ENGLEZI SU RAZORILI NAJMOĆNIJI INDUSTRIJSKI GRAD U SRBIJI, TO JE MASLO KOČE POPOVIĆA! Izručili su za dva sata 69 tona bombi i ubili više od 3.000 ljudi!

Na dan kada je rođen kralj Petar II, 6. septembra 1944. godine, zverski je bombardovan Leskovac, nekada najmoćniji srpski industrijski grad

Bombardovanje Leskovca izvršeno je na insistiranje komandanta Glavnog štaba NOV za Srbiju Koče Popovića.

Foto: prinstcreen YouTube

Za nepuna dva sata u Leskovcu je ubijeno nekoliko hiljada civila, dok je 28 naručenih engleskih bombardera sručilo 69 tona bombi na sam grad, kao i njegovo industrijsko jezgro.

Kako se navodi, bombardovanje je izvršeno kako bi se uništila "koncentracija nemačkih trupa" koje su se povlačile iz Grčke, iako je danas jasno da u Leskovcu i okolini u tom trenutku nije bilo nemačkih trupa.

Foto: prinstcreen YouTube

Nikada nije precizirano koliko je ljudi stradalo. Partizanski izveštaji pokazuju da je poginulo više od 1.000 građana, dok četnički izvori tvrde da je oko 2.000 mrtvih. Istoričari, koji su se bavili ovom temom, barataju ciframa od 3.500 do čak 7.000 stradalih.

Foto: prinstcreen YouTube

Preživele Leskovčane je, nakon rata, pritiskala jedna stvar, a to je da posle završteka rata više nije smelo da se priča o bombardovanju. Razne teorije su se mogle čuti zbog čega je baš Leskovac tako žestoko bombardovan, počevši od toga da su grad, kao i Vlasitonce, početkom semptebra 1944. oslobodili četnici koji su tog dana u gradu slavili rođendan kralja Petra II Karađorđevića, ili zato što je u gradu bilo, navodno, 15.000 bugarskih i oko 5.000 nemačkih vojnika ili zato da bi osujetili povlačenje Nemaca iz Grčke.

Foto: prinstcreen YouTube

Međutim, danas je jasno da je bombardovanje od Engleza tražio lično Titov general Koča Popović, komandant Glavnog štaba NOV za Srbiju. Razlog zbog kog je to učinio jeste taj što su jedinice Jugoslovenske vojske pod komandom Draže Mihailovića veoma uspešno odbijale njegov pokušaj zauzimanja Leskovca i prodor u centralnu Srbiju.

Tito je prilikom posete Kazerti u avgustu 1944. godine, uspostavio direktnu koordinaciju sa savezničkim komandantima na Sredozemlju, tako da od tada britanske vazduhoplovne snage pružaju direktnu vazdušnu podršku Titovim partizanima na zemlji, koji pokušavaju na sve načine da se domognu Beograda ka kome prodire i sovjetska Crvena armija. Brozu su bili dostavljeni ciljevi i tačke koje bi trebalo bombardovati od strane partizanskih komandanata na terenu, a onda bi Tito to dalje prosledio Britancima. To je okvir za razumevanje zahteva Koče Popovića za bombardovanje ciljeva po čitavoj Srbiji, pa i samog Leskovca.

Foto: tanjug/Ž Vučić

U Crnoj Gori je komandant Operativne grupe divizija Peko Dapčević imao ulogu biranja meta.

Koča Popović je stravično bombardovanje Leskovca tog 6. septembra 1944. godine, zajedno sa šefom britanske vojne misije kod partizana Ficrojom Meklejnom posmatrao sa obližnjeg brda Petrovac. Meklejn u knjizi "Rat na Balkanu" opisuje taj čin "kao da je čitav Leskovac odleteo u vazduh u pravom ogranku prašine, dima i ruševina... Ostaci Leskovca ležali su pred nama pokriveni dimom... Čak su i partizani bili potreseni".

Foto: prinstcreen YouTube

Uništavanje leskovačke industrije se samo nastavilo 50-tih godina 20. veka kada su Tito i njegovi komunisti doneli odluku da se nekada moćna industrija iz centralne Srbije prebaci u Hrvatsku i Sloveniju.

Nijedan grad nije tako surovo bombardovan kao Leskovac, "kao da maljem udarite orah", niti je bilo gde u jednom trenu poginulo toliko civila.

Bonus video:

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.