ugljendioksida, pošto nuklearne elektrane ništa ne emituju. Uz obnovljive izvore koje budemo izgradili, to bi bila dobra kombinacija koja bi pokrivala naše potrebe.

- Srbija verovatno ne može tako brzo da izgradi sama celu nuklearnu elektranu  i ne treba da požuri sa tim, dok god ima manjak kadrova. Prvo je potrebno da se ukine Zakon o moratorijumu da bi studenti mogli da se školuju. Nakon toga bi se počelo sa zajedničkom gradnjom sa nekim od komšija. Čini mi se da su Mađari pouzdaniji od Bugara- ističe za portal Informer.rs prof Miodrag Mesarović, generalni sekretar Komiteta Srbije u Svetskom savetu za energiju.

On navodi da je Evropska komisija nuklearne elektrane proglasila ''zelenim'', za razliku od nekih u Srbiji koji se plaše nuklearki. Ipak, on ocenjuje da u ovoj situaciji možemo da usporimo taj razvoj da bi oko 2040.godine imali neku svoju malu elektranu, a da u međuvremenu učestvujemo u mađarskoj elektrani sa 10-tak odsto, gde bi naši studenti mogli da idu na praksu. 

Naš sagovornik navodi da su pre 15-tak godina imali ideju da Srbija sa Bugarima učestvuje sa 10-tako odsto u nuklearnoj elektrani, kako bi imali svoj kapacitet na nuklearni pogon, koji nije u našim granicama. Poslednji razgovori su bili sa Mađarima, sa kojima bi u njihovom novom projektu od 2.400 megavata koji su kupili od Rusa, Srbija  učestvovala sa 15 odsto.

 

Foto:  

 

Pošto Srbija dobija 68 odsto struje iz uglja, potrebno je da se radi na pravljenju kapaciteta iz obnovljivih izvora, uključujući i modularne elektrane. Na pitanje šta to znači, prof.dr Mesarović odgovara:

-Ako postoji snaga od 200 i 300 megavata i potrebno je još toliko, onda se doda kao modul. To su male elektrane koje se fabrikuju i dovedu se na lokaciju gde se grade. To predstavlja novinu u odnosu  na dosadašnju gradnju. Na elektranu se dovedu komadi čelika, koji se zavaruju na lokaciji gde se pravi elektrana. Dakle, modularna elektrana je sastavljena iz više malih elektrana. 

 

 

Foto: Tanjug

Zakon o klimatskim promenama

Prof.dr Mesarović kaže da bi bila sreća da imamo svoju energiju. Ali, srećom za razliku od nafte i gasa koji moramo da uvozimo, imamo uglja i hidropotencijale (uz vetar i sunce), tako da ne bismo imali potrebe da uvozimo električnu energiju. To je jedina vrsta električne energije koju imamo dovoljno, podvlači sagovornik portala Informer.rs

On podseća da je Srbija nedavno donela Zakon o klimatskim promenama, kao i da sada imamo Strategiju nisko ugljeničnog razvoja, što znači da postepeno moramo da se odričemo svega što ''puši'' (sagorevanje uglja, nafte i gasa). U tom smislu, mnogi planiraju da celokupnu energetiku na ugalj zamene obnovljivim izvorima.

-To su varijabilni izvori (sunce i vetar), tako bi naš potrošač bio osuđen na situaciju da energiju korist onda kada je ima (leti i kada duva vetar), a ne onda kada mu treba. Zato treba da postoji neki bazni izvor i to bi bila nuklearna elektrana, koja bi bila jedini pravi stabilni  izvor. Ali, mi za njima još uvek nemamo potrebu, jer imamo termoelektrane - kaže zaportal Informer.rs prof. dr Mesarović.

On dodaje da su se u SFRJ školovali kadrovi za nuklearne elektrane na Elektrotehničkom fakultetu 1955.godine.

-Ja sam bio treća generacija. Mi smo bili stručna podrška za gradnju elektrane ''Krško'' u Sloveniji. Otuda je potrebno, najpre da se nastavi sa školovanjem kadrova koji će da odluče šta je najbolje da se izgradi - savetuje naš sagovornik.

 

 

Foto: printscreen Twitter

 

Velike zamke

Profesor dr Mesarović kaže da je sada u razvoju, takozvana četvrta generacija nuklearnih elektrana, koje mogu da koriste gorivo izbačeno iz sadašnjih elektrana i da ga na neki način recikliraju. Međutim, Srbija ne može tako brzo da gasi sadašnje termoelektrane, niti da brzo izgradi nuklearnu elektranu.

-Cena bi zavisila od mesta gde se kupuje. Zapadne kompanije to proizvode za 6,5 do 7 hiljada evra po kilovatu snage. Ukoliko se, pak kupi na Istoku od Rusa cena bi bila 4,5 do 5 hiljada evra. Na Zapadu su privatne kompanije, a na Istoku su državne koje istovremeno obezbede i povoljan državni kredit, a ne komercijalni - objašnjava prof.dr Mesarović.

Ipak, prema njegovim rečima tu su velike zamke, koje dovode do toga da proizveden kilovat sat iz nuklearnih elektrana, koji grade po komercijalnim kreditima, bude uvećan za 30-40 odsto zbog teškoća oko obezbeđivanja finasiranja i  licenciranja. Zato je potrebna neko ko razume tržište, tehnologiju, globalnu politiku i strategiju.

Osim toga, naš sagovornik navodi da kada počnu ozbiljnije da se grade i solarni kolektori po krovovima moraćemo da menjamo brojila, koja više neće biti jednosmerna. Tada će potrošač koji na svom krovu ima proizvodnju, moći će da proda višak struje. Ta varijabilna proizvodnja na sunce i vetar zahteva ozbiljnu akumulaciju energije.

-Nemačka ima mnogo više obnovljivih izvora energije nego što im treba kapaciteta. To je skoro besplatna energija, ali njihov potrošač plaća 33,5 centa kilovat sat, najviše u Evropi, jer je prosečna evropska cena oko 15 centi za domaćinstva. Naših 7 centi bi moralo da se poveća da bi sistem mogao da opstane, što važi samo za regulisane cene koje odobrava Agencija za energetiku Srbije - kaže prof.dr Mesarović.

 

Bonus video: